Zeleni krovovi su u poslednje vreme postali popularni i njihovo postavljanje se svakim danom sve više uvećava. Ali njihova estetika i ušteda energije mora biti u ravnoteži sa praktičnim aspektima konstrukcije, vode i habanja.
U izvesnoj meri, zeleni krovovi su oduvek postojali. Bajkoviti viseći vrtovi u Vavilonu i još uvek postojeći travnati krovovi Skandinavije prethode pisanoj istoriji i pokazuju da su, bar u nekim mestima na Zemlji, ljudi uvek nalazili razloge da gaje biljke iznad njihovih glava. Napredak tehnologije građenja, kao i visokogradnje, odnela je ovu ideju nebeskih bašti na novi nivo. Tridesetih godina dvadesetog veka, razrađeni krovni vrtovi su postavljeni na vrhu zgrada u njujorškom Rokfeler centru. Postojali su i drugi primeri nebodera koji su postavljali bašte, zelenilo, bilje i izvajane živice. Osim njihove visine, ovi zeleni krovovi, poznati kao „intenzivni“ u struci, ne razlikuju se mnogo od prizemnih vrtova. Gotovo su uvek postavljeni preko vodootporne, armirano-betonske ploče sa sistemom drenaže, na kome se nalazi sloj zemlje dubine i do 3 metara, što je dovoljno duboko da izraste poprilično veliko drveće.
Intenzivni zeleni krovovi zahtevaju dosta vremena i novca, kako u njihovom projektovanju i izgradnji, tako i u njihovom održavanju. Njihov motivacioni impuls teži da bude estetski i rekreativni. Međutim, novi tip zelenog krova je postao sve više i više preovlađujući u proteklih deset godina – poznat kao „ekstenzivni“ zeleni krov. To je sistem koji je projektovan i razvijen u Nemačkoj početkom 1970-tih, specijalno zbog unapređenja performansi objekata i ekološke održivosti. Ovi krovovi upravljaju sa kišnicom, ublažavaju efekat toplotnog ostrva i stvaraju staništa za ptice, insekte i druga stvorenja. Oni su takođe poznati po tome da udvostručuju životni vek krova zahvaljujući ulozi barijere između hidroizolacionog sloja krova i atmosferalija.
Postoje mnoge vrste ekstenzivnih sistema, od kojih je svaki pogodan za različiti set parametara projekta. Ono što ih odvaja od intenzivnih zelenih krovova jeste prvenstveno činjenica da oni imaju dubinu zemlje od 5 do 15 santimetara i da su dovoljno lagani da budu postavljeni na vrhu postojećih objekata, što otvara mogućnost ozelenjavanja ogromnog dela izgrađenog okruženja. Sada postoji nekoliko kompanija koje nude ekstenzivne zelene krovove „sa police“ za investitore koji žele da zadovolje sve stroge normative zadržavanja kišnice uz minimalne napore i održavanja. Ali za one koji traže više holistički pristup, ima mnogo za razmatranje.
„Morate da odlučite za klijenta da li želite projektantsko rešenje ili kataloško rešenje“, objašnjava Ed Snodgras (Ed Snodgrass), stručnjak u konsaltingu za hortikulturu zelenih krovova. „Za kataloško rešenje postoji mnogo kompanija koje će doći i reći da će se oni pobrinuti za sve ako želite zeleni krov i da ne morate da mislite uopšte o projektantskih pitanjima. Doći će sa sjajnom brošurom i vi izaberete opciju. Ako želite projektantsko rešenje, morate da pogledate sve slojeve koji čine zelene krovne sisteme i odlučite šta je najbolje za vašeg klijenta.“
Oglas
Analiza slojeva
Prvo pitanje koje bi projektant trebao da razmotri jeste kapacitet opterećenja samog krova. Ovo je posebno važno kada projekat treba da bude primenjen na postojeću zgradu, i u tom slučaju projektant treba da se udruži sa građevinskim inženjerom kako bi ustanovio koliko opterećenja može biti dodato i gde. Na zgradi gradske kuće Čikaga, koja je završena pre deceniju kao pilot projekat za utvrđivanje prednosti i ostvarljivosti zelenih krovova na opštinskim zgradama, kompanija Conservation Design Forum (CDF) je projektovala prilagođeni sistem koji zadovoljava drugačije kapacitete različitih delova krova istorijskog objekta. „Deo našeg pristupa ka bilo kom zelenom krovu koji radimo jeste da maksimiziramo stanište i samim tim dubinu tla“, objašnjava Dejvid Joka (David Yocca), vodeći pejzažni arhitekta kompanije CDF. „U većini projekata, kao što je ovaj gradske većnice, mi smo prilagodili zeleni krovni sistem sa karakteristikama objekta, varirajući debljinu supstrata na osnovu raspoloživih opterećenja.“
Onda kada su poznata opterećenja koje krov može da podnese, specifičnosti ekstezivnog sistema – koji se sastoji od nekoliko slojeva materijala, od kojih svaki obavlja različitu funkciju – mogu biti određene. Prvo od njih jeste hidroizolacija, koja je obično od asfaltnog derivata, ili napravljena od neasfaltnih materijala kao što je polivinil hlorid (PVC – polyvinyl chloride) ili termoplastični poliolefin (TPO – thermoplastic polyolefin). Važno je da znate koji materijal se koristi jer dok biljke ne mogu da konzumiraju PVC ili TPO, proizvodi na bazi asfaltnih derivata mogu postati hrana za biljke i bakterije. Ako se koriste asfaltni proizvodi, onda se mora postaviti tkanina koja služi kao barijera korenju biljaka i sprečava žive organizme krova da se hrane krovnom hidorizolacijom (i na taj način, uništavajući je).
