Posle uragana Sendi i razornog zemljotresa u Japanu i Haitiju, biomimikrija (bios – život, i mimikos – podražavački) je izrasla u održivi način pokretanja izgradnje i obnove. Inspirisana promenama u prirodi, biomimikrija je adaptivini način rešavanja ljudskih problema oponašanjem prirode. Emulirativni organizmi koji napreduju u prirodi nam nude načine da preživimo i planiramo održivu budućnost na Zemlji.
Suštinska ideja jeste da je priroda, imaginativna zbog same potrebe, već rešila mnoge probleme koji su za nas veoma aktuelni i od presudnog značaja za nastavak vrste: energija, proizvodnja hrane, kontrola klime, netoksična hemija, transport, ambalaža i mnogo toga drugog...
Najuspešniji pronalazači posmatrali su prirodu netremice i pokušavali da razumeju kako ona radi. U njoj je pronalažena inspiracija i rađana želja za letenjem ili plovidbom pod površinom vode, a izučavanje oblika, sistema, obrazaca i odnosa iz prirode dovodilo je, i dovodi, do širenja granica naših otkrića i razumevanja sveta koji nas okružuje.
Ukoliko su nas proteklih 3,8 milijarde godina nešto naučile, to je da priroda zna najbolje! Polje biomimkrije je izgrađeno na ovoj premisi, uzimajući inspiraciju iz prirodnih sistema i procesa u cilju pronalaženja rešenja za ljudske potrebe: "inovacija inspirisana prirodom". Primena biomimikrije u oblasti arhitekture bi mogla da izmeni način na koji projektujemo, materijale koje biramo, i na kraju i same oblike naših zgrada.
Arhitekte i ubanisti sa naprednim razmišljanjima veruju da gradovi i naselja izgrađena u neposrednoj blizini mora i reka treba modelovati oponašajući načine na kojima su se biljke i životinje prilagođavale istim situacijama.
Mangrovo drvo i Karipsko Kapok drvo su nedavno korišćena kao modeli za projekte u Haitiju, Njujorku i Južnoj Koreji. Sirotište koje je uništeno u zemljotresu na Haitiju 2010. godine je obnovljeno imitiranjem Kapok drveta koje skladišti interno vodu odbacujući lišće kako bi sačuvalo energiju tokom sušnog perioda. Slično tome, novo sirotište će imati karakteristike koje reaguju na vreme i maksimiziraju resurse koji su već na raspolaganju.
Balkon sirotišta će oponašati sistem grana Kapok drveta, sa granama „ćerkama“ i debljim granama „majkama“ koji će biti postavljeni na različitim spratovima u cilju dobijanja dodatne strukturalne jačine samog objekta.
Betonsko jezgro objekta će biti zaštićeno slojem banbusa koji ima džepove slične ćelijama kojoe odbijaju toplotu, a samim tim i zagrevanje betonskog jezgra, i pomaže u cirkulisanju vetrove koji dodatno hlade jezgro.
U primorskim staništima, mangrova stabla se okupljaju zajedno kako bi izdržali moćne talase i koriste svoje korenje da apsorbuju energiju, formirajući novi lukobran koji štiti obalu. Korenje mangrova stabla izdižu drvo iznad nivoa vode, što je bila inspiracija za projekat nebodera „Skygrove office park“ u Njujorku. Odvojene grane zgrade bezbedno drže glavnu zgradu, koja je i sama iznad rastućeg nivoa vode.
Nasuprot arhitekturi koja manipuliše sa svojim okruženjem tako da odgovara potrebama arhitekte i investitora, biomimikrija podstiče praćenje prirodnog vođenja, kao što je čuvanje, potapanje ili usporavanje vode umesto njenog preusmeravanja ili premeštanja.
„Mi treba da se ugledamo na ekologiju i botaniku i načine na koje drveće funkcioniše, umesto da samo kopiramo njihovu formu“ kaže Danijel Vilijams (Daniel Williams) , arhitekta iz Sijetla, SAD, koji je specijalizovan za održivi priobalni dizajn.
Biomimikrija ohrabruje ljude da se ugledaju na prirodu kao svog mentora, modela i meru. U pogledu mentorstva, biomimikrija podstiče sagledavanje, vrednovanje i učenje iz prirode.
Priroda se koristi kao model za čovečanstvo u cilju oponašanja formi, sistema i strategija koje se čine da izdržavaju test vremena. A tu je i ekološki standard koji se može koristiti za procenu i verifikaciju održivosti naših ideja i načina na koji merimo uspeh.
Biomimikrija može ponuditi arhitektonska rešenja u područijima koja su podložna i pogođena katastrofama. Arhitekte koje ulažu svoje znanje i vreme u kreiranju rešenja za klimatske promene moraju da razmotre biomimikrijska rešenja za projektovanje zgrada koje imitiraju prirodni svet, dajući našem izgrađenom svetu veće šanse za preživljavanje.