Mi bukvalno živimo u ožičenom svetu, sa žicama koje se prototežu tamo i ovamo prenoseći električnu energiju i podatke svuda. Mnoge su vidljive, ali je veći broj njih sakriven u zidovima zgrada, panelima kolima, trupu aviona, ispod zemlje ili pod vodom. Zamislite sada da smo u stanju da pretvorimo svaku od tih žica u bateriju koja ne samo da prenosi električnu energiju, već je i čuva. Dva istraživača sa Univerziteta Centralne Floride (UCF) je zamislila upravo to i osmislila način da koristi nano-tehnologiju da napravi žice sa super-kapacitivnošću koja bi mogla da posluži i kao baterija.
Profesor Jađan Tomas i njegov doktorant Zenan Ju su zasnovali svoj dizajn na njihovoj sposobnosti da odgajaju „nanobrkove“ oksida bakra u laboratoriji koji bi obezbedili provodnu vezu između unutrašnjeg i spoljašnjeg sloja njihove super-kapacitativne žice.
Tim je prvo započeo sa pravljenjem sloja nanobrkova od izolacionog oksida bakra na spoljnom sloju jedne bakarne žice. Oni su zatim tretirali te brkove sa legurom zlata i paladijuma, pre nego što su finalno deponovali elektrohemijski aktivan sloj mangan oksida na leguru. Kao rezultat toga, nanožice su delovale omotač koji je obuhvatio bakarnu žicu, formirajući prvu elektrodu.
Kako bi dodali drugu elektrodu koja završava uređaj za skladištenje energije, istraživači su obložili prvu elektrodu sa čvrstim elektrolitom i polimerskom particijom, a zatim postavili drugu cilindričnu elektrodu oko toga. Druga elektroda se zatim formirala na isti način kao prva elektroda, ali su nanobrkovi oblikovani na bakarnoj foliji koja se ponašala kao finalna provodnička cev oko spoljašnjosti.
Oglas
Praktični ishod toga je da ova žica može pomoći uskoro u ostvarivanju uređaja za skladištenje energije i sisteme koji su fleksibilni, koji se mogu nositi i biti ugrađeni direktno u materijale, odeću ili tekstil.
Lagani, savitljvi superkapacitativni kablovi takođe mogu pomoći da elektronski uređaji budu još manji i više prenosivi nego što su danas, značajno smanjujući veličine baterija, ili inkorporirajući žice za energetsko skladištenje u uređaju kako bi se zamenile baterije. Takođe, ove žice bi mogle pronaći primenu u našim kućama i javnim prostorima, gde bi se koristile kao provodnici i skladišteni uređaji električne energije.
Iako je potrebno još rada na njima, tehnika koju je tim koristio za rast nanobrkova bi mogla biti ponovljena i na drugim vrstama materijala. Korišćenje bakarne žice je samo početal - predviđeno je, da kako tehnologija napreduje, druga vlakna i kablovi budu pravljeni sa sličnim nanostrukturama koje takođe prenosi i skladište energiju.
Istraživanje tima naučnika sa Univerziteta Centralne Floride je nedavno objavljeno u časopisu „Nature“.
