Frajburg – Zeleni grad

Dugo poznat po svojoj katedrali, univerzitetu i satovima, Frajburg je danas poznat i kao Zeleni grad. Ističe se u domenima transporta, energije, odlaganja otpadaka, očuvanja zemlje, a stvorio je i zelenu ekonomiju koja podržava ekološki napredak.

Frajburg, grad sa oko 220.000 stanovnika i 155m² zemljišta, nalazi se na jugozapadu Nemačke, na obodu Švarcvalda i blizu granice sa Francuskom i Švajcarskom. Osnovan je 1120. godine i tokom vekova rasta i modernizacije uspeo je da zadrži specifični šarm stare Evrope i lepotu okruženja.

Frajburg

Sa svojom velikom akademskom zajednicom, Frajburg je rano postao uporište Zelenog pokreta 70-ih godina. Smatra se da je uspešan protest protiv obližnjeg nuklearnog postrojenja bio prekretnica. Prema Energie-Cities (1999): „Najposvećenije vođe [antinuklearnog pokreta] priključili su se političkoj areni, administraciji, komunalnim službama, našli su posao u obrazovanju ili u istraživačkim aktivnostima ili su osnovali zeleno orijentisana preduzeća.“ Gradonačelnik Frajburga i jedna četvrtina gradskog veća članovi su Zelene stranke.

Frajburg se promoviše kao Zeleni grad – naročito u oblastima trasporta, energije, odlaganja otpada, očuvanja zemljišta i zelene ekonomije – a grad je osvojio brojne nacionalne i internacionalne ekološke nagrade. U stvari, u nekim oblastima (npr. upravljanje otpadom), Frajburg je veoma sličan drugim nemačkim gradovima. Ali u oblastima energije i zelene ekonomije, izuzetno se ističe.

TRANSPORT

Frajburg je bio veoma razoren usled bombardovanja u toku II svetskog rata; malo šta je sačuvano u centru grada osim katedrale. Odlučeno je da se obnovi bez menjanja njegovog karaktera, praćenjem starog plana ulica i arhitektonskog stila. Kako su putevi obnavljani, tako su proširivani samo koliko je potrebno za tramvajske šine, ne i za više traka automobilskog saobraćaja.

Frajburg je 1969. godine razvio svoj prvi integrisani sistem upravljanja saobraćajem i mrežu biciklističkih staza. Plan, koji za cilj ima unapređenje mobilnosti uz smanjenje saobraćaja i povećanje dobrobiti za okruženje, revidira se svakih 10 godina. On daje prednost izbegavanju saobraćajne gužve i ekološkim načinima transportovanja kao što su pešačenje, vožnja bicikla i javni prevoz. Izbegavanje saobraćane gužve postignuto je u sprezi sa urbanističkim planiranjem koje čini Frajburg gradom malih rastojanja – jedinstven grad sa snažnim centrima u naseljima gde su sve potrebe ljudi zadovoljene na hod od njih. Godine 1973. ceo gradski centar pretvoren je u pešačku zonu (označeno belim na mapi ispod).

Mreža javnog saobraćaja konstantno se razvijala i modernizovala od 1972. godine. Danas, tramvajska mreža obuhvata 30km i povezana je sa autobuskom rutom od 168km, kao i sa regionalnim železničkim sistemom. 70% populacije živi na 500m od neke tramvajske stanice, a vozovi saobraćaju na svakih 7,5 minuta u toku špica. Pored prilagođavanja javnog saobraćaja kako bi bio brz, pouzdan i udoban, gradska uprava ga je učinila i jeftinim. Godine 1984. uvedena je jedinstvena karta za ceo grad koja je tada koštala 38 DM mesečno za neograničeno putovanje u okviru gradske mreže (tramvaji i autobusi). Mesečna karta je ranije koštala 50 DM. Godine 1991. ta karta je zamenjena novom regionalnom kartom. Njena cena danas izosi 47 € mesečno. RegioKarte omogućava neograničenu upotrebu ne samo frajburškog gradskog prevoza nego i celog regiona – oko 2.900km puta i 17 različitih prevoznika, kao i usluge nemačke železnice u tom regionu. Samo tokom prve godine, zahvaljujući karti ostvareno je 26.400 putovanja pomoću javnog transporta, dok je broj putovanja kolima pao na 29.000. Pored toga, svaka karta za koncert, sportski događaj, sajam ili veliku konferenciju služi i kao karta za javni prevoz.

