Park Flašing medovs korona (Flushing Meadows Corona Park), u opštini Kvins (Queens) u Njujorku, je veći od Central parka na Menhetnu, a ova bivša močvara i deponija pepela sada pruža niz kulturnih i sportskih aktivnosti. Zbog toga je, u ovom živahnom zelenom prostoru, ogromna zbirka arhitektonskih ruševina - groblje njujorške Svetske izložbe 1964-65 - u najbolju ruku, neočekivan prizor.
Slava je odavno nestala sa nekada inspirušućih struktura koje izazvaju strahopoštovanje, koje su projektovane od strane Filipa Džonsona (Philip Johnson) sa Ričardom Fosterom (Richard Foster) i konstruktivnim inženjerom Levom Cetlinom (Lev Zetlin). Oronuli ostaci uključuju Šator sutrašnjice, Astro kule i Teatarama.
Ono što dodaje uvredu zanemarivanju jeste blizina savremenog Bili Džin King nacionalnog teniskog centra (U.S. Tennis Association Billie Jean King National Tennis Center), koji je domaćin U.S. Opena svakog avgusta i septembra, i stadion Siti Fild (Citi Field), novi dom njujorških Metsa.
Oglas
Kontrasti su zapanjujući, i možemo se pitati zašto ostaci Svetske izložbe nisu prenamenjeni ili uklonjeni. Bez obzira na ekonomsku i birokratsku neaktivnost, relavantan odgovor je da i dalje tamo postoji život. Teatarama (Theaterama), koju je arhitekta Džonson zamislio kao mesto za avangardnu umetnost na sajmu, bio je tehnološko čudo kada je otvoreno zbog korišćenja navlačeće betonske konstrukcije.
Prepoznajući njegovu komercijalnu vrednost, grad je pretvorio cilindar, dimenzija 14 metara visine i sa dijametrom od 30 metara, u Kvins Teatar (Queens Theatre) u parku ranih 1980-tih, zatim je naručio veliko renoviranje prostora 1993. godine.
Ranih 2000-tih, sve veći uspeh pozorišta i njegova popularnost stvorila je kritičnu potrebu za većim prostorom i većoj pristupačnosti. Grad je angažovao arhitektosnki biro Caples Jefferson Architects da preuzme modernizaciju i ekspanziju teatra za ograničenu cenu od 20 miliona dolara.
Plan je zahtevao renovaciju nekih postojećih prostora, novih kancelarija i dodatak kabare za 75 osoba koji se obavija oko postojeće zgrade, kao i celokupni remont mehaničkog sistema. Najuočljiviji novi prostor, međutim, je prijemni centar, koji pruža mesto za okupljanje oko 600 osoba i opuštajuće mesto za prateće događaje.
Biro Caples Jefferson projektovao je staklenu cilindričnu strukturu koja dopunjuje kružnu geometriju postojećeg pozorišta. To je providna forma koja se suptilno suprostavlja neprozirnoj formi arhitekte Džonsona. Dva volumena su spojena u ulazu u pozorište iz 1993. godine, dok se prijemni deo nalazi na osi skeletnih ostataka Šatora sutrašnjice (Tent of Tomorrow), sa pogledom na zarđale observacione tornjeve - potez koji mudro priznaje vizuelnu pretrpanost lokacije i uokviruje ga kao čudnu lepotu iz drugog doba.
"Izazov je bio da se stvori utisak okruglih spiralnih oblika sa velikim, ravnim, strukturalno zastakljenim jedinicama", objašnjava direktor biroa arhitekta Sara Kejpls (Sara Capels). Arhitekte su projektovali neobičan zid-zavesu od 5.000 pojedinačnih staklenih panela u cilju dobijanja savršeno okruglog cilindra.
Aluminijumska rebra na vertikalnim spojevima u sistemu inteziviraju nestajuću percepciju kako se rebra pomeraju (i nestaju iz vidokruga) oko krivog zida, dok aluminijumske cevi od 5cm na unutrašnjim površinama stakla razbijaju horizontalni trag oko krivudave forme.
Projekat nije težio LEED sertifikaciji, ali su arhitekte marljivo težile da naprave objekat energetski efikasnim. Ovo su postigli postavljanjem stakala izolovanih gasom sa niskoenergetskim premazom koji smanjuje dobitak solarne toplote, i korišćenjem zaptivača od silikona za spojeve umesto metalnih. Laminirano spoljašnje staklo dozvolilo je upotrebu veće jedinice prozora i pomoglo je u zaštiti protiv vandalizma.
Unutra, plafonska ravan je izvrnuta kupola od gipsa, obučena u akustičnom gipsu preko zvučne izolacije, sa tri svetlarnika koji pružaju duboke okrgle praznine - kompozicija koja je inspirisana senzualno rezbarenim mermerom umetnice Barbare Hepvort (Barbara Hepworth). Plafon i okulus zidovi su obojeni narandžastom bojom i ona prosto zapali prostor kada sunce pređe iznad. Noću, obojena, hladna - katodna rasveta, skrivena iza providnih akrilnih ploča, spiralno ide nagore po obodu.
Arhitektonski biro Caples Jefferson prikazuje da ovakvi dodaci, čak i na mestima prepunim kao i ovo, ne moraju da imitiraju prošlost. Novi paviljon ne obraća pažnju na arhitektonske relikvije lokacije, ali on ih ni ne odbacuje; što je još važnije, on donosi novi ivot ovom mestu.
Više o projektu:
Projekat: Queens Theatre, Flushing Meadows Corona Park, Kvins, Njujork
Klijent: Queens Theatre-In-The-Park; NYC Department of Cultural Affairs; NYC Department of Design and Construction
Arhitektura: Caples Jefferson Architects, Long Island City, N.Y.—Sara Caples, AIA, Everardo Jefferson, AIA
Statika: GACE Consulting Engineers
Glavni izvođač: C & L Contracting
Površina: 1.025 metara kvadratnih (novi deo)
Cena: 20 miliona dolara (novi deo i renoviranje)
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
