Ovo je jedna od tehnološki najnaprednijih i energetski efikasnijih zgrada u Dubaiju. Ako je ijedna zgrada ikada bila potrebna da bi ozdravio razvoj, ovo je ta. Većina projekata u Dubaiju je stala zbog krize, ali to ovoj kuli samo dodaje na značaju - kaže Thomas Lane o kuli 0-14.
Na betonskoj fasadi nalazi se 1.326 otvora: Želeli smo da se ovaj objekat razlikuje od svih drugih sa staklenim fasadama kakvi poslednjih godina niču u Dubaiju - rekao je Jesse Reiser, direktor projektnog biroa Reiser+Umemoto - i takođe smo želeli da nema stubova i da sama fasada služi kao zaštita od jakog sunca.
Ovo znači da se kompletan konstruktivni sistem, sa ukupno 22 međuspratne tavanice, oslanja na fasadni betonski omotač. Zadatak da sprovede ovo tehničko rešenje pripao je graditelju iz Dubaija, kompaniji DCC (Dubai Contracting Company).
Osnovna ideja bila je da sama fasada služi kao zaštita od sunca. Veliki otvori nisu zastakljeni već je staklena pod-fasada jedan metar iza betonske. Originalno rešenje bilo je da se zatvore kružni otvori, ali umetanje prozora u njih Reiser je nazvao monstruozno kompleksnim. Ipak, ovako je dobijen prostor za cirkulaciju hladnog vazduha u međuprostoru.
Oglas
Međuspratne tavanice su zasečene na mestima gde je betonski omotač otvoren pa sve do vrha objekta čime je stvoren efekat dimnjaka. Po rečima Reiser-a ovo bi trebalo da umanji troškove hlađenja i do 30% u odnosu na standardno klimatizovane objekte sa samo staklenim fasadama.
Ipak, ovakvo rešenje ispostavilo se kao izuzetno teško za gradnju, pa umesto krajem februara, objekat će biti isporučen tek u avgustu. Jihad Choueiri iz DCC kao jedan od glavnih razloga navodi ugao od 45o pod kojim je postavljana većina armature, umesto standardnih 90o.
Otvori izgledaju kao nasumično postavljeni međutim oni su precizno definisanim mestima u striktnom dijagonalnom šablonu armaturne mreže koja pod uglom od 45o prožima fasadnu ravan.
Ysrael Seinuk, jedan od inženjera zaduženih za statiku kaže da talasasta fasada u konstruktivnom smislu ostavlja mnogo mogućnosti, čak i da bi izdržala više etaža nego što je projektom predviđeno, ali da armatura ne mora da prati njenu sinusoidnu ravan.
Izveli smo opširna ispitivanja tražeći najbolje rešenje za konstruktivni sistem objekta – kaže Chueiri, ali, s obzirom da se gradilo u Dubaiju za to nije bilo puno vremena, pa je sva svoja istraživanja mogao da sprovede dok su postavljani temelji – februara 2007. godine.
Imao je deset meseci dok nije došao na red za izgradnju nadzemnog dela objekta. Istraživanja su potvrdila da bi najjednostavnije i najjefitinije rešenje jeste klasičan sistem sa stubovima i staklenom fasadom, pa je DCC ovo i predložio. Međutim, ali projektant nije pristao na ovo.
Bilo bi brže i jeftinije, ali suština koncepta time bi bila potpuno izgubljena – kaže Reiser.
Tek tada se DCC fokusirao na rešenje koje bi odgovaralo u potpunosti arhitektonskoj zamisli. Kada su se obratili velikim kompanijama koje izrađuju oplate da naprave kalup za fasadu, one nisu bile zainteresovane da ulaze u komplikovanu priču koja zahteva specifična rešenja.
Naposletku su pronašli kinesku kompaniju koja se prihvatila izazova. Pored oblika fasade, veliki problem je predstavljala i izrada oplate za ujedene međuspratne tavanice. Arhitekti su na kraju bili više nego zadovoljni obavljenim poslom kineskih profesionalaca.
Nakon više teških odlučivanja, i pogrešnih zaključaka, DCC je razvio postupak izrade oplate. Prvo je postavljen spoljašnji zid oplate, zatim su na njega pričvršćeni kalupi za otvore. Oni su pravljeni od XPS-a, koji je dovoljno čvrst da ne popusti pod težinom betona, a relativno lako je kasnije ga ukloniti. Iako ima samo pet različitih veličina otvora, svaki je jedinstven zbog zakrivljenosti fasade. Iste takvi, samo polukružni kalupi, korišćeni i kod otvora gde je tavanica u njegovoj visini. Drugi deo otvora rađen je tek sa novom etažom.
Nakon što su postavljeni kalupi za otvore krenulo se sa armiranjem: - Na nekim mestima, zbog krivine, morali smo da savijamo armaturu u tri dimenzije. Nismo imali mašinu koja ovo može da uradi pa je rađeno ručno - svedoči Choueiri. Tek tada bilo je moguće zatvoriti oplatu i sipati beton. S obzirom da je armatura pod uglom od 450, nije bilo moguće koristiti kovencionalne vibratore, pa je korišćen specijalni visokoosetljivi samougrađujući beton. Do trećeg sprata debljina betonskog fasadnog omotača je 60cm, a nadalje je 40cm.
|
|
|
|
Gradnja je ipak tekla sporije nego što je to slučaj kod standardne, pa i sporije nego što je zamišljeno. Umesto sprata nedeljno, za prvu etažu bilo je potrebno mesec dana. Kasnije su graditelji uspeli da se uigraju, ali nije bilo moguće graditi etažu za manje od dve nedelje.
Veliki problem predstavljalo je i izlivanje međuspratnih tavanica, iako se u suštini govori o običnim armirano-betonskim pločama. One su morale biti livene istovremeno i to je graditeljima oduzimalo na brzini. Dodatno, paralelno betoniranje fasade i međuspratnih konstukcija zahtevalo je duplo više radnika i oplate.
Danas, februara 2009, gradnja je stigla skoro do kraja. Za to vreme podrumske prostorije su završene, u donjim etažama je staklena fasada već postavljena, a između fasada postavljene su i šine na koje će biti instalirana platforna za čišćenje staklene fasade. Kada gradnja bude završena, betonski omotač će biti ofarban u belo kako bi odbijao što više toplote.
Reiser kaže da se prednost koncepta već nazire: - Još prošlog leta završili smo prve spratove, i mogli ste osetiti značajnu razliku u temperaturi ispred i iza betonske fasade, čak i pre nego što su postavljeni aluminijumski prozori.
Da li će se muka isplatiti? Deo Dubaija nazvan Dubai Bussiness Bay (Poslovni zaliv Dubaija) imaće preko 200 kula kada bude završen, a upravo karakterističan betonski omotač biće ono po čemu će se objekat 0-14 izdvajati u toj šumi oblakodera.