Sistemi za detekciju curenja su često inkorporirani u zelenim krovovima, tako da ako se curenje pojavi, ono može biti brzo locirano i popravljeno. Najčešći oblik sistema detekcije curenja jeste vektorsko mapiranje električnog polja, koji koristi struju niskog napona za stvaranje razlike u potencijalu između neprovodljive hidroizolacione membrane i provodnog supstrata. Voda iznad membrane služi kao provodnik. Ako postoji curenje, voda prolazi kroz supstrat do podloge, stvarajući vezu, ili vektor. Tehničari mogu da otkriju ova curenja uz krajnju preciznost.
Sledeći sloj koji se postavlja nakon hidroizolacije jeste drenaža. Iako je deo primarne funkcije zelenog krova zadržavanje kišnice, ili barem usporavanje oticanja vode, on ipak mora fundamentalno da se ponaša kao krov, a to znači da sprovodi vodu sa površine. Postoje dva tipa sistema koja se koriste za ovu svrhu: jedan, odvodna prostirka, koja ima plastične ili vlaknaste kanale koji usmeravaju vodu koja je filtrirana kroz zemljište horizontalno u krovne odvode. Druga, granulisana drenaža, napravljena je od agregata jedne veličine, u suštini malo kamenje koje je iste veličine (obično 0,6mm u prečniku). Svaki sistem ima svoje koristi. Granulisana drenaža ima bolje hortikulturne performanse jer koreni biljaka ne mogu da prodru u nju, ali ipak ona ne odstranjuje vodu sa krova podjednako brzo kao prostirka za odvod, jer agregat formira neku vrstu prepreke dok prostirka pruža direktnu putanju vodi na njenom putu ka olucima.
Iznad drenažnog sloja postavlja se separaciona tkanina, netkani geotehnički materijal koji dozvoljava prodor vode, ali ne i zemljišta. Ovaj sloj dozvoljava prodiranje korenja biljaka, ali se pri tom procesu ne raspada niti degradira. Njena osnovna funkcija jeste da zadrži zemljište kako ono ne bi zapušilo drenažu.
Nakon nje postavlja se supstrat, koji je uglavnom od kamenog agregata ili peska sa vrlo malo organske materije. U stvari, kada se postavi, površina izgleda mnogo više kao kolski prilaz nego bašta. Postoji dva osnovna razloga za korišćenje ovog tipa materijala. Jedan, on se ne kompresuje kao zemlja, i samim tim omogućava prodor vode. Drugi, on se ne suši, ne biva oduvan niti se raspada kao organsko zemljište. Pošto je povratak investicije za zeleni krov između 20 i 30 godina, isplati se koristiti materijal koji će trajati. Ponekad su sistemi za navodnjavanje integrisani u supstrat, bilo iz razloga da pomognu prevazilaženje sušnih perioda ili da pomognu biljkama u prvoj godini rasta.
Finalni i najvidljiviji sloj zelenog krova jesu same biljke. Mnogi faktori moraju biti uzeti u obzir prilikom odabira biljaka, uključujući lokalnu klimu i izlaganje krova suncu i vetru. Ovi faktori će utvrditi šta zaista tamo može živeti. Zatim, tu su želje i ciljevi samih klijenata koje treba razmotriti. Ako oni žele da uspostave ekološki krov, biljke koje se biraju moraju imati polen za insekte i ptice i dobru sredinu za paukove. Ako im je stalo do zadržavanja kišnice, onda se moraju izabrati biljke koje se ponašaju dobro za tu svrhu. Ako im je stalo do izgleda, onda postoje ukrasna razmatranje. A ipak, možda i najvažnije, tu je pitanje održavanja. Krov može biti posađen tako da zahteva proveru samo jednom godišnje kako biste se uverili da su odvodi čisti i da su supstrat i biljke u dobrom stanju. Ali, ako klijenti žele da vode računa o složenijem ekosistemu ili rigoroznoj estetici, oni moraju biti spremni da unajme nekoga ko će čupati korov, kositi i generalno obezbediti izvajan kvalitet njihove krovne bašte.
