Od trenutka kada je dobio prvu nagradu na međunarodnom konkursu za projekat nove koncertne dvorane u Montrealu, arhitekta Džek Dajmond (Jack Diamond) je tačno znao kakvu zgradu mora da projektuje. Dobru koncertnu dvoranu za uvaženi orkestar koji je dugo trpeo da izvodi kompozicije u mesto sa ne tako idelanom akustikom. Dobru urbanu zgradu koja je lako čitljiva i ima dobar javni pristup, zgradu koja će biti arhitektonski reper u prostoru.
"Nalazi se na Place des Arts, preeminentnom gradskom trgu poznat po kulturnim aktivnostima u Quartier des Spectacles u centru Montreala, gde će se spojiti sa druge četiri kulturne zgrade. Preovlađujući arhitektonski stav, kada su ove zgrade projektovane 1970-tih, bio je da se one stave na podijume, kaže Dajmond i dodaje, "pošto je taj stav tada smatran da ide ruku pod ruku sa idejom podizanja kulture na pijedestal".
Ali "vremena su se promenila", kaže Dajmond, i u projektovanju ove zgrade Dajmond je izabrao da uključi koncertnu dvoranu sa gradom i da je na taj način učini dostupnijom. Kao rezultat, "objekat ima dvostruku karakteristiku da bude ujedno na podijumu i na Place des Arts (ulica)" gde je dobro viđena i gde pruža odličan pristup javnom saobraćaju.
Pored ovih karakteristika objekta, arhitekta Dajmond napravio je veliki urbani gest postavkom koncertne dvorane na terminusu kultrunih kompleksa gde svojim položajem zatvara ulicu (vrlo slično načinu na koji to rade Garnijereva Opera u Parizu i Trijuflana kapija). Na ovaj način ulica dobija drugi karakter i postaje još prominentnija nego što je bila. Pošto se koncertna dvorana nalazi na ovako vrhunskoj lokacije, arhitekta Dajmond ju je isprojektovao da bude vrlo transparentna sa staklenim površinama od poda do plafona, na taj način stvarajući prostor gde možete videti i biti viđeni, ujedno prenoseći osećaj dinamičnosti i uzbuđenja objektu.
Ali prvo i pre svega, objekat je projektovan da bude svetska koncertna dvorana sa najsavremenijim projektanstim rešenjima u pogledu akustike i opreme za nju koju je dostavila kompanija Artec. Iako je naglasak bio na stvaranju dvorane koja muzički može da odgovori na sve zahteve, ona je projektovana da pruži intimni utisak, sa prostorom od bine do zadnjeg reda od samo 23 metara.
U pogledu projekta same koncertne dvorane, koja prima 1.900 ljudi, arhitekta Dajmond je rekao: "Njen DNK je onaj od tipične kutije za cipele sa savremenim karakteristikama." "Način na koji se razlikuje od sličnih objekat jeste što mi imamo visoke, srednje i niske raspone zvuka koje smo dobili oblikovanjem zidova u seriji kaskada koje podsećaju na školjku... u sredini se nalazi presek koji se pruža horizontalno... kao i u postizanju i pojačavanju visokih frekvencija upotrebom horizontalnih drvenih panela, koji variraju u teksturi od onih oblika šmirgle pa sve do veoma glatkih.
Arhitekta Džek Dajmond se nada da će ova koncertna dvorana biti u rangu sa onim, vrlo, značajnim dvoranama, koje "možete prebrojati na prste dve ruke", kaže on. "Standard u projektovanju koncertnih dvorana za 19. vek je ona u Minhenu, dok je za 20. vek dvorana u Klainburgu." Fasada koncertne dvorane je boje meda koja daje odsjaj tople zlatne boje. Koncertna dvorana vredna 259 miliona kanadskih dolara otvorena je 7. septembra ove godine.
Linkovi:
- Diamond+Schmitt Architects - http://www.dsai.ca/
- Projektovanje, arhitektura i akustika koncertnih dvorana - link
- Nova koncertna dvorana u Australiji - link
- Zaha Hadid - Opera u Ganđo-u - link
- 10 arhitektonskih promašaja (šesti deo) - koncertna dvorana Lincoln Center, Abramovitz - link
