Evolucija solarne arhitekture

04.03.2009. | Vesna Kosorić | Ekološka kuća

Korišćenje sunčeve energije u arhitekturi je prisutno još od najranijeg razvoja ljudske civilizacije. Da bi stvorio pogodne životne uslove, čovek je morao da pravilno orijentiše mesto boravka prema Suncu.

Koreni solarne arhitekture današnjice potiču iz pradavnog vremena. Na osnovu sistematskih arheoloških istraživanja Lepenskog vira je ustanovljeno da je na tom području ostvarena najstarija poznata arhitektura. Objekti na uvali Dunava izgrađeni 6500‐5500. godine p.n.e. su imali osnovu u obliku zaobljenog trapeza koji se u solarnoj arhitekturi smatra izuzetno pogodnim oblikom. Šira strana trapeza je bila okrenuta ka Dunavu (istoku), odnosno jutarnjem suncu tako da su objekti u popodnevnim časovima bili u senci. Ovakva orijentacija je omogućavala maksimalno iskorišćenje sunčevog zračenja u jutarnjim časovima što je bilo korisno za sušenje zidova objekata od noćne vlage.

Naselja Anasazi indijanaca u nacionalnom parku Mesa Verde (Messa Verde) u Koloradu iz perioda 1200‐1300. godine n.e. bila su izgrađena u stenovitim udubljenjima orijentisanim ka jugu koja su natkrivena nadstrešnicama formiranim u steni. Zimi, kada je sunce nisko, objekti su bili obasjavani sunčevim zračenjem, dok je leti, kada je sunce visoko, nadstrešnica sprečavala prekomerno zagrevanje.

Jedna od najranijih pravila vezanih za solarnu arhitekturu je dao grčki filozof Sokrat (469‐399 g.p.n.e) koja je zapisao njegov učenik Ksenofont (430-355. g.p.n.e) u delu "Uspomene o Sokratu"... "U kućama koje gledaju prema jugu, zimi Sunce sija u tremove, a leti se kreće iznad nas i iznad krovova, te čini hladovinu. Prema tome, ako je lepo da tako bude, ne treba li južnu stranu kuće podizati više, da se ne odbije zimsko Sunce, a severnu stranu niže, da ne udaraju studeni vetrovi?"... Rimljani su takođe vodili računa o solarnim principima u građenju. Jedan od značajnijih njihovih inovacionih rešenja u pogledu korišćenja sunčeve energije jesu kupatila. Ona nisu imala južnu orijentaciju, već su bila orijentisana ka zapadu kako bi se iskoristilo sunce u večernjim časovima, kada su kupatila i bila korišćena. Prednja fasada je bila od stakla koje je propuštalo sunčevo zračenje u unutrašnjost. Peščani pod je imao funkciju skladišta toplote. Rimska kupatila su bila poznata po toploti unutrašnjih prostorija.

U doba kolonizacije, u kolonijalnoj Novoj Engleskoj, britanski doseljenici su promenili koncept tradicionalne kuće i prilagodili je oštroj i ponekad veoma toploj klimi novog prebivališta. Gradili su kuće sa visokom južnom fasadom i dugačkim kosim krovom na severnoj strani. Toplotni gubici su redukovani zatvaranjem zastora noću. U oblasti Apenzel (Appenzell) u Švajcarskoj je razvijen tip kuće sa fasadom koja maksimalno koristi sunčevo zračenje zimi i onemogućava pregrevanje zgrade u letnjem periodu. Nadstrešnica krova štiti poslednji sprat, a horizontalne nadstrešnice na svakom spratu štite fasade ispod. Njihova unutrašnja strana je konkavna i ofarbana u belo kako bi apsorbovala i reflektovala zračenje u zgradu zimi.

Arhitektura prošlog veka nije u globalu bila bioklimatski orijentisana, već je u globalu odlikuje energetska neracionalnost. Često je bilo prisutno jeftino i brzo građenje bez mnogo razmišljanja o energetskoj efikasnosti. I u okviru građenja u 20. veku postoje izuzeci i primeri koje je vredno spomenuti sa aspekta solarne arhitekture. U prvoj dekadi dvadesetog veka, kao reakcija na nehigijenske zgrade iz prethodnog perioda i kao preventiva protiv bolesti poput tuberkuloze, nove zgrade koje su građene su bile projektovane sa velikim prozorima koji propuštaju dovoljno toplote i svetlosti, sa belim zidovima, krovnim terasama i sl.

Jedan od prvih istaknutih arhitekata koji je primenjivao solarne principe u svojim projektima je Frenk Lojd Rajt (Frank Lloyd Wright). Njegove kuće sa izraženim solarnim principima su: Jacobs house, Robbie house (1909) i Taliesen East house (1910). U periodu od 1940-1950 godine inženjeri su postali fascinirani aktivnim sistemima za korišćenje solarne energije.

Napravljene su serije zgrada na MIT institutu. Poznate su solarne kuće I-V projektovane na MIT institutu. U njima je pažnja bila fokusirana na solarne kolektore, pumpe, sisteme za skladištenje toplote, distribuciju toplotne energije. U arhitektonskom smislu ove zgrade nisu bile sasvim uspešne.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...