Postoje i različiti načini dostavljanja biljaka na krov, od kojih svaka ima svoj poseban trošak postavljanja. Najjeftinije je da počnete sa travom i niskim rastinjem, sa kojima možete pokriti veliku površinu dosta brzo, iako je veoma teško da ih organizujete u bilo kom preciznom obrascu. Sledeća opcija je da počnete sa manjim biljkama – prečnika 3cm sa korenjem od 10cm – koje uključuje biljku sa malom količinom zemlje. One mogu biti raspoređene po bilo kom obrascu, ali moraju biti posađene u isto vreme, što zahteva veće troškove. Najskuplja opcija je da se počne sa već formiranim biljkama koje su rasle u rasadniku. Prethodno gajeno bilje jeste skuplje, ali su one takođe i teže, što samim tim povećava troškove transporta i postavljanja. S druge strane, sađenje u potpunosti odraslih biljaka ima prednost smanjenja rizika od erozije od vetra, koje može da upropasti sveže posejano zemljište. Ovaj metod će takođe pružiti gotov zeleni krov, što je važan faktor ako je projekat u javnosti, pošto u svojoj prvoj godini posejani krov može više da izgleda kao zemljani a ne zeleni krov.
Učenje iz primera
Najveći severnoamerički zeleni krov u poslednjih pet godina jeste onaj na Vankuver kongresnom centru u Kanadi. Pored toga što je veoma veliki, skoro 25.000 metara kvadratnih, zeleni krov je takođe sastavni deo ukupne ekološke misije projekta – LEED Platinum rejtinga. U suštini, on stvara jedan ekosistem primorskog travnjaka koji je tipičan za severozapad američ-kog kontinenta. „Projekat živog krova jeste ambiciozan u integrisanju u širu ekologiju i pejzaž vankuverske obale“, kaže Mark Redington (Mark Reddington) iz biroa LMN Architects. „On je dovoljno veliki da smesti jedan ekosistem. Postoji niz različitih vrsta biljaka, kao i ptica, poljskih miševa i ostalih životinja koji žive tamo. On je takođe dom za 250.000 pčela u košnicama, čiji med se sakuplja i služi u objektu.“
 |
|
Vankuver kongresni centar, Kanada |
Krov, koji se talasa u visini u odnosu na potrebe unutrašnjeg prostora koje štiti, ima velik broj prilagođenih aspekata. Biljke, na primer, su odgajane od semena, nisko rastinje i odrasle biljke su prikupljene iz severozapadnih pašnjaka. To je bio prvi put da su mnogi od njih komercijalno odgajani u rasadnicima ili koriščeni na zelenom krovu. Sve u svemu, projekat je iskoristio 400.000 sadnica, 108 kilograma semenja i 80.000 niskog rastinja. Supstrat, koji je primenjen u sloju od 20cm i koji se slegao na 15cm, takođe je lokalnog porekla i dobijen od peska sa obližnje Frejzer reke, organske materije i lava stena. Projekat je primenio drenažni sistem tipa prostirke, koji se bolje snalazi sa vankuverskim vlažnim zimama, i trostruki hidraizolacioni sloj od tečne gume posut sa granulisanim slojem koji je služio kao zaštita prilikom izgradnje.
Kongresni centar u Vankuveru je projektovan tako da može da prihvati 200kg pristiska po kvadratnom metru krova. Ali u Target centru u Mineapolisu, od biroa Kestrel Design Group je zatraženo da isporuči sistem na vrhu već izgrađene zgrade koji bi nametnuo pritisak ne veći od 80kg po kvadratnom metru. Iako je ovo neobično mali broj za javne zgrade, prvobitni projektanti arene nisu očekivali da će krov nositi nešto osim snega, i tako su projektovali puku minimalnu konstrukciju koja služi toj svrsi. Ali kada je vreme došlo da se zameni krov, zvaničnici grada Mineapolis želeli su da idu zelenim putem. „Neki gradski odbornici snažno su podsticali stavljanje zelenog krova radi upravljanja kišnicom“, kaže Natali Šanstorm (Nathalie Shanstrom) iz biroa Kestrel. „Da smo imali imalo manje nosivosti, oni ga ipak ne bi mogli uzeti u obzir.“
Kako bi smanjili težinu, Kestrel je postavio što tanji suptrat – na sredini krova 7cm i na perimetru 9cm. Oni su takođe dodali tanak sloj recikliranog geotehničkog materijala dizajniranog da zadrži vodu i sistem za navodnjavanje koji daje biljkama najpovoljnije moguće uslove u oskudnom zemljištu. Biljke su dostavljene sa busenom iz rasadnika i one su uglavnom bile nekih dvadesetak vrsta prerijskog bilja naviknutog na plitko zemljište, sušu i vetrovite uslove. Biljke su odgajane u rasadniku dve godine, umesto uobičajeno jedne, mnogo pre početka radova na zameni hidrozolacije krova, kako bi osigurali postavku zelenila po završetku krova. Ispod biljaka, supstrata i sloja zadržavanja vode, projekat ima drenažni sloj tipa prostirke, PVC hidroizolaciju i sistem za detekciju curenja.