Uprava Frajburga napravila je 400km biciklističkih staza. Ovo podrazumeva ulice sa biciklističkim stazama, puteve sa biciklističkim stazama, kao i zasebne biciklističke staze, npr. pored reke Drajzam (Dreisam). Stvoreno je oko 9.000 parking mesta za bicikle, uključujući i stanice za bicikle i njihovo iznajmljivanje. Biciklizam se promoviše besplatnim mapama i drugim načinima informisanja. Kao rezultat svega ovoga, od 1982. do 1999. godine, učešće biciklizma u gradskom saobraćaju poraslo je sa 15% na 28%, a gradskog saobraćaja sa 11% na 18%, dok su razdaljine proputovane kolima ukupno pale sa 38% na 30%. (pogledati kartu ispod).

Drugi značajan aspekt frajburške transportne politike jeste usporavanje saobraćaja. Kao što mapa iznad prikazuje, u većini ulica (mimo glavnih saobraćajnica) ograničenje brzine je 30km/h. U nekim ulicama (prikazane plavim) automobili ne smeju da se kreću brže od pešaka, a deci je dozvoljeno da se tu igraju. Stanari mogu da prijave svoju ulicu za ovaj status pomoću peticije Gradskom odseku za niskogradnju.

Uređenje parking prostora takođe doprinosi smanjenju saobraćaja motornih vozila. Velike garaže smeštene su na obodima stambenih oblasti i glavnih stanica masovnog transporta. Nova gradska oblast Voban (Vauban) ekstremni je primer uređenja parking prostora. Tamo je parking ograničen na garaže na periferijama. Svako parking mesto košta 18.000 €. Da bi izbegli ove troškove, neki ljudi su u svojim godišnjim izveštajima krili da poseduju automobil. Ali zvanično ima oko 250 vozila na 1.000 žitelja naselja, dok u celom Frajburgu prosek iznosi 423 (500 za Nemačku).

Podstiče se i deljenje automobila. Trenutno je, putem Freiburger Auto-Gemeinschaft e.V. (Auto-saveza Frajburga), na raspolaganju oko 140 vozila. Članovi imaju pravo na povremeno korišćenje automobila (npr. za velike kupovine ili za odlazak na skijanje). Takođe, dobijaju godišnju propusnicu za javni prevoz u okviru grada i 50% popusta za karte nacionalne železnice.
U budućnosti, zvanični Plan razvoja saobraćaja 2020 (objavljen 2008. Huber-Erler et al.), nakon razmatranja različitih scenarija i njihove cene, obuhvata 4 mere za pešački saobraćaj, 13 za biciklistički saobraćaj, 12 za gradski javni prevoz, 7 za regionalni javni javni prevoz i 19 za motorna vozila.

ENERGIJA

Napredna energetska politika ima korene u ranim 70-im, kada je plan savezne pokrajine Baden-Virtemberg (Baden-Württemberg) da izgradi nuklearno postrojenje u gradu Vil (Wyhl), 30km od Frajburga, izazvala žestok protest stanovnika Frajburga. Tomas Drezel (Thomas Dresel), koji je sada gradski menadžer za ekologiju, seća se da se šuškalo o građanskoj neposlušnosti; konflikt je počeo da poprima izgled građanskog rata. Drezel kaže da su protestanti počeli da se pitaju, dok su stajali u blatu koje su napravili policijski vodeni topovi, ako ne nuklearke, šta drugo? Od plana se odustalo 1975. godine, i u godinama nakon toga Frajburg je nastojao da postane model održivog energetskog razvoja. Černobiljska katastrofa 1986. godine i briga da će kisele kiše oštetiti Švarcvald – i novija zabrinutost u vezi sa klimatskim promenama – učvrstili su odlučnost da se pronađu alternative za nuklearnu i energiju fosilnih goriva. Državna energetska politika Nemačke, koja obuhvata i postepeno izbacivanje nuklearne energije i savezni zakon iz 2001. o obnovljivoj energiji kojim se zahteva da elektrane kupuju energiju od nezavisnih proizvođača, promoviše takođe takvu politiku.

