Inženjerska firma ARUP je zamolila javnost da zamisli zgradu budućnosti u svom najnovijem „Foresight“ izdanju. U članku pod nazivom „It's Alive“ (Živ je), projektantski tim je zamislio gradsku zgradu za 2050. godinu, koja obuhvata fleksibilne modularne mahune, urbanu proizvodnju hrane, klimatsko-svesnu fasadu i inteligentni sistem upravljanja zgradom.
Kompanija ARUP se nada da će ovaj predlog uspeti da odgovori na pitanje: „Kako život u gradu postaje sve više u centru pažnje, šta možemo da očekujemo od dizajna i funkcija urbanih struktura i objekata?“
Arupov futuristički neboder će biti „pametna“ zgrada koja će se povezati sa pametnom urbanom infrastrukturom, i zadovoljiti na sve načine brzorastuće i tehnološko društvo. Članak predviđa da će do 2050. godine globalna populacija dostići devet milijardi, od čega će 75 odsto živeti u gradovima. Značajno je da će ovaj datum takođe označiti generaciju odraslih koji su živeli ceo svoj u korespodenciji sa pametnim uređajima i materijalima.
Oglas
Teorija iza ovog dizajna jeste ta da će stanovništvo 2050. godine vrlo verovatno biti u stalnom pokretu, i da samim tim zgrade i materijali koji okružuju ovaj gradski način života moraju biti u mogućnosti da evoluiraju i da se menjaju.
Zgrada budućnosti će karakterisati konstruktivni ram i međuspratne ploče na bazi drveta koji opslužuju modularne građevinske komponente koje mogu biti pomerane ili menjane u svakom trenutku. Na unutrašnjim površinama će biti korišćeni materijali sposobni za faznu promenu koji imaju mogućnost da olakšaju povraćaj toplote. Takođe, koji neboder budućnosti bi bio potpun bez robota? Oni se pojavljuju kao sastavni deo zgrade, projektovani da montiraju i održavaju njene komponente.
Više neće postojati gacanje na kiši između stanice i kancelarije u Arupovoj viziji budućnosti - bešavni transportne i gradske veze su sastavni deo proejkta, zajedno sa obiljem parking prostora gde možete napuniti gorivne ćelije vašeg automobila tokom radnog dana.
Za potrebe unutrašnjeg komfora stanara, Arup je projektovao sistem za klimatizaciju i osvetljenje kojim se pojedinačno upravlja, dok inteligentna zgrada upravlja sama sa sobom koristeći podatke koji su prikupljeni od strane membranskog sloja koji pretvara ugljen-dioksid u kiseonik preko nano čestica.
Ono što je zanimljivo jeste da je Arup zamislio zgradu budućnosti koja proizvodi više nego što troši. Pored održive gradnje, projekat ima fotonaponske sposobnosti (koji će po svemu sudeći biti dostupni u obliku farbe 2050. godine) koje hvataju i prenose energiju pomoću gorivnih ćelija na licu mesta. Pored toga, energija će se sakupljati i od liftova ili sličnih unutrašnjih sistema, zajedno sa vetrogeneratorima i mahunama koje proizvode bio-gorivo uz pomoć algi.
Arup je takođe priznao da je potražnja za prostorom u gradovima pod sve većim pritiskom već sada, i predlog nastavlja današnji trend vertikalne sadnje. Projektovani kao sastavni delovi zgrade, zeleni prostori nebodera 2050 podstiču interakciju sa biljkama, pricama i insektima, dok ujedno koristi tehnike vertikalne poljoprivrede kao što su hidroponi koji olakšavaju proizvodnju hrane.
Dizajn Arupovog nebodera takođe uviđa da su urbane oblasti pod sve većim pritiskom i da bi odgovorni razvoj već sada trebao da uzme u obzir održive i funkcionalne karakteristike koje vizuelizuje njihov projekat nebodera za 2050. godinu.
Važno je napomenuti da predložene tehnologije nisu toliko fantastične, i da je većina karakteristika projekata već razmatrana u različitim Arupovim projektima, i ko zna koje inovacije u tehnologiji i građevinskim materijalima će se tek pojaviti i poboljšati celokupan projekat.
