Istraživači sa nemačkog Karlsrue instituta za tehnologiju su razvili samolečeći polimer koji može da se samostalno popravi i u potpunosti obnovi svoje mehaničke osobine za samo nekoliko minuta kada se zagreje na niskim temperaturama. Materijal se može koristiti za stvaranje samoobnovljivih zaptivnih masa, farbi otpornih na grebanje i za pouzdanije vlaknima ojačane plastične komponente.
Samolečeći polimeri su ekstremno atraktivni materijali, ali stvaranje „idelanog“ polimera nije uopšte lako i određeni kompromisi se moraju postići. Do sada su naučnici uglavnom problemu pristupali na dva načina: ili su koristili mrežu ugrađenih mikrokapsula koje sadrže sredstvo za lečenje (koje samo može da izleči materijal ograničeni broj puta), ili materijale koji mogu da se leče u nedogled jer su povezani reverzibilnim hemijskim reakcijama (ali im je potrebna velika količina energije kao katalizator).
Istraživački tim na čelu sa Kristoferom Barner-Kovolikom (Christopher Barner-Kowollik) su koristili treći pristup. Oni su stvorili „promenljivu mrežu“ od umreženih vlakana ili malih molekula koji su vezani reverzibilnom hemijskom reakcijom. Specifičnost ovog materijala je da vlakna mogu biti razbijena u svoje sastavne delove, a zatim ponovo sastavljena prilikom primene toplote.
Postoji nekoliko ključnih prednosti novog pristupa: prvo, proces samolečenja može da počne primenom ili toplote, svetlosti ili hemijske supstance; drugo, obnovi je potrebno samo nekoliko minuta kada se primeni relativno malo toplote (120 stepeni Celzijusa); i na kraju, mehaničke osobine materijala mogu biti u potpunosti obnovljene, a polimer se može lomiti i sastavljati na ovaj način teoretski neograničeni broj puta.
Barner-Kovolik i njegove koleke smatraju da njihov metod može biti primenjen na druge poznate plastike, i da može da se koristi za promenu mehaničkih osobina materijala sa visokim stepenom preciznosti.
Potencijalne primene mogu uključivati plastične komponente ojačane vlaknima, brzu izradu prototipova, lepkove, kompozitne materijale, farbe otporne na ogrebotine i samo-isceljujuće zaptivne mase.
Istraživanje je objavljeno u najnovijem časopisu „Advanced Materials“.