Energetska politika Frajburga ima tri osnovna stuba: štednju energije, efikasne tehnologije i obnovljive izvore energije.

Štednja energije

Godine 1992. standardi projektovanja objekata u Frajburgu izmenjeni su tako da se zahteva da sve nove zgrade sagrađene na gradskom zemljištu (ili zemljištu koje je prodato od strane grada) koriste manje od 65kWh energije za grejanje po kvadratnom metru godišnje, dok je državni standard Nemačke 75kWh/m²/god. Ovo troškove izgradnje uvećava za oko 3%, ali ušteda energije u kratkom vremenskom periodu to isplati. Procenjuje se da se ovim standardom smanjuje potrošnja lož ulja sa 12-15 litara na 6,5 litara po kvardatnom metru. Čitava nova naselja kao što su Voban i Rizelfeld (Rieselfeld) sagrađena su prema ovom standardu.

Naselje Voban u Frajburgu

Kako bi poboljšao energetsku efikasnost u postojećim zgradama, Frajburg je pokrenuo program podrške za kućnu izolaciju i poboljšanje energije. Oko 1,2 miliona evra u subvencijama obezbeđeno je 2002. – 2008. god. kao dopuna za 14 miliona evra investicija. Smanjenje potrošnje energije bilo je oko 38% po zgradi. Većina opštinskih zgrada (npr. škole, kancelarije) takođe su energetski unapređene.

Godine 2008, nakon što je savezna vlada izvršila reviziju standarda, učinio je to i Frajburg, kako bi ostao na čelu razvoja niskoenergetskih objekata. Revizija iz dve etape 2009. i 2011. treba da izgradnju novih zgrada još više približi standardu pasivne kuće (passive house) od samo 15kWh/m²/god. Izgradnja je skuplja za 10%, ali može se postići ušteda od 80-90% u potrošnji energije. Novinar Purvis za Observer (2008) opisuje pasivnu kuću koju je posetio:

„Napolju je 6°C, može se videti sneg kako veje... U stanu Majnharda Hansena (Meinhard Hansen), međutim, neprestano je leto. Sunce greje kroz visoke, jugu okrenute prozore i termometar na zidu očitava 24°C. Pored njega, reči Heizung 0 pojavljuju se na malom displeju. „Grejanje – nula“ prevodi Majnhard. „Zaista, nismo uključivali grejanje nedeljama.“ Pored jednog zida je radijator, ali je on ledeno hladan... Super-izolovan izolacijom debljine 30cm, stan je trostruko-zastakljen i spolja zapečaćen. Svež vazduh ulazi sa nivoa tavanice i izduvava se putem levka na zidu. „Toplota od toplog vazduha koji izlazi transformiše se u hladni vazduh koji ulazi“ kaže Majnhard, frajburški glavni arhitekta i svetski autoritet za pasivne kuće. Do sada, njegovo preduzeće izgradilo je oko 100 takvih kuća.

Heliotrop i okolina

Dok je potrošnja lož ulja opala, potrošnja struje je u Frajburgu porasla za 3% između 2004. i 2010. godine.Cilj je bio da se smanji za 10%. Razlog ovome je uglavnom porast stanovništva (1% godišnje), a takođe i rastuća tržišna i industrijska potražnja. Naime, po glavi je potrošnja snižena za 1,6%.

Efikasna tehnologija

Glavna među efikasnim tehnologijama koje su razvijene u Frajburgu (u stvari, jedina koja se pominje u literaturi) jeste kogeneracija (nem. Blockheizkraftwerke - BHKW, eng. Combined Heat and Power – CHP). Kogeneracijom se proizvodi i električna i toplotna energija korišćenjem toplote koja se emituje kao nusprodukt proizvodnje električne energije kako bi se generisalo više struje i korisne toplote, npr. za grejanje naselja. Oko 50% električne energije u Frajburgu sada se proizvodi kogeneracijom (u poređenju sa svega 3% 1993). Postoji 14 velikih postrojenja za kogeneraciju i oko 90 malih (npr. u gradskom pozorištu i zatvorenim bazenima). Dva velika postrojenja locirana pored deponija koriste gas sa deponija kao gorivo. Druge koriste prirodni gas, biogas, geotermalnu energiju, iver i/ili lož ulje. Postrojenje za kogeneraciju u Vobanu, npr, koristi 80% peleta i 20% prirodnog gasa kako bi opskrbilo naselje električnom energijom i grejanjem. Bitan je i prateći razvoj novog sistema grejanja naselja koji može da zameni pojedinačne lož ili gasne peći.

