Pametno navodnjavanje nije novi koncept za profesionalce koji se bave ovom delatnošću i stručnjake u oblasti zelene gradnje. Nekoliko tipova ove tehnologije se pominje u okviru Međunarodnog normativa o zelenoj gradnji (IgCC - International Green Construction Code) i priloga Međunarodne asocijacije vodovodnih i mehaničkih profesionalaca (IAPMO - International Association of Plumbing and Mechanical Officials), kao i u okviru programa kao što su programi „WaterSense New Homes“ i „LEED for Homes“ američke Agencije za zaštitu životne sredine. Međutim, samo jedan pametan proizvod za navodnjavanje (kontrolor navodnjavanja koji funkcioniše na osnovu stvarnih vremenskih uslova) je izazvao veliku pažnju, i to uglavnom zbog činjenice da je to jedina tehnologija za navodnjavanje koja može da se kvalifikuje za dobijanje sertifikacije „WaterSense“.
Brent Mečam (Brent Mecham), direktor razvoja industrije pri Udruženju za navodnjavanje (Irrigation Association), kaže da je ovo nešto što mora da se promeni ukoliko zaista želimo da smanjimo korišćenje vode na otvorenom. Mečam kaže da zapravo postoje četiri ključne tehnologije koje bi već trebalo da se nalaze u specifikaciji svakog profesionalca:
- Kontrolori zasnovni na vremenu ili klimi: Ovi kontrolori koriste podatke o vremenskim prilikama kao što je sunce, temperatura i vetar kako bi utvrdili potrebu količinu vode koju biljke zahtevaju;
- Senzori vlage u tlu (često se opisuju kao „elektronski koreni“): Ovi senzori mere sadržaj vlage u zemljištu kako bi pomogli u pravilnom i svrsishodnom korišćenju tehnologija za navodnjavanje;
- Senzori kiše: Uređaji napravljeni da prekinu planirani ciklus automatskog kontrolora sistema za navodnjavanje prilikom pada određene količine padavina; i
- Prskalice sa regulacijom pritiska: Prskalice koje regulišu pritisak u mlaznici.
Senzori vlage
Oglas
Mečam kaže da su istraživanja pokazala da svaki od ovih pametnih proizvoda za navodnjavanje ima potencijal da ponudi najmanje 20 odsto u uštedi vode, a u nekim slučajevima, čak i više. Istraživanje sa Univerziteta u Floridi, na primer, zaključilo je da kućevlasnici u Floridi mogu da postignu uštede vode do 44 odsto ukoliko bi koristili senzore kiše. Ono što je zanimljivo jeste da državni zakon zahteva da svaka osoba koja kupi i postavi automatski sistem za navodnjavanje mora da postavi i senzor kiše. Nažalost, ta ista studija procenjuje da samo oko 25 odsto kućevlasnika na Floridi poštuje zakon i zaista postavi senzore za kišu.
Prskalice sa regulacijom pritiska su druga tehnologija koja se previđa i koja zapravo popravlja instalacionu manu koja se može naći u većini sistema za navodnjavanje na otvorenom. „Mnogo vodoinstalatera misli da je veći pritisak bolja stvar, ali su mnogi sistemi za navodnjavanje napravljeni da rade pod nižim pritiskom vode“, objašnjava Mečam. „Mlaznice trebaju da funkcionišu na 30 psi (2,07 bara), ali mi nailazimo na mnoge koje rade na 45 do 50 psi (3,10 - 3,45 bara). Ukoliko bi sve radile na 30 psi, to bi predstavljalo oko 20 odsto smanjenja vode koje prskalice potroše, a pritom će prskalice zapravo raditi bolje. Posedovanjem prskalica koje regulišu pritisak produžavate životni vek vašem sistemu i, što je važnije, štedite vodu u velikim količinama.“
Senzor kiše
Mečam veruje da ukoliko bi svaki vlasnik kuće instalirao jedan pametan proizvod za navodnjavanje, mogli bismo da doživimo vidno smanjenje od 20 do 25 odsto u upotrebi vode za održavanje pejzaža. Međutim, on pažljivo ističe da to ne znači da bismo štedeli vodu, već tačnije da bismo je oslobodili za drugu upotrebu. „Mi znamo da stanovništvo neće prestati da raste i da potražnja neće nestati“, objašnjava on. „Svi ovi proizvodi imaju namenu da poboljšaju efikasnost navodnjavanja, a jedan od rezultata efikasnosti navodnjavanja će biti smanjenje količine vode koja se koristi. Ovo će biti način da se protegne urbano vodosnabdevanja tako da zadovolji sve zahteve.“
Dakle, šta je potrebno kako bismo ove proizvode uspešnije plasirali na tržište? Mečam kaže da je dobro mesto za početak učiniti sve njih pogodnim za „WaterSense“ etiketu. „Etiketa je jedna od onih marketinških elemenata koji ga čine važnim“, kaže Mečam. „To bi promenilo tržište. Proizvođači bi bili presrećni, a na kraju i kompanije koje snabdevaju vodu bi bile presrećne. A pravi pobednici bi bili potrošači.“
Prskalica sa regulacijom pritiska
Zastoj, veruje Mečam, se javlja zbog nedostatka standarda testiranja - ključna reč ovde je standarda. Tehnologije primene pametnih voda (SWAT - Smart Water Application Technologies), zajednička inicijativa između proizvođača i snabdevača vodom, je već stvorila protokole za testiranje za sve četiri tehnologije, ali oni nisu formalnog standarda, što prema Mečamu usprova njihov prodor na tržištu.
Dobre vesti su da su standardi za testiranje u povoju. Prema Mečamu, SWAT radi sa Američkim udruženjem poljoprivrednih i bioloških inženjera (ASABE - American Society of Agricultural and Biological Engineers) na započinjanju standardnih procesa za kontrolore zasnovne na vremenu i senzore za vlažnost tla. Senzori kiše su sledeći na horizontu za razvijanje standarda od strane Međunarodnog saveta za normative (ICC - International Code Council), ali vremenski okvir još nije uspostavljen. Prskalice sa regulacijom pritiska se već ispituju od strane udruženja ASABE i ICC.
Međutim, postoji još više tehnologija i standarda na vidiku. Prema Mečamu, mlaznice visokih performansi su sledeća granica za pametno navodnjavanje. U stvari, SWAT je u procesu stvaranja protokola testiranja za ove proizvode, a Mečam očekuje da će standard uskoro uslediti. Iako je tehnologija mlaznica visokih performansi stara samo nekoliko godina, Mečam predviđa da će tržište brzo gravitirati prema ovim proizvodima. „Mlaznice lako mogu zameniti postojeće mlaznice i poboljšati performanse postojećih sistema za navodnjavanje, bez potrebe za velikim remontom sistema navodnjavanja“, objašnjava on.
U stvari, nekoliko vodovodnih preduzeća u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u mestima gde vladaju nestašice vode, nude podsticaje za korišćenje pametnih mlaznica, a mnoga istraživanja su pokazala da oni poboljšavaju performanse navodnjavanja. Ali, kao i za druge pametne tehnologije navodnjavanja, Mečam i dalje misli da je potreban standard za mlaznicu visokih performansi, posebno pošto je to tehnologija u nastajanju. Standardni protokol za testiranje bi pružio reper koji mora da se dostigne za mnoge nove mlaznice koje se sada projektuju i proizvode“, kaže on.
Predviđajući budućnost, Mečam bi voleo da vidi standarde testiranja na mestu za svih ovih pet tehnologija do 2015. godine, za šta misli da bi pomoglo u proguravanju ovih tehnologija kroz programe sertifikacije sličnih programu „WaterSense“, i posledično u sve više domova. Međutim, Mečam kaže da će biti važno za industriju da stvori standarde koji se fokusiraju na budućnosti i ostavljaju prostor za inovacije. „Mi ne želimo da stvorimo standard ili test za proizvod koji bi zapravo inhibirao inovacije“, kaže on. „Mi želimo da stvorimo standarde koje bi ih prihvatile. To je, za mene, pravi izazov“.
