Istraživači sa Masačusetskog tehnološkog instituta – MIT-a su nedavno otkrili nešto što će oduševiti kako decu tako i ozbiljne urbanističke planere. U pitanju je model Dadli skvera – dela grada Bostona – veličine kuhinjskog stola. U ovom modelu sve ulice, trotoari, autobuske stanice i zgrade su napravljene od Lego kocki, a Lego figurice predstavljaju pešake na ulicama. Iznad svega nalazi se kompjuterski generisana projekcija stvarnog okruženja, koja dopunjuje model trenutno aktuelnim detaljima iz tog komšiluka, poput zelenih površina i saobraćaja na Dadli skveru.
Projekat je nastao u saradnji između Katedre za Urbanističke Studije i Planiranje MIT-a, istraživačke grupe „Changing places“ sa istog Instituta i fondacije „Barr“. Ideja iza projekta jeste korišćenje određenog alata kako bi se testirao uticaj novog sistema brzog autobuskog prevoza na grad.
Izrađeni model je trenutno dostupan javnosti. Prilikom razgledanja pojedinci mogu, putem ekrana osetljivog na dodir, da označe određeni deo grada za koji im onda kompjuter može izračunati do koliko destinacija mogu stići od te tačke, koristeći javni prevoz. Potom, mogu dalje istraživati mogućnosti modela da bi, na primer, videli kako različite vrste prevoza utiču na njihovo celokupno svakodnevno putovanje.
Oglas
„I onda mogu reći: ’Šta ako dodam ove nove tranzitne rute i promenim učestalost autobusa, koliko bi to koštalo?’“ objašnjava Kris Zegras, profesor saobraćaja i urbanističkog planiranja MIT-a, koji vodi projektni tim. Informacije, dodaje on, dobijamo korišćenjem javno dostupnih podataka.
Cilj projekta je da ceo proces urbanističkog planiranja postane transparentniji tako što će se svi u to uključiti, a ne samo eksperti poput Zegrasa. A odličan način za to su upravo Lego kocke. „Ova platforma snižava prag za učešće u procesu jer praktično svako dete zna kako se pomeraju kocke i figure iz Lego sveta,“ kaže Fil Tin, student master studija na MIT-u i deo tima.
„Naš konačni cilj je ta ideja zajedničkog stvaranja,“ dodaje Tin. „Saradnja između onih koji kreiraju i onih koji konzumiraju na stvaranju nečeg dobrog zapravo stvara bolje dobro. Mi bismo voleli kada bi se to desilo u ovom našem slučaju, a to je stvaranje tranzitnog sistema 21. veka.“
