Razgovor vođen sa mr Ljiljanom Miletić-Abramović, muzejskim savetnikom i kustosom Odseka za arhitekturu Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu
build: Naslov ovogodišnjeg, 29. po redu, Salona arhitekture je Spontani tokovi (lokalno-regionalno-globalno). Možete li nam reći na koji način se ovi uticaji prepliću u domaćoj savremenoj arhitekturi?
LJ.M-A: Salon arhitekture predstavlja godišnji pregled najnovije produkcije domaće savremene arhitekture. Po svom kvalitetu ima eminentno mesto u sklopu arhitektonskih događaja u našoj sredini. Globalno i globalizacija su aktuelni termini u svetskim tokovima, koji do nas dolaze kao informacije i uticaji. Dolazi do usaglašavanja obrazaca. Pokazalo se da su domaće arhitekte vrlo dobro informisane o globalnim tokovima, kao i da imaju dovoljno znanja i talenta da sprovedu nove ideje u delo. S druge strane, postoji i vrlo jasan uticaj karakterističnih domaćih, regionalnih problema kao što su pre svega problem takozvane divlje gradnje, opšta pretrpanost grada, urbanistička politika koja ne prati potrebe grada na adekvatan način. U okviru pratećeg programa Salona, imali smo temu My identity koja se upravo bavila čitanjem te vrste arhitekture, kroz sociološke, kulturološke, filozofske i naravno arhitektonske poglede na ovaj problem.
build: Da li možete da izdvojite neke prepoznatljive uzore domaće arhitekture u proteklim godinama?
LJ.M-A: Na Salonu je predstavljen širi tematski okvir, gde su zastupljeni pre svega javna arhitektura, poslovne i privredne zgrade, kao i višestruki stambeni objekti. To je već pomak u odnosu na ranije, gde je akcenat bio na privatnoj kući, odnosno individualnim stambenim objektima. Ove građevine prate svetske arhitektonske ideje. Mnogi projekti su urađeni tokom devedesetih, ali zbog poznate političke situacije tek sada su realizovani, tako da danas oni možda deluju anahrono. Arhitektura je kompleksna i u njoj se prelamaju mnogi uticaji, ali je ona i najbolji pokazatelj stanja jednog društva. Aktuelno pitanje u našoj sredini je pitanje investicija, vrsta objekata, politike urbanizma i naravno estetska i arhitektonska komponenta. Neki generalni pravac, koji se sledi, jeste neo-modernizam i uticaj stvaralaca kod nas u vreme kada se gradilo dobro, znači neke šezdesete godine prošlog veka.
Oglas
build: Šta nam možete reći o nagrađenim radovima?
LJ.M-A: Ove godine bilo je oko dvesta radova, ali je ovogodišnji žiri odlučio da podeli manje nagrada nego prošle godine, kako bi se istakao značaj ovog događaja. Prva nagrada je otišla u ruke internacionalnog tima iz Španije. U pitanju je arhitektonski tim Aic-Proyecta-BEVA Proyecta, iz Valensije, a nagrada je za zgradu opštine u gradu Benidormu. Ova odluka je izazvala dosta polemika, međutim Salon u svom statutu i propozicijama ima međunarodni karakter. Na Salonu je zastupljeno i dosta naših autora koji rade u Evropi. Priznanje u kategoriji Arhitektura otišlo je Zoranu Radojičiću za porodičnu kuću Vila T u Baje Pivljanina 13 u Beogradu. Tu su, naravno, i Jovan Mitrović i Dejan Miljković, koji su dobili priznanje za Stambeni objekat rekonstrukcije i dogradnje u Lazarevačkoj ul. 1 u Beogradu. Posebno bih izdvojila projekat za Poslovni objekat Textil u Užicu, studija Neo (Snežana Vesnić i Vladimir Milenković), jer je pokazao jasnu inovativnu komponentu u pogledu projekata za poslovne objekte. Mustafa Musić, naš čuveni arhitekta, dobio je priznanje za idejni projekat svog ateljea u kategoriji Enterijer. Priznanje u kategoriji Urbanizam, otišlo je Miroslavi Petrović-Balubdžić za Kompleks za sport i rekreaciju Naseljski park, Stambeno naselje na Čukarici u Beogradu. I, na kraju, vrlo je značajna i publikacija Stambena arhitektura Beograda u 19. i početkom 20. veka, Mirjane Roter-Blagojević.
