Japan je nedavno najavio mogućnost ponovnog aktiviranja nuklearnih elektrana do kraja ove ili tokom 2014. godine, ali ipak deo njegove energetske budućnosti leži u obnovljivim izvorima energije, posebno u iskorišćenju solarne energije.
Krajem 2012. godine ova azijska zemlja imala je više od 7.4GW instaliranih fotonaponskih panela, a prema nekim analitičarima navedena brojka bi uskoro trebala da se udvostruči.
Nagli rast podstaknut je prvenstveno fid-in tarifama koje je uveo bivši premijer Naoto Kan, a zbog kojih bi Japan uskoro mogao postati drugo najbrže rastuće tržišta fotonaponskih tehnologija, odmah nakon Kine. Ukoliko sve bude išlo po planu, Japan bi se trebao naći odmah iza Nemačke i Italije po broju solarnih instalacija.
Iako je solarna energije skuplja od uvoznih fosilnih goriva i nuklearne energije, ova stavka nije obeshrabrila Japance u svom postepenom okretanju ka obnovljivim izvorima energije. Nakon katastrofe u Fukušimi ugašeno je 50 nuklearnih reaktora, a samo dva su ponovo aktivirana. I dok su ova gašenja nuklearnih elektrana verovatno samo privremena mera, javnost, politika i rast tržišta za čistu energiju postepeno okreću Japan prema zelenijoj budućnosti. Obnovljivi izvori energije, i to prvenstveno iz hidroelektrana, trenutno zauzimaju 10% u ukupnom energetskom miksu zemlje, a do 2020. godine trebali bi da narastu na čak 25%.
Oglas
Sistem fid-in tarifa koji je pokrenut u julu prošle godine, zakonom nalaže komunalnim preduzećima obavezu kupovine električne energije iz obnovljivih izvora koju proizvode fizička lica i firme i to po fiksnim cenama. Iako su takve cene veštački „naduvane“, razlog je jasan - podsticanje ulaganja u start-up projekte.
Do sada su se mnogi poljoprivrednici i drugi privatnici, kao i lokalne vlasti odlučili da iskoriste ovu pogodnost dodatne zarade postavljanjem i proizvodnjom električne energije iz fotonaponskih panela. Tako proizvedena energija moći će se prodavati po subvencionisanoj fiksnoj naknadi narednih 20 godina. Trenutni iznos uvedene tarife u Japanu je dvostruko veći od onog koji nude Nemačka ili Francuska.
Razvoj fotonaponskog tržišta cenovno se ipak najviše odražava na krajnje potrošače. Čak i kada se realiziju instalacija od 15GW već odobrenih solarnih projekata, računi bi i dalje trebali da rastu za oko 5%.
Uprkos predviđenom rastu cena, potencijal proizvodnje domaće električne energije bez skrivenih troškova za čišćenje i upravljanje nuklearnim elektranama, mogao bi Japanu osigurati čistu i svetlu energetsku budućnost.
