Nakon dve godine radova i skoro 7 miliona potrošenih evra, renovacija Vile Tugendhat od arhitekte Mis van der Roa (Mies van der Rohe) u Brnu, Češka, bliži se kraju. Ideja o obnovi potiče iz 2001. godine kada je vila uvrštena na UNESCO-vu listu Svetske kulturne baštine, a finansirao ju je grad, država i EU fondovi.
Po narudžbi Grete i Frica Tugendhata, nemačkih jevreja i suvlasnika fabrika tekstila, ovo remek-delo modernizma završeno je 1930. godine. Inovacija i originalnost proizlaze iz korišćenja naprednih tehnologija i egzotičnih materijala u postizanju jednostavnih geometrijskih formi arhitekture.
Trospratnica ravnog krova smeštena je na vrhu strmog vrta i gleda na jugozapad. Južni i zapadni zidovi vile napravljeni su od ogromnih prozora čeličnih ramova koji su pružali veličanstveni prizor na istorijske spomenike Brna i spajali, umesto odvajali, objekat sa baštom.
Oglas
Noseću konstrukciju zgrade čini 29 čelična nosača krstastog preseka, koji su u Brno bili dopremljeni iz berlinskih fabrika. Takva struktura omogućila je prostrane prostorije slobodnog plana, a staklena pregrada istovetno odvaja i spaja unutrašnji prostor s spoljašnjim.
Vrednost i mogućnosti tako postavljenog prostora najbolje ilustruje burna istorija upotrebe zgrade nakon što su je vlasnici 1938. godine napustili, bežeći pred nacizmom. Takođe je arhitekta Mis van de Roe, čiji rad nije odgovarao Hitlerovom monumentalnom ukusu za arhitekturu, pobegao iz Nemačke koristeći bratovljev pasoš. Smestio se u Čikagu, gde je radio u Ilinojis Institutu tehnologije i projektovao veliki broj značajnih objekata, uključujući Seagram zgradu u Njujorku, Memorijalnu biblioteku Martin Luter King Junior u Vašingtonu i čuvenu Farnsvort kuću (Farnsworth House). Umro je 1969. godine.
Po dolasku Nemaca, Gestapo preuzima zgradu i bez osećaja za vrednost njenog prostora adaptira je izgradnjom novih unutrašnjih i spoljašnjih zidova.
U savezničkom bombardiranju Vila Tugendhat je izgubila sve staklene pregrade, osim jedne. Nakon oslobađanja Brna od strane Crvene armije, 1945. godine, dnevna soba vile poslužila je kao staja oficirskim konjima. U pomanjkanju svega u to vreme, police velike biblioteke iskorišćene su kao ogrev, a valja imati na umu da je sam van der Roe projektovao sav nameštaj vile.
Nakon završetka rata zgrada je korišćena kao škola za balet i centar za rehabilitaciju dece s oštećenjima kičme. Od 1980-ih vila je u vlasništvu grada, ali nikada nije bila uspešno obnovljena. Štaviše, u to vreme uništena je i jedina preostala originalna staklena pregrada i originalna oprema kupatila.
Iz gore navedenoga može se naslutiti izazov pred kojim su se našli restauratori. Iz arhiva MoMA-e u Njujorku, arhiva grada Brna i porodičnih arhiva izvađene su kopije originalnih nacrta i fotografije kojima se tim restauratora vodio pri obnovi.
"Ovo je bio ogroman izazov", kaže Mihal Malasek, čije je građevinsko preduzeće dobilo obeshrabrujući izazov restauracije vile ujedno ostajući verni originalnom dizajnu. "Nikada nisam radio na nečemu toliko prestižnom."
Iveta Cerna, arhitekta iz Gradskog muzeja Brna koja je od 2002. godine zadužena za vilu, naglašava da će ovom restauracijom Vila Tugendhat postati jedinstveni spomenik arhitekture van der Roea u Evropi s očuvanih preko 80% izvornih obeležja (prisetimo se da je van der Roeov paviljon u Barseloni rekonstrukcija).
To možemo zahvaliti i nekim sretnim okolnostima. Originalna kada koja je nestala 1940-ih godina pronađena je u susednoj kući, a zakrivljeni zid od Makasar ebanovine pronađen je u trpezariji Pravne škole u Brnu, gde su ga nacisti ugradili u svoj bar. Ipak, veći izazov za restauratore predstavljali su potpuno izgubljeni elementi. Da bi staklene ploče, debljine jedan centimetar, bile što sličnije izvornima, naručene su iz Belgije, a beli linoleum koji je izvorno stajao na podu, danas je zamenjen istim iz nemačke fabrike koja ga je proizvela i pre 80 godina.
Nakon tih burnih godina, minimalistički prostori i staklene pregrade Vile Tugendhat vraćeni su u izvorno stanje i vila otvara vrata posetiocima kao muzej. Magija svetla koja nastaje kada se sunčevi zraci kroz velike prozore pod određenim uglom odbijaju o veliki zid od oniksa u dnevnoj sobi, magija o kojoj je pričala Grete Tugendhat i kojom je bio oduševljen i sam van der Roe, od marta će biti dostupna svima. Ako vas put odvede u Brno, ne propustite posetiti ovo remek-delo svetske arhitekture.
Linkovi:
Projektni biroi koji su učestvovali u rekonstrukciji:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
