Iako je jedinstveni oblik budističkih pevajućih zdela (vrsta zvona/gonga u obliku zdele) od vitalnog značaja za stvaranje njihovih jedinstvenih zvukova, istraživač sa Nacionalnog univerziteta Australije (Australia National University - ANU) je iskoristio njihov dizajn kao inspiraciju za novu vrstu solarnih ćelija.
Prilikom završetka svog doktorskog rada na Univerzitetu u Kembridžu, doktor Niraj Lal (na fotografiji iznad) je otkrio da kako zdele izazivaju rezonancu zvuka, tako i minijaturne verzije mogu biti napravljene da vrše interakciju sa svetlosti na gotovo isti način, inspirišući stvaranje solarnih ćelija koje su u stanju da bolje zarobljavaju sunčevu svetlost.
Prethodna istraživanja su utvrdila da se svetlost ponaša drugačije kada je u pitanju nano skala. Smanjenjem veličine svoje ćelije u obliku zdele na ovu razmeru, Lal, sada zaposlen na ANU, je bio u stanju da pokaže uređaj koji je u stanju da zarobi značajno više svetla i pretvori ga u električnu energiju.
„Trenutni standardni solarni paneli gube veliku količinu svetlosti (tj. energije) kada ona padne na površinu, čineći neefikasnom generisanje električne energije panela“, kaže Niraj. „Ali, ukoliko bi ćelije bile u obliku budističkih pevajućih zdela, onda bi se svetlosto odbijala unutar ćelije duži vremenski period.“
Doktor Niraj naziva ovaj proces „plazmonskom rezonancom“ i kaže da njegove nanozdele imaju četiri puta veću efikasnost od ravnih solarnih ćelija u laboratoriji, koje kada su napravljene od jednog materijala kao što je silicijum ima efikasnost od 25 odsto.
Poboljšanja su učinjena na ravnim solarnim ćelijama putem tandem uređaja koji slažu niz ćelija na vrhu svake ćelije. Sa ćelijama napravljenim od različitih materijala, svaka sa svojim osobinama apsorpcije svetlosti, uređaj je bio u stanju da zarobi širi spektar sunčeve svetlosti, unapređujući na taj način svoju ukupnu efikasnost.
Vrednost ovog pristupa je potvrđena početkom ove godine, kada su istraživači proizveli solarnu ćeliju od više različitih materijala i četiri terminala koja je postigla efikasnost konverzije od 43,9 odsto.
Niraj i njegov tim sada istražuju način na koji dizajn nanozdela može biti uključen u ove tandemske strukture. „Ako možemo da napravimo solarne ćelije koje 'vide' više boja i zadržavaju pravu svetlost u pravim slojevima, onda bismo mogli dodatno da povećamo efikasnost“, kaže on.
Istraživanje tima je objavljeno u naučnom časopisu „IEEE Journal of Photonics“.