Rast udela ove energije sa 3 na 50% omogućio je Frajburgu da smanji oslanjanje na nuklearnu energiju sa 60% na 30% i da istovremeno proizvodi toplotnu energiju za sopstvene potrebe.

Obnovljivi izvori energije

Obnovljivi izvori energije u Frajburgu obuhvataju solarnu, energiju vetra, hidroelektrane i biomasu (postoji mogućnost upotrebe i geotermalne energije, ali je njen udeo trenutno zanemarljiv).

Solar
Solarna energija je daleko najvidljiviji obnovljivi izvor koji se koristi u Frajburgu. Grad ima oko 400 fotonaponskih instalacija kako na javnim tako i na privatnim zgradama. Veće među njima su:

• Glavna železnička stanica sa 19 spratova i 240 solarnih modula
• Krov kongresnog centra
• Krov fudbalskog stadiona
• Naselja Solarsiedlung (Sunčano naselje) i Solarschiff (Sunčani brod)
• SolarFabrik
• Heliotrope – prva zgrada na svetu koja proizvodi više energije nego što troši – konstrukcija koja rotira prateći sunce
• Krov gradske kancelarije za upravljanje otpadom i reciklažnog centra

Sunčano naselje u Frajburgu

Trenutno, frajburških 150.000m² fotonaponskih ćelija proizvodi preko 10 miliona kWh godišnje. Šezdeset plus-energy kuća u Sunčanom naselju stvara više energije nego što koristi donoseći zaradu od oko 6.000 evra godišnje svojim stanarima. Solarni toplotni prijemnici zauzimaju oko 16.000m² ali njihov ukupni doprinos proizvodnji energije u Frajburgu nije izmeren.

Vetar
Za razliku od obalskih ili oblasti u ravnici, Frajburg nije idealno pozicioniran za korišćenje energije vetra, pošto je u brdovitoj, šumskoj oblasti. Ipak, postoji 5 vetrenjača koje su smeštene na vrhovima brda u gradskim okvirima, koje proizvedu u proseku oko 14 miliona kWh godišnje. Ispunivši plan Frajburga sa 10% obnovljivih energija u 2010. godini, lokalne vlasti nisu planirale nove projekte vezane za korišćenje energije vetra u Frajburgu.

Hidroelektrane
Kroz Frajburg protiče reka Drajzam, ali ne postoje veće hidroelektrane. Mala, ekološka postrojenja koje pokreće voda postoje na reci i manjim kanalima i potocima. Hidroenergija u Frajburgu dostiže količinu od oko 1,9 miliona kWh godišnje, ali regionalno postrojenje Badenova, takođe i uvozi hidroenergiju. Po podacima preduzeća Badenova, 120.000 njihovih korisnika koji su se odlučili za opciju regiostrom basis (nem. der Strom – struja, eng. basis - osnova) - nešto skuplju od konvencionalne energije i alternativu nuklearnoj, dobija polovinu energije od hidroelektrana u Švajcarskoj i Austriji, a drugu polovinu od postrojenja za kogeneraciju. 10.000 potrošača koji su se odlučili za regiostrom aktiv zagarantovano dobija 100% struje iz obnovljivih izvora – hidroelektrane u Norveškoj. 1,8 centa po kWh koji plaćaju dodatno ide u registrom fond za razvijanje obnovljive energije. (Ostaje nejasno kako obnovljivi elektroni nalaze put do potrošača koji plaćaju više)
Od januara 2009, po podacima Badenova, 60 frajburških tramvaja koriste 100% obnovljivu energiju (80% hidroenergije i 20% iz ostalih obnovljivih izvora).

