Nakon tri godina izvođenja građevinskih radova, Siemens se preselio u svoje novo sedište koje se nalazi u Minhenu u Nemačkoj. Očigledno je da se time smanjila njihova godišnja emisija CO2 koja je ekvivalent sa 5,6 miliona km pređenih putovanjem avionom, trošenjem 90 odsto manje električne energije od prethodne zgrade koja je bila sedište Siemensa i korišćenjem 75 odsto manje vode.
Nakon odluke Siemensa da redizajnira svoje sedište na Wittelsbacherplatz trgu, kompanija je radila sa Gradom Minhenom na lansiranju građevinskog projekta i organizovanju arhitektonskog konkursa. Pobednik je bila danska firma Henning Larsen Architects iz koje su rekli da su za ovaj projekat kombinovane tradicija i budućnost.
Zgrada zauzima površinu od 45.000 m² i obmotana je sa 16.000 kvadratnih metara staklenom fasadom. Ima novo pristupačno prizemlje, sa novom javnom pešačkom stazom koja prolazi kroz nju i povezuje centar Minhena sa delom gde su gradski muzeji i u okviru njega se takođe nalazi zeleno unutrašnje dvorište, kafić, restoran i fontana.
Louis Becker, glavni dizajner i partner u firmi Henning Larsen Architects, objasnio je da je jedan od glavnih arhitektonskih ambicija projekta bila da promoviše razmenu znanja i socijalne interakcije preko organizacije. To su učinili putem rasporeda sadržaja oko zgrade, koji se sastoje od četiri dvorišta koja su isečena iz jednog većeg obima.
Raspored omogućava zaposlenima kojih je 1200 da imaju vizuelni kontakt jedni sa drugima preko dvorišta, a tu su i prostori za odmor gde se mogu razmeniti informacije i sklopiti saradnja kao i mirna zona za neometani rad. U svim radnim prostorijama se nalaze prozori od poda do plafona, što im omogućava da budu ispunjeni prirodnom svetlošću. Dok je nagnuta unutrašnja fasada takođe projektovana kako bi se omogućilo da ulazi dovoljno prirodnog svetla u zgradu i da se smanji potreba za veštačkim osvjetljenjem.
Trećina energije koju zgrada troši proizvodi se od strane 1.300 kvadratnih metara instaliranih fotonaponskih panela na krovu, gde je više od 800 panela i kapacitet od oko 300 kW.
Skoro 7.400 LED svetala pomaže da se smanji električna energija potrebna za pokretanje zgrade, dok su senzori za dnevnu svetlost i detektori prisutnosti smanjili potrošnju električne energije za 25 odsto. Takođe sa 30.000 podatnih tačaka oko zgrade prikupljaju se podaci za kontrolu grejanja, ventilacije i klimatizacije, pa zaposleni mogu da podešavaju temperaturu u svojim sredinama kako im je potrebno. CO2 senzori u sobama za sastanke, u međuvremenu, mere kvalitet vazduha i optimizuju unos svežeg vazduha.
Postoji oko 70 km vodovodnih cevi koje prolaze kroz temelj zgrade, gde se oko 100.000 litara vode pumpa kroz njih. Ovaj „bivalentni sistem grejanja“ koristi toplotne pumpe koje imaju dvostruku ulogu da rashlade i da koriste vazduh iz okoline i podzemne vode kao obnovljive izvore energije. Na taj način, predstavljaju efikasno sredstvo za grejanje i hlađenje zgrade. Zatim, oko dodatnih 1.500 kubnih metara kišnice će se svake godine reciklirati i upotrebljavati za ispiranje toaleta i zalivanje zemlje koja čini eksterijer.
Čak su razmatrani materijali sa kojima je građena zgrada, da neki potiču iz okoline. To je uključivalo više od 23.000 prirodnih kamenih ploča koje su korišćene za prednju fasadu i podne obloge koje su došle iz Altmühltal rezervata prirode, severno od Minhena.
Među ostalim održivim karakteristikama zgrade su 21 parking mesto (od ukupno 450) koje je opremljeno sa stanicama za punjenje e-automobila i prodavnica sa 200 bicikli sa jedinicama za punjenje oko 20 električnih bicikli.
Održivost zgrade je potvrđena i sertifikatom za najviši „Platinum“ nivo od strane Deutsche Gesellschaft für Nachhaltiges Bauen (DGNB), nemačkog Saveta za održivu gradnju. Otvorena je krajem prošlog meseca.