Dok je težina bila od velikog značaja pri projektovanju Target centra, pri proračunima za krov M. Tisch Illumination Lawn Linkoln centra u Njujorku, težina drugačije promenljive je morala da bude uračunata – težina ljudi. Projektantski biroi Diller Scofidio + Renfro i FXFowle želeli su da podstaknu posetioce da šetaju na vrhu travnjaka oblika hiperboličnog paraboloida smeštenog iznad restorana. Pravljenje ovog krova tako da može da ugosti šetače započeto je sa samim krovom, betonskom pločom od 16cm koja može da izdrži statično opterećenje samih slojeva krova i dinamično opterećenje od 450 kilograma po kvadratnom metru. Iznad ove podloge nalazi se krovni sistem od 36cm koji uključuje zeleni krov.
 |
|
M. Tisch Illumination Lawn Linkoln centra, Njujork |
Sistem ima vodootpornu membranu, barijeru protiv prodora korenja od 2,5cm, 10cm izolacije i drenažnu prostirku od 1,5cm. Sam supstrat je 22cm debljine. Pošto je travnjak na značajnoj padini, između ravne površine i nagiba od 1:8, supstrat sadrži integrisani ćelijski mobilni sistem zatvaranja, što je zapravo proširena plastična mreža koja drži zemlju na mestu. „Testirali smo mnogo različitih vrsta trava, vodeći računa o izdrživljosti, izgledu i zadržavanju vode“, kaže Heidi Blau iz biroa FXFowle. „Želeli smo nešto što bi moglo da ostane zeleno što duže tokom godine i da bude udobno pod golom nogom.“ Oni su na kraju izabrali spoj dve vrste trave.
Iako je on dovoljno izdržljiv, travnjak je privukao više posetilaca nego što se prvobitno očekivalo i u prvih nekoliko nedelja trava je bila izgažena. Kako bi sprečili stvaranje zemljanog puta na omiljenim rutama i mestima ulaska, projektanti su se dogovorili sa upravom Linkoln centra da se postavljaju barijere na tim mestima kako bi se promenila mesta ulaska sa vremena na vreme, dajući travi vreme da se oporavi. „Trava je prirodni materijal“, kaže Blau. „Ona može biti uništena. Uprava Linkol centra uči uz svaku sezonu kako da se bolje o njoj brine.“
Merenje prednosti
Kao i sa bilo kojim delom objekata ili infrastrukture, izvodljivost ugradnje zelenog krova (bilo na novom objektu ili pri adaptaciji postojećeg) se svodi na analizu troškova i prednosti. Međutim, jedan problem sa sprovođenjem ove analize jeste što ne postoje dobro definisani pokazatelji za razumevanje uspešnosti karakteristika ovih sistema. Na primer, zeleni krovovi se često navode da poboljšavaju izolacioni kapacitet nekog objekta. U stvarnosti, ne možete da primenite R vrednost kod njih zato što zeleni krovovi mogu da pruže neku izolaciju kada su suvi, ali kada su mokri temperatura će proći pravo kroz njih.
S druge strane, istraživanja na objektu gradske kuće u Čikagu su ustanovila da je ozelenjavanje krova smanjilo temperaturu vazduha na krovu leti na 30°C u poređenju sa 43°C koji imaju tipični krovovi sa crnom krovnom oblogom. To znači da vazduh koji se unosi mora biti mnogo manje ohlađen od strane klimatizacionog sistema objekta. „Zeleni krovovi će imati ekološku prednost agregacijom usluga; postoji veoma malo diskretnih usluga koji će opravdati troškove“, kaže konsultant za hortikuluturu Snodgras. „To su stvari koje se teško izračunavaju. Formula je toliko dugačka i teška da inženjeri jednostavno ne žele da razmišljaju o tome.“
Možda najlakši način merenja troškova i prednosti zelenih krovova jeste dodatni životni vek koji pružaju integritetu objekta. „Uradili smo analizu troškova životnog ciklusa zelenog krova u odnosu na standardni krov“, kaže Šanstrom iz biroa Kestrel koja je radila projekat Target centra. „Proračuni su bili veoma blizu u troškovima kada uzimate u obzir dodatni životni vek koji zeleni krovovi daju krovnoj membrani. Zapravo, zeleni krov je malo povoljniji.“