Biomasa
Sa 16,6 miliona kWh godišnje, biomasa ima najveći udeo u proizvodnji obnovljive energije u Frajburgu. Švarcvald obezbeđuje obilje strugotine i peleta (od čega je većina otpad drvne industrije). SolarFabrik koristi ulje repice u svom postrojenju za kogeneraciju.
Uzbudljiviju inovaciju predstavlja razvoj biogasa. Zajedničkim ulaganjem privatnog sektora i kompanija za upravljanje otpadom u vlasništvu grada, organski otpad iz domaćinstava sprovodi se u postrojenje koje proizvodi biogas i đubrivo. Biogas se koristi u postrojenjima za kogeneraciju za proizvodnju oko 7 miliona kWh struje, plus grejanje. Godine 2009. podružnica preduzeća Badenova Wärmeplus prebacila je sva 3 frajburška zatvorena bazena na korišćenje biogasa za njihova postrojenja za kogeneraciju. Iste godine, Badenova je počela rad na 3 od 5 planiranih biogas projekata u regionu, koristeći uglavnom kukuruznu silažu i stajsko đubrivo kao sirovinu. Jedan od projekata je postojeće biogas postrojenje gde Badenova dodaje rafineriju kako bi poboljšala kvalitet gasa uklanjanjem visokog procenta ugljen-dioksida izjednačavajući ga time sa običnim prirodnim gasom. Gas će biti korišćen u postrojenjima za kogeneraciju kako bi se proizvodila struja i toplota, ali će biti i mešan sa prirodnim gasom kako bi se stvorio BIO 10 10-procentna biogas mešavina. Ovo je naročito važno jer od 2008. godine svako domaćinstvo koje modernizuje svoj sistem za grejanje mora da pređe na sistem sa najmanje 10% obnovljive energije za grejanje. Na primer, jedna stambena zgrada u Vobanu opremljena je vakuum toaletima koji su povezani sa biogas pokrivenim bazenom (digester), tokom 8 godina radili su zadovoljavajuće.

Nažalost, ukupna potražnja Frajburga za električnom energijom je preko 1.000 million kWh godišnje, pa uprkos svim prethodno navedenim naporima, samo 3,7% gradske struje dolazi iz lokalno generisanih, obnovljivih izvora. Ovo je isti procenat kao i 2005. godine i daleko je od 10% koje je kao cilj postavilo Gradsko veće 2004. god. Ipak, ako bi se uključili solarni kolektori i drugi važni izvori obnovljive energije, broj bi bio mnogo viši. Gradonačelnik Salomon očekuje da će izveštaj o smanjenju emisije ugljenika (cilj: 40% smanjenja do 2030 u odnosu na 1992. god) dati mnogo bolje rezultate, obzirom da on obuhvata grejanje i saobraćaj kao i struju, i mnogo duži vremenski period.

UPRAVLJANJE OTPADOM

Širom Nemačke, količina čvrstog otpada opada zahvaljujući izbegavanju stvaranja otpada i agresivnih napora da se reciklira. Oko 70% otpada u državi ponovo se iskoristi. Broj deponija je pao sa 50.000 tokom 70-ih na današnjih 200.

Svako domaćinstvo i stambena zgrada opremljeni su sa 3 kontejnera: jedan je za papir, drugi za organski otpad („bio-bin“) i treći za otpad koji ne može da se reciklira (rest-waste). Imaju takođe i žutu kesu za ambalažu kao što su čaše za jogurt i limenke. Lokalna komunalna služba redovno prazni kontejnere i skuplja kese. U Frajburgu kontejneri sa organskim otpadom prazne se jednom nedeljno, a ostali na dve nedelje.

Staklo mora biti odvojeno po boji i ostavljeno u mesnim kontajnerima. Postoji 350 ovakvih kontejnera u Frajburgu. Opasni otpad kao što su baterije, boje, pesticidi itd. može biti ostavljen na privremenim mestima za prikupljanje ili u reciklažnim dvorištima. Frajburg ima 26 privremenih mesta za prikupljanje od kojih svako prikuplja opasan otpad dvaput godišnje i 3 stalna reciklažna dvorišta. Uz to, Frajburg reciklira godišnje preko milion čepova od plute. Oni se pretvaraju u Recykork, ekološki izolacioni materijal, koji proizvode radnici sa hendikepom u lokalnom centru za epilepsiju. Gradonačelink Salomon ističe da Frajburžani recikliraju više od državnog ili nacionalnog proseka.

