Na konkursu koji je raspisala francuska fondacija Jacques Rougerie, prvu nagradu u kategoriji arhitektura u svemiru dobili su studenti arhitekture sa Univerziteta Union – Nikola Tesla Miloje Krunić, Nikola Protić, Mina Stević, Nikola Radojičić i student Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Ćopić. Konkurs je sproveden sa idejom da se prikaže moguća evolucija društva u celosti sa ciljem razvoja boljeg odnosa prema okruženju i planeti, kao i dizanje nivoa svesti čoveka o neminovoj evoluciji u datim poljima koja će svoju kulminaciju imati u bliskoj budućnosti. Teme konkursa bile su arhitektura u svemiru, podizanje nivoa mora i zaštita okeana/voda, a nagrada je u svakoj kategoriji iznosila 10.000€.
Nagrađeni rad u kategoriji arhitekture u svemiru predstavlja predlog prve kolonije na Mesecu, Moon: Origin point (Mesec: Tačka postanka), koja za cilj ima eksploataciju resursa kojima je Mesec bogat, a koji na Zemlji ubrzano nestaju. Kolonija predstavlja potpuno samoodrživ i samodovoljan habitat za oko 20 miliona ljudi, koji, sem u početnim fazama, ne bi imao nikakvu direktu zavisnost od Zemlje, dok bi korist Zemlje od same kolonije bila mnogostruka.
Opis projekta
Mesec obiluje resursima, a zbog svoje pozicije, blizu Zemlje, može nam pružiti preko potrebne resurse u bliskoj budućnosti, bez velikih troškova međuplanetarnog putovanja. Postoje organizacije koje su već počele ulaganje u istraživanje tehnologija koje će generisati resurse sa Meseca i omogućiti njihovo korišćenje na planeti Zemlji. U narednih 30 do 50 godina, rudarstvo na Mesecu neće samo biti ekonomski izvodljivo, već će biti uslov za opstanak Zemlje i širenje ljudske rase kroz Solarni sistem.
Oglas
Moon: origin point projekat je osmišljen kao kao predlog kako započeti ovu ekspanziju. Prvi deo projekta je stvaranje mreže veštačkih satelita oko Meseca koji će obezbediti energiju za rudarstvo i superstrukturu. Superstruktura će se koristiti kao polazište rudarskih ekspedicija, skladišni prostor, stanište za ljude na ekspediciji i u kasnijim fazama projekta kao ekosistem koji je sposoban da integriše u sebe do 20 miliona ljudi.
Cilj ovog projekta je da stvori strukturu koja će, uz nekoliko izuzetaka u početku, biti u stanju da bude potpuno autonomna u odnosu na Zemlju, i moći da obezbedi preko potrebne resurse za dalje širenje.
Faze projekta:
-
U prvoj fazi se predviđa mreža satelita lansiranih sa Zemlje. Ovi sateliti bi formirali mrežu oko delova Meseca gde je insolacija najpogodnija za sakupljanje energije. Svaki od ovih satelita bi mogao da šalje prikupljenu energiju preko lasera ka svakom mestu gde je ona potrebna, ili bi mogao da šalje energiju ka drugom satelitu, koji bi dalje prenosio energiju do mesta gde je potrebna.
-
Polazna tačka za drugu fazu, rast strukture, biće prefabrikovani prijemnici energije sa funkcijom kontrole i snabdevanja energijom nanobota. Po njihovom spuštanju na Mesec, nanoboti će početi stvaranje superstrukture. Zbog sposobnosti nanobota da se eksponencialno repliciraju, struktura bi mogla biti završena u roku od nekoliko meseci. Ceo ovaj proces je preprogramiran od strane ljudi, ali ipak nema potrebe za ljudskim prisustvom na Mesecu dok struktura raste.
-
U fazi tri superstruktura je završena. Stanište za ljude je stvoreno. Formira se zaštitna, popuprovidna opna, organizovan je interni transportni sistem i kupola se ispunjava atmosferom koja će biti stvorena kao nusprodukt industrijske prerade minerala sa Meseca. Kiseonik i đubrivo se mogu proizvesti obradom lunarnog zemljišta, dok vodu možemo dobiti topljenjem lednika na Mesečevim polovima, ili korišćenjem preostalog kiseonika i vodonika dobijenih industrijskim procesima. Uporedo sa stvaranjem atmosfere stvara se i ekosistem za kupolu. Korišćenjem naprednih tehnologija, poput aeroponike, možemo relativno brzo stvoriti dovoljno biljaka za ishranu i za stvaranje održivog ekosistema u kupoli. Ovime koloniju osamostaljujemo i ukidamo potrebu za velikim uvozom biljaka sa Zemlje.
-
U fazi četiri, struktura je spremna za dalje širenje i novi rast, koristeći modularni sistem kolonija-kupola. Ovim je omogućeno stvaranje velikih kolonija, sa ekosistemima sličnim onim na Zemlji, koje bi mogle da, pored stvaranja novih resursa, rasterete pritisak ogromnog broja ljudi na planetu.
Prednosti stvaranja ovakve strukture su brojne. Pored korišćenja novog izvora resursa za planetu Zemlju, stvaramo i odskočnu dasku za dalje širenje čovečanstvo širom Univerzuma. Imamo modularnu koloniju koja će imati svoju atmosferu i ekosistem, stvarajući staništa koja se ne razlikuju mnogo od staništa na Zemlji. Kolonija može biti dom za veliki broj ljudi, smanjujući time pritisak koji populacija vrši na planetu Zemlju, a samim tim i delimično rešiti problem prenaseljenosti Zemlje. Stalni letovi između Meseca i Zemlje, u sprezi sa generisanim resursima će podstaći dalji razvoj svemirskih letova.
