Kako se rekonstrukcija, vredna 30 milijardi dolara, Krajstčerča nastavlja, tehnološki stručnjak ima viziju koja bi gradsku centralnu oblast opremila sa sveobuhvatnom mrežom senzora koji bi pružali informacije u realnom vremenu o tome kako grad funkcioniše i obezbedili mnogo efikasnije upravljanje javnom infrastrukturom.
Rodžer Denis, čovek koji stoji iza koncepta „Osećajnog grada“ (Sensing City), radi od maja prošle godine kako bi uključio zainteresovane aktere, testirao ovu ideju i dobio međunarodnu podršku. Denis živi u Krajstčerču, Novi Zeland, a radi širom planete sa organizacijama koje povezuju napredno razmišljanje sa strateškim inovacijama.
Denis kaže da je ideja „sposobna da izbaci Krajstčerč na svetsku poziciju i vođstvo“, i da će doneti niz prednosti gradu, uključujući praćenje i upravljanje sa socijalnom metrikom koja bi omogućila razvoj informisanih planskih odluka; dinamično upravljanje saobraćajem u realnom vremenu; i stvaranje održivog grada koji meri i upravlja uticajima na životnu sredinu, od saznanja o zagađenju do pomaganja da grad postane više energetski efikasniji.
Denis dodaje da ono što je inovativno nije sama tehnologija, već način na koji će se ona koristiti. Ona će biti integrisana na način koji je jedinstven i u okviru poslovne arhitekture koja omogućava da više skupova podataka bude integrisano i pretvoreno u novu informaciju, servis i uslugu koja obezbeđuje širok spektar koristi.
Oglas
Senzori će biti postavljeni u javnu infrastrukturu, zgrade i prostore, kao i na privatnim posetima kod vlasnika koji su se prijavili da učestvuju u programu. Postoje tri osnovne koncepcije koje su potrebne da bi ova vizija radila, objašnjava Denis.
Prvo, podaci moraju biti otvoreni, što znači da isti podaci koji su dostupni Gradskom veću takođe budu dostupni i javnosti. Ovo stvara potpuno transparentnost i gradi inovativni ekosistem gde kompanija sa dvoje zaposlenih ima isti pristup podacima kao i multi-nacionalne korporacije.
Drugo, pojedinci neće biti praćeni. Postoji više vrednosti u praćenju tokova stvari širom grada (voda, saobraćaj itd.) od praćenja pojedinaca. Mada, nesumljivo je da je tehnologija za praćenje pojedinaca već široko prihvaćena od strane društva sa većinom stanovništva koje poseduje mobilne telefone.
Treće, sve mora biti mereno. Prava vrednost koncepta se postiže kada sve što može biti mereno se zaista i meri. Vrednovanje merenje određene promenljive ne može se u potpunosti razumeti u fazi implementacije, ali će se verovatno otkriti kasnije iz nekog neočekivanog izvora.
Denis kaže da će podzemni senzori takođe meriti i kretanje, pa ako se slučajno desi još jedan zemljotres, Gradsko veće Krajstčerča će odmah znati da li je podzemna infrastruktura pretrpela nekakvu štetu.
Savet za oporavak od zemljotresa regije Kenterberi (Canterbury Earthquake Recovery Authority) je potvrdila da je u pregovorima sa gospodinom Denisom, a on kaže da su više vladinih ministara podržali ovu ideju.
Denis se nada će prva faza projekata „Osećajni grad“ biti pokrenuta u oktobru, kada će ekipa instalirati senzore ispod puteva u centralnom delu gradu dok izvođači nastavljaju sa infrastrukturalnim obnovama.
Prva faza bi koštala oko 1,2 miliona dolara i bila bi finansirana od strane domaćih i međunarodnih kompanija, uključujući investicionu kompaniju Infratil sa Novog Zelanda.
Jednom kada senzori budu u zemlji i kada se okupi mali tim osoblja, Denis kaže da bi sledeća faza, za koju se očekuje da će koštati oko 5 miliona dolara, podrazumevala približavanje multinacionalnih kompanija kao što su Intel i Cisco.
