Više podseća na mesto gde se srušio spejs-šatl nego na stambenu konstrukciju. Postoji, međutim, metod u ovom arhitektonskom ludilu, u pogledu slojeva teresastih platformi koje sebi obezbeđuju grad, more i nebo sa brda iznad indijskog grada Mumbaj.
Niz spoljašnjih tremova, staza i mostova angažuju pejzaž na više nivoa, čineći kuću bitnom i za kretanje (kao što sugeriše njena apstraktna forma) koliko i za stanovanje.
Beskrajni bazen na krovnom tremu neprimetno komunicira sa samom arhitekturom i obezbeđuje vezu onima koji plivaju u njemu sa spoljašnjošću kako nepostojanjem ivice tako i načinom na koji je izbačen kao pozornica iznad tla.
Tanak beton ispod i konceptualno i fizički podupire čelik iznad, uključujući i cevaste prostore od metala i stakla koji sadrže spavaće sobe, kupatila i ostali privatni prostor van centralnog atrijuma koji je više otvoren. Slične geometrijske teme razigravaju se na drugim spratovima, od ugrađenih sadnica na prizemlju do unutrašnjeg podsećanja na razbijeno staklo ili na odsjaj dijamanata.
Projektanti – Malik Architecture, uzbuđeni su zbog konstrukcije i teorije koja je u osnovi, ali, u suštini, ovaj objekat je nešto što uspeva ili ne uspeva u poimanju prostora… i u oku posmatrača.
Link: