U Evropi se postavlja 20 vetro-turbina na dan a energija koja se dobija ovim putem prelazi 1GW u već 10 država EU. U svetu su do kraja 2008. ukupni kapaciteti eolske energije iznosili 121GW, ali rast se i dalje ubrzava.
Samo 2008. u Britaniji su instalirane vetrenjače kapaciteta 836MW, čime je ukupni kapacitet povećan na 3,24GW. Prema podacima koji su objavljeni 2. februara 2009. godine nijedna druga tehnologija za proizvodnju energije u EU tokom 2008. nije imala veći rast.
Evropska asocijacija za vetroenergetiku (European Wind Energy Association – EWEA) objavila je da vetroenergetika zauzima 48% novih kapaciteta u 2008. Ovo je količina od bezmalo 2GW, u odnosu na 35% od gasa, 13%nafta, 4% ugalj, 2% hidrocentrale.
Paralelno sa ovim trendom u Evropi, SAD su prošle godine pretekle Nemačku u kapacitetima vetrenjača, čak i pre nego što je Obama najavio svoje zelene planove.
Oglas
Svetski savet za energiju vetra (Global Wind Energy Council – GWEC) kaže da će Kina, čija se vetro-postrojenja udvostručuju četvrtu godinu za redom, najverovatnije već 2010. izbiti na drugo mesto po vetro-kapacitetima. Kao njen cilj je desetogodišnjim planom najavljena proizvodnja od 30GW iz vetra do 2020.
Trenutak kada su objavljeni ovi podaci značajan je i zbog toga što se u EU ponovo vode rasprave u vezi sa nuklearnom energijom, odnosno građenjem novih reaktora. Pominjali smo i planove u vezi sa planom proizvodnje 20% energije iz obnovljivih izvora do 2020, otvaranje tržišta sa licencama za emisiju CO2, i posebno, energetske krize koja je zadesila Evropu nakon rusko-ukrajinskog sukoba.
Nova vetro-postrojenja, ukupne vrednosti 11 milijardi evra, trebalo bi da u godini sa prosečnim vremenskim uslovima proizvedu 142 TWh (teravat časova) električne energije, odnosno 4,2% potreba EU. Takođe, umanjiće količinu emisije CO2 za 100 miliona tona godišnje, što je jednako uklanjanju 50 miliona automobila sa evropskih puteva.
Nemačka i Španija instalirale su po više od 1,6GW samo u 2008 godini. Deset od 27 zemalja EU poseduje vetro-kapacitete veće od 1GW. Na svetskom nivou godišnji rast je 27GW (samo SAD ukupno imaju 25GW, a Nemačka bezmalo 24GW), i na kraju 2008. ovi kapaciteti iznosili su ukupno 121GW (ukupna ulaganja 36,5 milijardi). Direktor GWEC-a, Stiv Sojer, rekao je da je svi ovi podaci ukazuju na to da je energija vetra najefikasniji način da se u željenoj meri smanji emisija CO2.
Kina, koja je 2008. ugradila 6,3GW, sada poseduje kapacitet od 12,2GW, a država prepoznaje ovaj izvor energije kao ključni za dalji razvitak ekonomije. Iz tog razloga Kina namerava da samo ove godine ponovo udvostruči proizvodnju energije na vetar, tj. da samo u 2009. instaliraju isto toliko koliko već imaju – 12,2GW.
