U sredini Amazonske prašume, jedno stvorenje raste i pomalja glavu. To je grad Manaus. Dva miliona ljudi živi tamo, a očekuje se da će stanovištvo samo rasti. Grad je na jednom kraju reke Rio Negro, i nedavno je u njemu završen most od 3,5 kilometara koji će olakšati pristup sve brojnijoj gradskoj populaciji.
Ovako stvari funkcionišu u Amazonu - gradovi niču oko saobraćajnih čvoršita. „Putevi su pokretači urbanizacije u Amazonu“, kaže Džon Brovder (John Browder), koautor knjige „Gradovi u prašumama“ (Rainforest Cities) i profesor na Tehnološkom univerzitetu u Virdžiniji (Virginia Tech).
Prema Brovderu, više od poliven populacije brazilskog Amazona je živelo u urbanim sredinama od ranih 1990-tih. Veliki deo sadašnjih migraciju u Amazonu je iz drugih gradova u okviru prašume. Ali, kako se ova područja urbanizuju, oni se suočavaju sa brojnim problemima. Jedan primer - ima veoma malo platforma za razvoj industrije.
Oglas
Manaus je jedinstven jer je deo zone slobodne trgovine. Ostale aglomeracije koje se formiraju nisu vezani za industriju. Kao rezultat toga, Brovder kaže da su mnogi od gradova u velikoj meri bazirani na uslugama, fokusirajući se na podršku rudarima, šumarskim radnicima i goničima stoke koji prolaze kroz gradove.
Uz malo industrije, nezaposlenost je na vrhuncu i mnogi ljudi su primorani da nađu smeštaj u sirotinjskim naseljima. Brovder se priseća da je pitao taksistu da ga odveze na mesto na mapi koje je pokazivalo gde grad susreće prašumu. Kada su stigli, on je našao nešto sasvim drugačije. „Sve što sam mogao da vidim od horizonta do horizonta su bila kartonska naselja“, kaže Brovder.
On naziva ova mesta sunđerima brazilske nezaposlenosti. Većina novih urbanih oblasti, međutim, su mnogo manje, sa populacijama koje se broje hiljadama. Brovder kaže da su električna energija i tekuća voda retkost u ovim novim urbanim sredinama. I, kao i kod Manausa, takođe su i poslovi retkost.
Ipak, urbana područja nastavljaju da se razvijaju duž novih puteva koji se grade, što je proces kome je vlada posvećena unapređivanju. Najave u medijima, kao i izjave članova vlade, potvrđuju da je brazilska vlada spremna da uloži oko 120 milijarde dolara u infrastrukturu u Amazonu do 2020. godine.
Projekat uključuje puteve, železničke linije, brane i dalekovode za struju. Kao što mapa iznad (izvor: Folha de Sao Paulo) pokazuje, većina projekata ima za cilj da poveća stvaranje energije u Amazonu; energije koja će primarno biti slata gradovima van amazonskog regiona.
Ali izgradnja infrastrukture ne ide baš onako glatko kao što ovi planovi i najave ukazuju. Hidroelektrana Belo Monte, koja će prema najavama biti treća po veličini u svetu, bila je na ivici izgradnje kada je regionalni apelacioni sud prosudio da je njena gradnja ilegalna. Lokalni starosedeoci su protestvovali protiv ovog projekta godinama. Hidroelektrana se planira od 1970-tih, ali je bila zaglibljena u kontraverzama. Ova nova odluka je samo još jedna prepreka u tom procesu, ali ne i konačna smrt za projekat.
Profesor Brovder kaže da će se migracija i rast urbanih područja u Amazonu najverovatnije nastaviti. I ukoliko poslovi i industrija ne bude u stanju da se donekle razviju, poznate sirotinjske četvrti Rio de Ženeira i Sao Paola bi mogle pasti u drugi plan od više distribuiranih sirotinjskih četvrti sve-više urbanizovanog Amazona.
