Zaboravljali su projektanti pristupne puteve za naselja, gradio se auto-put bez predviđenih priključaka za struju i vodu. Nailazili su izvođači radova na razna iznenađenja u iskopavanju tunela, jer geologija nije bila dovoljno ispitana, projektovani su nestabilni useci i kosine... I kada se podvuče crta, bar tako kaže Zorana Mihajlović, ministar građevinarstva, loša projektna dokumentacija za istočni i južni deo Koridora 10 koštala je državu oko 70 miliona evra - penali, dorada projekata, dodatni radovi. Zato izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji najavljuje uvođenje obaveznog projektantskog nadzora.
Projektanti tvrde da su tehnička kontrola i državna reviziona komisija na sve projekte dali pozitivnu ocenu, a da problem leži u dampingovanim cenama po kojima su se sa izvođačima sklapali ugovori. Sa ocenom ministra građevinarstva slažu se izvođači i stručni nadzor na gradilištima duž Koridora 10. Uz kašnjenje sa eksproprijacijom, loši projekti su, kažu, najveća zamerka, ali i „opravdanje“ za probijanje rokova u gradnji najvažnijeg putnog pravca.
„Država više neće plaćati za dodatne radove i odštetne zahteve koji su posledica neodgovornosti u izradi projekata“, navodi ministarka građevinarstva. „Neko nije ni izašao na teren, a kamoli da je ozbiljno radio projekte. Insistiraćemo na projektantskom nadzoru i odgovornosti projektanata, ali i na odgovornosti Inženjerske komore Srbije. Ako danas postoji oko 47.000 licenci, a za 10 godina je oduzeto svega 13 licenci, nešto nije u redu. Kad država izda projektni zadatak, projekat može eventualno zbog nepredviđenih okolnosti da odstupi oko pet odsto, ali ne 20 do 30 odsto, niti da se naknadnim projektovanjem u potpunosti menja prvobitni projekat. Hoćemo da uvedemo red, da imamo jasne kriterijume za sve - za one koji daju projektni zadatak, za one koji prave projekte, kao i za izvođače i investitora.“
Oglas
Naručilac projekata bili su „Putevi Srbije“, pa su „Koridori Srbije“ potom samo nasledili projektnu dokumentaciju, koju su radile firme u većinskom državnom vlasništvu. Nedovoljna geološka i geotehnička istraživanja terena, neadekvatne geotehničke i geodetske podloge imaju za posledicu pogrešna projektna rešenja. Projektna dokumentacija nije bila kompletna vezano za pozajmišta i deponije materijala. Ignorisani su zahtevi vodoprivrede, železnice, energetskih uslova... Ovo su samo neki od nedostataka u projektnoj dokumentaciji, kažu u „Koridorima“. „Koridori“ su, da bi se rešio problem, formirali poseban sektor za tehničku pripremu i projektovanje. Uvedena je i naknadna provera projekata kako bi se predupredile štetne posledice.
A, šta kažu projektanti? Država je formirala preduzeće „Koridor 10“ 2009. godine sa namerom da povuče kreditna sredstva za izgradnju istočnog i južnog kraka najvažnijeg putnog pravca. Investitor kompletne projektne dokumentacije bili su „Putevi Srbije“. Osnova za dobijanje kredita su bila rešena eksproprijacija i gotovi glavni projekti. Kako se žurilo sa povlačenjem kredita tako se rešavala eksproprijacija iz idejnih projekata, koji su daleko manje detaljni od glavnih. Rokovi za izradu projekata su bili između tri i pet meseci, a po pravilu je potrebno duplo više vremena. Geološka istraživanja su se često iz tih razloga obavljala kada je to bilo nemoguće zbog vremenskih uslova.
„Stojimo iza svojih projekata i potpuno odbacujemo paušalne navode o katastrofalnim projektima“, navode u Institutu za puteve. „Osnovni problem izgradnje Koridora 10 leži u činjenici da je struka procenila i kroz projekte dokazala troškove izgradnje istočnog i južnog kraka nešto više od milijardu evra, a preduzeće „Koridor 10“ i naslednik „Koridori Srbije“ su ugovorili radove sa izvođačima za oko 700 miliona evra. Sa tako ugovorenim „damping“ cenama najavljen je problem na svakom gradilištu. Na primer, jedna deonica na istočnom kraku je procenjena na 92 miliona evra, a ugovorena za 39 miliona! Treba svima da bude jasno da su svi strani izvođači došli u Srbiju sa namerom da zarade. Osetivši slabost investitora, krenuli su od samog starta da otvaraju probleme i da pokušavaju da potražuju dodatna odštetna sredstva. Tu je naneta najveća šteta izgradnji koridora. Pretpostavka je da će visina tih odštetnih zahteva dostići oko 300 miliona evra, dakle baš razliku od ugovorene do stvarne cene radova.“
|
Istraživanja - Što se tiče geoloških istražnih radova, oni su urađeni u meri dovoljnoj za glavni projekat, tvrde u Institutu. Kroz glavne projekte svih projektantskih firmi, a i kroz tehničke uslove izgradnje je definisano obavezno prisustvo geotehničkog nadzora prilikom otvaranja svakog useka. A, stručni nadzor u prve dve godine nije imao nijednog nadzora za geotehniku. Na taj način je dozvoljeno izvođaču da izazove lom, obrušavanje kosina i pojavu klizanja. Nakon toga, naravno, ide prekid radova i odštetni zahtevi izvođača. |
