Ravan, ovalni krov nalik igralištu na objektu obdaništa u Tokiju omogućava deci da se igraju u okviru njega i beskonačno trče u krug. Ovaj projekat osvojio je nagradu „2017 Moriyama RAIC International Prize“.
Obdanište „Fuji“ se nalazi u predgrađu Tačikave i u njemu je smešteno 600 dece starosti između dve i šest godina. Kompletirala ga je firma Tezuka Architects pre 10 godina.
Školica prati „Montesori metod“, odnosno edukativni pristup u kome deca imaju slobodu da se kreću po učionici i da uče putem otkrića.
Slika 1. „Fuji Kindergarten“ (foto:Katsuhisa Kida, preuzeto sa www.dezeen.com)
Umesto da se deci nameću fizičke prepreke, arhitekta iz Tokija, Takaharu Tezuka projektovao je obdanište kao kontinuirani prostor koji omogućava neometano učenje i igru.
On svoj koncept naziva „nostalgična budućnost" jer ga zasniva na tome da bi se deca prirodno odlučila da se igraju bez gedžeta i ostalih sprava nove tehnologije.
Projekat je ove godine dobio nagradu „Moriyama RAIC International Prize“ koja prepoznaje arhitektonski rad koji se smatra „transformativnim u svom društvenom kontekstu".
Slika 2. „Fuji Kindergarten“ (foto:Katsuhisa Kida, preuzeto sa www.dezeen.com)
Nije ugrađena nikakva oprema za igru, već je sama građevina gigantsko igralište. Deca mogu slobodno da se kreću, padaju i da budu mokra bez bojazni da će im se nešto desiti jer su u sigurnom okruženju.
„Zbog toga što je zgrada u obliku prstena, oni gledaju jedni u druge“, rekao je Tezuka za Dezeen i dodao: „Nema osećaja da se neko nalazi u centru. Deca uče da budu poštena prema svima, uče kako da budu deo grupe."
Područje krova je iz dva dela, jedno je igralište a drugo je nalik trkačkoj stazi, što deci daje mogućnost da se jure i igraju u okviru ovog beskrajnog prstena. Krov je izgrađen oko postojećih stabala zelkova drveta, sa mrežama postavljenim oko njih kako bi se omogućilo lako penjanje na ovo drveće.
Slika 3. „Fuji Kindergarten“ (foto:Katsuhisa Kida, preuzeto sa www.dezeen.com)
Kada su deca prvi put počela da budu u interakciji sa objektom, to je bio emotivan trenutak.
„Bilo je jednostavno, počeli su da trče“, rekao je Tezuka. „To je bilo izvan naših očekivanja. Sedio sam sa direktorom i svima nama su krenule suze od seće. Bila je neverovatna ta neočekivana, trenutna reakcija."
Rukohvati oko ivice deluju kao sigurnosna barijera i omogućavaju da se unutrašnje dvorište pretvori u arenu. Šipke na ogradi su dovoljno blizu da deca ne mogu da zaglave glave, ali dovoljno široke da mogu između njih da proture noge i sede.
Krov je visok samo 2,1 metara, što omogućava blisku vezu između nivoa. Deca mogu da se sa gornjeg nivoa spuste na donji, toboganom ili stepenicama.
Slika 4. „Fuji Kindergarten“ (foto:Katsuhisa Kida, preuzeto sa www.dezeen.com)
Na krovu koji je zapravo kružna staza nalaze se i krovni prozori, koji omogućavaju prirodnom svetlu da uđe unutar učionica koje se nalaze ispod. Ovi prozori omogućavaju deci u učionicama da vide svoje drugare koji su napolju. Pet gargojlija kanališe kišnicu u rezervoare za vodu, stvarajući iznenadne vodopade gde se deca mogu igrati tokom vlažnog vremena.
Na donjem nivou, klizna vrata omogućavaju da učionice budu otvorene tokom lepog vremena. Umesto da ih razdvajaju zidovi, arhitekte su stvorile kutije veličine dece od lakog drveta sa zaobljenim ivicama koje se mogu složiti kako bi se stvorile police i prostorije za aktivnosti.
Tezuka veruje da je standardni raspored i koncept učionica neprirodan i kontraproduktivan za pozitivno razmišljanje i učenje. Projekat slobodnog plana ohrabruje nezavisnost i saradnju, bez prisiljavanja dece da mirno sede i ćute u dužem vremenskom periodu.
