Svako zna da zelene zgrade troše manje energije u svakodnevnom korišćenju. I studije pokazuju da su one zdravije za stanare, što dovodi do srećnijeg stanovništva i produktivnijih radnika.
Ali, da li su one sigurnije i trajnije? Izgleda da jesu. Studija koja je objavljena u februaru ove godine ukazuje da zelena gradnja može da unapredi otpornost zgrada.
Ovo veza deluje intuitivno: zelene zgrade su obično projektovane i izgrađene pažljivije, sa boljim materijalima i pedantnijom završnom obradom. Ispostavilo se da karakteristike fokusirane na efikasnost takođe mogu pomoći zelenim zgradama i njihovim stanarima da prevaziđu dugoročne klimatske promene – kao što su suše i toplotni talasi – i da im čak daju prednost pri kratkoročnim katastrofama, ostajući suve tokom poplava i dobro zapečaćene tokom udara jakih vetrova.
Izveštaj, zajednički odrađen i objavljen od strane Saveta zelene gradnje Sjedinjenih Američkih Država (USGBC – U.S. Green Building Council) i Taubman koledža za arhitekturu i urbanizam Univerziteta u Mičigenu, ističe načine proširivanja inherentne otpornosti zelenih zgrada. Pod nazivom „Zelene zgrade i klimatska otpornost: razumevanje uticaja i pripremanje za promenljive uslove“ (Green Building and Climate Resilience: Understanding Impacts and Preparing for Changing Conditions), izveštaj postavlja adaptivne strategije koje profesionalci mogu da upotrebe. Iz toga sledi da, kao što je slučaj sa većom efikasnošću i zdravstvenim benificijama, poboljšana izdržljivost može da poveća tržišnu privlačnost zelenih struktura.
Oglas
Poboljšani kvalitet novoizgrađene zelene kuće ili kancelarije može biti utrobno iskustvo, gde su vrata i prozori čvrsto zatvoreni, prigušavajući zvuke, kao izolovana vrata od frižidera. Ove tesne zaptivke su veliki plus za energetsku izolaciju: malo toplotno curenje tokom zime, dok se leti hladnoća zadržava unutra.
Bolje zapečaćene zgrade, koje su manje izložene promaji, su veliki plus pri košavama, tornadima ili uraganima. Kada tornada ili uragani pogode neku zajednicu, neke od najskupljih i najozbiljnijih šteta nastaju od vetra i vode koji su prodrli u objekte. Mali otvor – bilo da li nedostaje šindra ili je u pitanju loše izolovan prozor – može da dovede do domino efekta oštećenja.
Ova analiza podseća na činjenicu kakve razarajuće efekte mogu imati loše zapečaćene konstrukcije. Godine 1993, novine Majami Herald (The Miami Herald) su dobile Pulicerovu nagradu za izveštavanje o uraganu Endru. Serije članaka, koji su bili istražnog karaktera, pokazali su da su neki izvođači sistematski ignorisali građevinske propise da bi uštedeli novac. Na krovovima, na primer, izvođači su koristili manje eksera pri postavljanju šindre ili pri povezivanju krovnih greda sa zidovima nego što su propisi nalagali. Prevara je uštedela neki dolar ali je koštala milijarde. Tokom uragana Endru, kuće na kojima su graditelji štedeli su bile nesrazmerno demolirane kada su krovovi popustili, obilno prokišnjavajući, a ponekad i potpuno odletajući pod udarima vetra.
Voda je još jedna oblast gde zeleni dizajn može ujedno da zaštiti zgrade i unapredi životnu sredinu. Porozne površine koje omogućavaju kišnici prodor u zemljište u gradskim površinama mogu drastično da smanje pojavu poplava, ili preliva iz sistema atmosferskih voda kada obilne kiše zatrpaju kanalizacione sisteme. U sušom pogođenim oblastima, zelene zgrade mogu da prihvate kišnicu, očuvaju svežu vodu i ponovo koriste sive vode.
„U svetlu prošlogodišnjih katastrofa u svetu i Sjedinjenim Američkim Državama, uz tornada koja su rušili širom jugozapada, poplava od uragana Irene i čak i zemljotresa na istočnoj obali, važno je da se razviju i sprovedu bezbedni i održivi građevinski propisi koji će učiniti naše zajednice više otpornijim, štiteći živote i imovinu u uslovima katastrofe“, rekao je Kreg Fugate (Craig Fugate), upravnik Federalne agencije za vanredne situacije SAD-a (Federal Emergency Management Agency).
On je pozvao lidere velikih korporacija, vlada, akademija, naučne zajednice i civilnog društva da pomognu unapređenje zelene gradnje kao komplementarne strategije za rešavanje urgentnih situacija, koja za krajnji cilj ima stvaranje otpornijih naselja.
Današnji građevinski propisi su napravljeni da zadovolje specifične regionalne vremenske uslove, uključujući najtoplije letnje dane, najhladnije zimske noći, najbrže brzine vetra i rizike od poplava. „Klimatske promene imaju potencijal da potkopaju neke od ovih pretpostavki i da potencijalno povećaju rizik za ljude i imovinu“, rekao je Kris Pajk (Chris Pyke), potpredsednik USGBC-a. „Postoje praktični koraci koje možemo preduzeti da razumemo i da se pripremimo za posledice promena uslova životne sredine i smanjenja potencijalih uticaja“.
