Naučnici Centra za organsku fotoniku i elektroniku (COPE), Instituta za tehnologiju u Džordžiji, u saradnji sa Univerzitetom Perdju, uspeli su da razviju novu vrstu efikasnih solarnih ćelija.
Osnovna razlika, u poređenju sa do sada korišćenim tehnologijama je organsko poreklo ćelija, što u krajnjoj liniji omogućava njihovu reciklažu. Podloga za solarne ćelije se izrađuje od drveta, ali se mogu koristiti i tkiva manjih biljaka. Da bi se postiglo da solarne ćelije budu brzo reciklirane u vodi, na sobnoj temperaturi, izrađuju se na podlozi od celuloznih nanokristala (CNC).
Iako je konačna verzija još uvek daleko, veruje se da će po prvi put biti razvijena tehnologija koja omogućava potpunu reciklažu proizvoda nakon korišćenja. Prema tvrdnjama naučnika uposlenih na ovom projektu, do sada su uglavnom korišćene podloge od stakla, plastike i naftnim derivata, a sada se po prvi put solarne ćelije izrađuju na organskoj osnovi.
Projektom je rukovodio profesor Bernard Kipelen, koji naglašava da je neophodan uslov bio da se izrade solarne ćelije koje se mogu reciklirati. U suprotnom, rešavanjem problema zavisnosti od fosilnih goriva, stvara se problem tehnologije koja na kraju svog “životnog ciklusa” nije razgradiva i pogodna za reciklažu.
CNC podloga (od celuloznih kristala) na kojoj je izrađena ova solarna ćelija, ima osobinu provođenja svetlosti (poput lišća na drveću), čime se omogućava da svetlost prvo prodre u unutrašnjost ćelije, da bi tek nakon toga bila apsorbovana od strane tankog sloja poluprovodnika koji je takođe organskog porekla.
Iako trenutna efikasnost ovih solarnih ćelija na drvenoj osnovi nije impresivna (2,7%), naučnici tvrde da je to ipak veliki pomak na polju razvoja ćelija na organskoj podlozi. Uz podnošenje privremenog patenta na proizvod, naredni korak naučnika iz Džordžije je dostizanje nivoa efikasnosti preko 10%, koji inače ostvaruju ćelije izrađene na osnovama od stakla i naftnih derivata.