Tranquilo može biti moto Madrida. Ovaj izraz se obično koristi kada želite da nekome kažete da se opusti, što je, složićete se, dobar savet u ova vremena. Za one madriđane (Madrileños) koji su malo pod stresom (a i pod uticajem vreline sunca) ovih dana, projekat Madrid Rio urađen od strane West 8 Urban Design & Landscape Architecture nudi rekreativnu zonu pored reke Manzaneres koji pruža ljudima mogućnost da uživaju u ovom prostoru koga pre mnogi nisu primećivali.
Pogrešno je reći da je ovaj prostor kod reke bio u potpunosti napušten sve do 2005. godine, kada je lokalna vlast objavila internacionalni konkurs za revitalizaciju ovog prostora. Biro West 8, zajedno sa MRIO Arquitectos, dobila je konkurs i započela rad na ovom ambicioznom projektu 2006. godine. Proces je obuhvatao kompletnu transformaciju ovog pustinjskog predela u porodični, javni, park, sada poznat pod imenom Madrid Rio.
Projekat je bio veliki poduhvat, u najmanju ruku, i zahtevao je masovno preprojektovanje infrastrukture i ulaganja oko 6 milijardi evra. Možda je najveća prepreka bio početni korak, koji je zahtevao ukupavanje neslavnog, račvatog, madridskog saobraćaja kroz 43km duge podzemne tunele. To je predstavljalo neverovatno odvažan i zahtevan projekat koji je često besnio stanovništvo uprkos obećanjima o kvalitenijim uslovima života i boljim višim cenama nekretnika koje bi doneo.
Kada su tuneli postali operativni, rad na površini se polako zahuhtavao sa projektom pejzažne arhitekture koja se nije viđala u ovim predelima. Nove površine pored reke su projektovane koristeći "3+30" metod podela 80 hektara u "trilogiju strateškog projekta" koji je odvojio izduženu površinu u 47 raznovrsnih pod-projekata koji su uključivali veliki park prepun borova, višestruke sportske površine, 30km biciklističkih staza, 11 novih igrališta, šest instalacija za starije sugrađane, pa čak i peščanu plažu sa osveživačima vazduha, suncobranima i predelima za vožnju kajaka.
Madrid Rio projekat je vodio računa i o istoriji ovog dela grada, posebno kroz renoviranje istorijskih mostova. Puente de Segovia, najstariji most u Madridu (1582), Puente de Toledo (1684), i Puente del Rey (1816) su obnovljeni poboljšanjem ograda, proširenjem trotoara i dodavanjem staza za biciklističku liniju Zeleni prsten (Anillo Verde), koja kruži gradom.
Pored obnove ovih istorijskih spomenika pored reke, dodata su dva nova mosta postojećoj infrastrukturi. Ultra moderan pešački most Arganzuela, projektovan od strane Dominique Perrault-a, koštao je oko 13 miliona evra. Pokriven međupovezanim metalnim trakama, spiralni srebrni most je velelika pešačka zona koja pruža prelepi pogled na reku i grad. On se deli na dve "ruke" koje dozvoljavaju posetiocima da šetaju duž čitavog mosta od 278m na drugu stranu reke ili da se spuste do vodenog parka.
Cascara mostovi se, takođe, ističu od klasičnih pešačkih mostova. Teško je a ne primetiti dva identična siva mosta, koji liče na dva izvrnuta kanua koji spajaju obale reke. Unutrašnji krovovi ovih mostova predstavljaju mozaike koje je odradio španski umetnik Daniel Canogar, koji odaju omaž lokalnom stanovništvu predstavljajući neke od najzanimljivijih stanovnika.
Projekat Madrid Rio, iako u potpunosti funkcionalan, je još uvek delo u nastanku, sa još par završnih radova koji su preostali. Na primer, u reci se ne nalazi mnogo vode, još uvek - trenutno je ona mutna mešavina vode, trave i močvare. Postavka 13km novog cevovoda, kao i tankova za sakupljanje kišnice, pored reke je planirana kada se izgradnja završi.
Ipak, zahvaljujući madridskom "izgradi ga i oni će doći" mentalitetu, kraj je već sada pun porodica, ljudi koji trče, biciklista, kupača i, naravno, starijih građana koji konstantno šetaju i po kojima je grad poznat. Posle skoro sedam godina izgradnje kao i 6 milijardi evra utrošenih, stanovništvo i turisti mogu sada da uživaju u ovom multifunkcionalnom, rekreacionom, zelenom prostoru.
Linkovi:
