Posmatrajući sa društvenog i ekonomskog aspekta, nije svako arhitektonsko delo uspešno. Postoji jedan „strašan“ termin rezervisan za najbeskorisnije projekte: „beli slonovi". Pojam dolazi iz priče o kraljevima Siama, sada sa Tajlanda, koji bi navodno poklonili svete albino slonove dvoranima koji im se nisu dopadali. Odbijanje poklona koje je kralj darovao je bilo neprihvatljivo. Samim tim što su ove životinje svete, zabranjeno im je da rade, pa su shodno tome dvorane koji su ih dobijali vodile u finansijsku propast što su zapravo kraljevi znali veoma dobro.
Naravno, u arhitekturi pojam „beli slon" se često koristi za omalovažavanje određenih projekata. Međutim, da li projekat zaslužuje takvu sramotu je obično stvar perspektive. Često „trn u oku“ ili podsetnik loše utrošenih sredstava, ovakvi projekti odbijaju da ne budu zaboravljeni uprkos nekolicini koja želi da ih se seća. Pojavljuju se širom sveta i kroz istoriju i svi oni imaju istu zajedničku stvar: Iako su nekada (ili nisu ni tada) izgledali dobro na papiru verovatno je trebalo da tamo i ostanu.
1. Tel Aviv Central Bus Station - Tel Aviv, Izrael
Ova autobuska stanica koja se proteže na 230.000 metara kvadratnih i na osam spratova, otvorena je 1993. godine sa ciljem da postane „zatvorena mikrometropola“. Arhitekta Ram Karmi, je čak za ovaj projekat osvojio nagradu za arhitekturu u Izraelu. Ali glavna autobuska stanica u Tel Avivu postala je nešto što je sušta suprotnost onoga što se može nazvati uspehom, s obzirom na zapušteno stanje. Na hiljade prodavnica nastojalo je da pronađe zakupce u unutrašnjosti betonskog giganta koji je zbunjujući lavirint hodnika. Međutim i sama njegova lokacija u južnom delu Tel Aviva je na prvom mestu nelogična za autobuski terminal.
Oglas
2. Palace of the Parliament - Bukurešt, Rumunija
Treća najveća zgrada na svetu, Palata Parlamenta ima površinu od 365.000 metara kvadratnih. Troškovi na godišnjem nivou za ovu zgradu iznose više od 6 miliona $ samo za grejanje i osvetljenje, a posebno je zapanjujuća činjenica da je 70% zgrade ostalo prazno. Zgrada je izgrađena za vreme vladavine Nikolaja Čaušeskua. Da bi se izgradila ova palata raseljeno je četrdeset hiljada ljudi, porušene su crkave, bolnice i verski objekti.
3. Olympic Stadium - Montreal, Kanada
Izgrađen 1976. godine stadion u Montrealu bio je opterećen problemima od početka pa sve do danas. Njegov komplikovan dizajn i kašnjenje u radovima eskalirali su u troškovima projekta do te mere da se krajnji dug od 1,16 milijardi $ nije isplatilo do 2006. godine. Danas, stadion još uvek nema stalne zakupce, a i sam krov nije pogodan za ovakvu vrstu objekta.
4. Jantar Mantar - Džajpur, Indija
Izgradio ga je 1734. godine maharadža Jai Singh II. Spoljne strane „Jantar Mantar“ sastoje se od devetnaest astronomskih instrumenata napravljenih od kamena, uključujući i najveći sunčani sat na svetu, sa 22,6 metara visokom rukom koja pokazuje vreme. Razlog za monumentalnost instrumenata bilo je Maharadžino uverenje da mali instrumenti koje je koristio Ptolomej daju netačne rezultate. Međutim, istina je bila suprotna, njihova veličina ih je činila da se lako poremete što je dovelo do toga da kompleks ubrzo prestane da se koristi.
5. City of Culture of Galicia - Santiago de Compostela, Španija
„City of Culture of Galicia“ je delimično otvoren 2011. godine. Međutim gradnja dve finalne zgrade delo Peter Eisenmana u okviru projekta „City of Culture of Galicia“ je zaustavljena 2013. godine nakon slabog odziva posetilaca i izuzetno visokih troškova.
6. New South China Mall - Donguan, Kina
„New South China Mall“ se jedva održava u „životu“ kroz blagi porast posetilaca i stanovnika koji žive u blizini. Ovaj mol sa kapacitetom od 2350 radnji i dalje je u velikoj meri prazan i nakon 11 godina otvaranja. Razlog je njegova lokacija koje je u Donguanu, gde većinu stanovnika od njih 10 miliona čine finansijski siromašni radnici migranti, a ne srednja ili viša klasa.
7. Ciudad Real Central Airport - Ciudad Real, Španija
„Ciudad Real Central Airport“ je jasan primer projekta koji potpada pod pojam „beli slon. Troškovi su znosili 1.1 milijardu evra za izgradnju a zatvoren je nakon tri godine rada. Poslednji let je bio 2011. godine a 2013. godine je bio korišćen za snimanje episode emisije „Top Gear“ što je verovatno i najzanačnija akcija koju je aerodrom video u novijoj istoriji. Početni vlasnik aerodroma bankrotirao je sa 300 miliona evra duga, a aerodrom je ove godine konačno prodat za 56 miliona evra nakon niza neuspelih aukcija, uključujući i onu ponudu od samo 10.000 evra.
8. City of Naypyidaw - Nejpjido, Mjanmar
Nejpjido je postao glavni grad Mjanmara nakon grada Jangona (takođe poznat kao Rangun) koji je bio do tada. Špekulisalo se da je jedan od razloga za pokretanje projekta 2006. godine bilo upozorenje astrologa. Geografska prostranost Nejpjida (površina koja je otprilike kao šest područja Njujorka), putevi sa 20 saobraćajnih traka i njegovi džinovski ali prazni trgovački centri, daju mu status „grada duhova“.
9. Ryugyong Hotel - Pjongjang, Severna Koreja
Hotel „Ryugyong“ u Pjongjangu stalno pomera datum otvaranja. Sa 105 praznih spratova, to je najviša prazna zgrada na svetu.
10. City of Arts and Sciences - Valensija, Španija
Arhitekta Santiago Calatrava se našao na udaru zbog umetničkog kompleksa u rodnom gradu. Razlog je urušavanje krova samo osam godina nakon završetka ali i prekoračenje budžeta od četiri puta. Uprkos apelu turističkih agenata i pojavljivanju u filmu „Tomorrowland“, lokalno stanovništvo je ostalo ravnodušno prema monumentalnom kompleksu. Ovaj kompleks je postao mesto zaustavljanja u Valensiji u okviru određenih tura koje imaju za cilj da pokažu strancima gde ide njihov ekonomski doprinos. „Oni su zainteresovani da znaju gde ... je novac“, objasnio je turoperator Miguel Angel Ferris Gil za NPR. „A idemo sada da pokažemo gde nema novca - u javnim školama, u bolnicama".
11. National Centre for Popular Music - Šefild, Velika Britanija
Za ovaj projekat su iz firme Nigel Coates Architects osvojili „RIBA“ nagradu. Objekat vredan 15 miliona funti koji je otvoren u martu 1999. godine, zbog nedovoljnog broja posetilaca, morao je da bude zatvoren nakon malo više od godinu dana. Sheffield Hallam University je na kraju dao „nadu“ zgradi kupivši je 2003. godine za 1,85 miliona funti za potrebe Studentske unije.
