U Velikoj Britaniji pravi mali rat vodi se između dve kraljevske organizacije - Fondacije za izgrađenu sredinu princa Čarlsa i Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (RIBA -Royal Institute of British Architects). Dok se prestolonaslednik zalaže za više demokratije u donošenju odluka u vezi sa arhitektonskim i urbanističkim projektima, RIBA se pita da li je ova inicijativa zapravo prekoračenje ustavnih nadležnosti.
Ove nedelje, sukob koji tinja već godinama, po oceni britanskih medija, sada dostiže svoj vrhunac. Sunand Prasad, predsednik RIBA-e, u izjavi za WAN (World Achitecture News) kaže da želi da traži mišljenje pravnika o ustavnim nadležnostima princa.
Pre nekoliko dana objavljeno je da je 2005. godine princ Čarls tajno lobirao protiv projekta Jean Nouvel-a One New Change (investitora Land Securities - foto dole levo), koji je trenutno u izgradnji, a nalazi se pored katedrale Svetog Pavla, kao i da je pokušavao da blokira projekat na Smithfield Market-u, vredan 200 miliona funti (foto dole desno). Ove objave samo su nastavak prinčevog uticaja koji se proteže 25 godina, a kulminirao je nedavnom blokadom projekta Richard Rogers-a u Čelsiju, vrednog milijardu funti (Chelsea Barracks scheme).
Ova nastojanja princa naišla su na oštro protivljenje iz najviših krugova arhitektonske struke, uključujući pet dobitnika nagrade Pritzker, i RIBA-e. Prasad je tim povodom izjavio da želi potvrdu od prestolonaslednika da se neće uplitati u naredne projekte, osim naravno ukoliko u njima nema svog direktnog interesa.
 |
 |
| projekat Jean Nouvel-a One New Change | Smithfield Market |
Međutim, šema odlučivanja (građansko planiranje - people's planning) za koju agituje princ Čarls već je usvojena u Škotskoj, i on se sada zalaže za njenu primenu u celoj Velikoj Britaniji. I dok princ pokušava da učvrsti svoj položaj u odlučivanju, uvodeći „građane“ u debatu, Prasad je izjavio da se već obratio pravnicima koji treba da preispitaju ustavnost prinčeve inicijative:
Oglas
- Jedna od stvari koju želimo da raščistimo u celoj stvari jeste ustavnost. Imam utisak da... u parlamentarnoj monarhiji, vodeća figura treba da bude po strani kada su u pitanju svakodnevni poslovi. Kao kontraargument rečeno nam je da princ još uvek nije monarh, bar za sad, i da, prema tome, neka pravila ne mogu da se primene u ovom slučaju. Moje mišljenje je da isto pravilo treba da važi ili ne u oba slučaja, ali želim da budem siguran u to - kaže Prasad.
Prasad je istakao da je moderna arhitektura u težem položaju kada je u pitanju odobravanje projekata, barem u odnosu na projekte koji se drže tradicionalnijeg koncepta:
- Nije stvar u tome da smo preplavljeni modernom arhitekturom, već u tome da smo nažalost preplavljeni mediokritetnim projektima, bez obzira da li spadaju u tradicionalne ili moderne. Zato treba da se fokusiramo na kvalitet projekta i samog izvođenja, a ne da pričamo o stilovima ili periodima - ističe Prasad.
Ipak, iako kaže da je zadovoljan time što je princ u svom govoru povodom 175. godišnjice RIBA-e, umesto termina klasična i moderna arhitektura, počeo da koristi izraz organska arhitektura za stil koji on preferira, Prasad istovremeno šppodseća da moderna arhitektura ni malo ne zaostaje za klasičnom po svom odnosu prema prirodi i resursima:
- Mislim da je dobra, lepo dizajnirana zgrada, koja je takođe i održiva, koja koristi energiju vetra i vode i Sunca za hlađenje i grejanje, u podjednakom dosluhu sa prirodom iako može izgledati sasvim drugačije od tradicionalnih zgrada.
Na primedbu da je princ donedavno bio i konsultant u Komisiji za arhitekturu i izgrađenu sredinu (CABE), i u samoj RIBA-i, i da njegovo delovanje možda može biti opravdano, Prasad se sasvim uozbiljio:
- Ne, ne može. CABE odgovara parlamentu, njen rad je kontrolisan sa dve strane i mora da se bavi bezbrojnim zahtevima na osnovu slobodnog pristupa informacijama.
Ali možda će poslednje inicijative princa Čarlsa da uzdrma arhitektonsku struku dokazati da Prasad greši - vreme će pokazati ko će izaći kao pobednik iz ove bitke Kraljevskih.
