Ministarstvo građevinarstva i urbanizma pokrenulo akciju kojom želi da vrati zaboravljenu građevinsku tradiciju. Kuća na četiri vode. Kvadrat u osnovi, podeljen na dva dela. Ognjište, spavaća soba, slavska soba i obavezan trem. To su osnovni elementi tradicionalne srpske kuće, mada svako podneblje ima svoj stil – moravski, šumadijski, zlatiborski, kosovski, sremski, banatski.
Zlatiborska kuća je za mnoge najlepša, ali je i na ovoj planini retkost. Zapravo, u Srbiji većina objekata nema nikakve veze sa našom graditeljskom tradicijom.
Naše kuće po Srbiji svojim oblikom ostavljaju utisak kao da se nalazite na nekoj padini Alpa ili usred Mediterana, zbog ravnih ili izlomljenih krovova, koji se u našem graditeljstvu obilato koriste.
Oglas
Želeći da oživi zaboravljenu tradiciju Ministarstvo građevinarstva i urbanizma pokrenulo je akciju gradnje srpskih kuća. Zamišljeno je da se grade kuće podneblja, kao što se svuda u Evropi radi, kaže Slavoljub Zakić, član radne grupe Ministarstva. Jer, srpski seljak je nekada gradio po meri čoveka.
– Materijale je nalazio u okruženju i tako zdanja uklapao u prirodnu celinu. Ne postoji nijedna potreba savremenog čoveka koja se ne da integrisati u kuće podneblja – objašnjava Zakić.
– Naša ideja je da radimo na promociji srpskog nacionalnog identiteta i da se država na neki način vrati sebi. Kao što su vera, jezik i muzika obeležje jedne nacije, to isto važi i za kuće – dodaje naš sagovornik, koji je inače i predsednik Udruženja „Srpske kuće”.
On predlaže da kuće podneblja budu „mera” i za državne institucije pa da pošte, bolnice ili železničke stanice nose obeležje stila područja na kome se nalaze.
– Ta tradicija je negovana u Moravskoj dolini i tamo duž pruge imate železničke stanice koje su biseri srpske arhitekture – ističe Zakić.
Takođe postoji ideja da objekti koji se grade na koridorima 10 i 11 budu usklađeni sa graditeljskim nasleđem u toj zoni. To znači da bi, kako kaže, na Horgošu trebalo graditi objekte u obliku čarde, bilo da su restoran, prodavnica, pumpa...
– Zar ne bi bilo logično da naplatna rampa kod Bubanj Potoka bude stilizovana u šumadijskom stilu. Trebalo bi propisati da objekti koji se nalaze pored autoputeva prate tradiciju. Po čemu da znate da ste u Srbiji, ako ne po izgledu kuća duž puteva. Kada uđete u Sloveniju imate utisak da ste zaista u Sloveniji, dok kod nas trenutno to nije slučaj. Mi moramo da se predstavimo, kao što to drugi rade. Uzmite primer Engleske. Njihova ambasada u Beogradu je tipična engleska kuća, što ostavlja utisak ozbiljne države iza koje stoji istorija i tradicija – kaže Zakić.
Ministar Velimir Ilić je prepoznao potrebu da se kod nas grade srpske kuće i uputio poziv lokalnim samoupravama da se uključe u projekat. Prednost će imati oni koje ponude besplatne lokacije. Izradu projekata će finansirati Ministarstvo i potpuno će biti besplatni za građane i opštine. Takve kuće će se zidati isključivo od domaćeg materijala, kamen, drvo, cigla i obavezno će biti pokrivene crepom.
– U sledećih mesec ili dva treba da se utvrde uslovi i kriterijumi i da se napravi strategija. Ništa spektakularno se neće dogoditi. Samo ono što je pravedno da srpska kuća dobije šansu – objašnjava Zakić.
On kaže da su graditeljsku tradiciju uništile pojedine firme sa svojim tipskim projektima alpske kuće. Nasuprot tome, u Banatu treba da se gradi banatska kuća, sa gonkom, to jest širokim ulazom i specifičnim fasadama. Na Zlatiboru zlatiborska, koja je bila pokrivena šindrom i ima karakterističan veći ugao zbog obilnih padavina. U Šumadiji treba da se gradi šumadijska kuća koja podseća na moravsku, samo što moravska ima lukove, a šumadijska kosnike.
– One treba da se razlikuju onoliko koliko se razlikuju Zlatiborac i Banaćanin. Suštinska razlika je u podneblju. I naravno arhitekte treba da ih prilagode potrebama današnjeg čoveka – zaključuje Zakić.
