Pošto emisija ugljenika nastavlja da raste i da podiže temperaturu na planeti, moraju se pronaći načini da se njegova emisija smanji. „Hvatanje“ ugljenika na izvoru njegove emisije je jedno od rešenja, ali i dalje postoji problem skladištenja tog ugljenika koji se isisa iz atmosfere. Ako se „uhvaćeni“ ugljenik može koristiti u dobre svrhe, onda bismo možda mogli imati savršen sistem za njegovo „hvatanje“. O ovome razmišljaju istraživači koji trenutno sprovode istraživanje na Univerzitetu u Kaliforniji (UCLA) koji imaju velike planove za sav taj „uhvaćeni“ ugljenik, a to je da ga pretvore u beton.
Pretvaranje ugljenika u beton dovelo bi do dvostruke koristi, sa jedne strane zato što je sama proizvodnja betona vrlo neprijateljski nastrojena prema planeti a sa druge strane bi na to išlo 5 odsto celokupne emisije ugljenika. Ali bez obzira na veliki izvor emisije CO2 iz dimnih gasova, sagorevanja izduvnih gasova iz elektrana su glavna meta i cilj naučnika.
Ugljenik se može „uhvatiti“ i postati sirovina za ono što oni nazivaju betonom, korišćenjem 3D štampača da bi se proizveo. Istraživači opisuju višefazne, složene procese koji su još uvek u razvoju kao „upcycling“.
Počeli su sa idejom da je „hvatanje“ CO2 emitovanog tokom kalcinacije (dekarbonacije) krečnjaka izvodljiva metoda za proizvodnju održivog betona. Zatim su krenuli da ispituju kako bi Ca(OH)2 (kalcijum hidroksid) karbonizacija reagovala kada bi bila izložena i tečnošću i superkritičnom CO2 (mestu gde ne postoje različite faze tečnosti i gasa). Testirali su nekoliko parametara, uključujući vreme, temperaturu i pritisak.
Za svoje eksperimente, istraživači su koristili ugljen-dioksid sa čistoćom većom od 99 odsto. Ugljenik se ekstrahuje iz rezervoara pod pritiskom od 20 MPa (megapaskal) pomoću sifona, koji se koristi u svim eksperimentima karbonizacije.
U ovoj fazi je materijal proizveden u laboratoriji i 3D štampan u sitne delove. „Imamo dokaz za ovaj koncept i mogli bismo ovo da uradimo", rekao je DeShazo sa UCLA. „Ali, moramo započeti proces povećanja obima materijala, a onda razmišljati o tome kako da ga komercijalizujemo.“
.jpg)
Istraživači bi voleli da vide svoju tehnologiju kako se koristi u elektranama koje koriste ugalj u SAD-u kao i postrojenjima u Kini i Indiji, koji su globalni lideri u emisijama ugljenika. Oni žele da se stvori proces zatvorene petlje koji sprečava ugljenik da ode u atmosferu, dok u isto vreme dodaje komercijalnu vrednost radovima na čišćenju.
„Možemo pokazati proces u kojem uzimamo krečnjak i kombinujemo ga sa ugljen-dioksidom da bismo proizveli materijal kao što je cement“, dodao je Gaurav Sant, naučnik saradnik na projektu. „Veliki izazov koji smo predvideli ovim nije da smo samo pokušali da razvijemo građevinski materijal. Pokušavamo da razvijemo procesno rešenje, integrisanu tehnologiju koja CO2 vodi do gotovog proizvoda.“
Kada budu razvili tehnologiju, istraživači će se suočiti s ogromnim izazovom kako da uvere i ubede lidere u industriji da je tehnologija dobra za planetu kao i njihov krajnji rezultat.
„Ova tehnologija mogla bi da promeni ekonomske podsticaje u vezi sa ovim elektranama i njihovo poslovanje i okrene gasove koji izlaze iz dimnjaka u resurs koji se može koristiti da bi se izgradili gradovi, proširila mreža puteva“, rekao je DeShazo.
U videu ispod istraživači uključeni u izradu „Co2ncrete“ govore o njemu sa naučne i ekonomske strane.