Pored toga što olakšava recikliranje potrošačima, Nemačka ima stroge zakone za one koji se nalaze na drugom kraju ciklusa stvaranja otpada – za proizvođače. Od 1996. godine, proizvođači moraju da vode računa o izbegavanju stvaranja nepotrebnog otpada, o ponovnoj upotrebi otpada i o ekološkom pogonu za otpad u okviru proizvodnje proizvoda. Zapravo, pod konceptom odgovornost proizvoda, od proizvođača se zahteva da prikuplja i reciklira ili ponovo koristi svoju ambalažu nakon što je potrošač posle upotrebe odloži. Zbog složenosti tog procesa, preduzeća su formirala neprofitnu organizaciju Duales System Deutschland (DSD) GmbH. Proizvođači plaćaju članarinu DSD-u i onda im je dozvoljeno da štampaju Grüne Punkt – zelenu tačku na svojoj ambalaži kako bi pokazali da su platili za adekvatan tretman otpada. Proizvodi sa ovom oznakom odlažu se u gorepomenute žute kese i DSD ih onda reciklira. Prema Look (2009) u toku 2007. godine preko 88% nemačkog ambalažnog otpada je reciklirano.
Frajburg je smanjio godišnju količinu otpada sa 140.000 tona 1998. godine na 50.000 tona 2000. god. Ovaj otpad se spaljuje u peći za sagorevanje na 20km od grada i dobija se energija. Kao što je spomenuto, sadržaj kontejnera sa organskim otpadom završava u zatvorenim bazenima (digester) za biogas.

OČUVANJE ZEMLJIŠTA

Frajburg je zelen i po izgledu. On je dom najveće nemačke gradske šume, koja prekriva preko 40% opštinske teritorije. Šuma je dom najvišeg nemačkog drveta četinara duglazije (Pseudotsuga menziesii) visokog 63m. Šuma poseduje iznenađujuće raznovrstan teren i ekosisteme – od visokih planina do močvarnih nizija. Oko 44% šume koristi se kao „ekološki podobna ekonomska (privredna) šuma". Stopa seče drveta iznosi 35.000m³, što predstavlja oko tri četvrtine količine koja se obnovi u toku godine. Monokultura se izbegava, ne postoji čista seča šuma i upotreba pesticida. Za svoje održivo gazdovanje, Frajburška kancelarija za šumarstvo dobila je sertifikat od Forest Stewardship Council-a (Savet za upravljanje šumama), i njena drvena građa može biti označena FSC eko-oznakom. Ostalih 56% gradske šume su zaštićene prirodne šume.

Prema Kancelariji za šumarstvo, pored snabdevanja drvetom, poslovima u šumarstvu i sektoru obrade drveta, gradska šuma ima širok spektar korisnih funkcija. Ona:

• služi kao zelena pluća grada i prečišćava vazduh
• ublažava temperaturu
• štiti zemljište
• skladišti vodu
• predstavlja prirodan i besplatan rekreativan resurs
• obezbeđuje stanište za divlje životinje i biljke, uključujući retke i ugrožene vrste
• obezbeđuje hranu jelenima, divljim svinjama i kozama
• ulepšava pejzaž

Pored 5.000ha šume, Frajburg ima preko 600ha parkova i 160 igrališta koji zajedno obezbeđuju zelenilo, rekreaciju i biodiverzitet. Parkovi predstavljaju različito uređene zelene površine: od pažljivo rezanih cvetnih lokacija nekadašnje međunarodne izložbe cveća do razbarušenijih prirodnih oblasti. Pesticidi se ne koriste, a sadi se samo autohtono drveće i grmlje. Promenom frekvencije košenja travnjaka sa 12 puta na samo dva puta u toku godine, znatno je oživljen biodiverzitet na livadama. U parkovima je zasađeno 22.000 drveća i isti broj uzduž ulica.

Takođe ima i 3.800 malih baštenskih parcela na obodima grada, koje gradskom stanovništvu služe kao privatne oaze i kao izvor svežeg voća i povrća. Očekuje se da će broj rasti u skladu sa novim planom za korišćenje zemljišta.

Rajzelfeld

Sav ovaj zeleni prostor rezultat promišljenog urbanističkog planiranja koji teži da razvoj ostane kompaktan a istovremeno i da se prilagodi rastu stanovništva. U novim naseljima Voban i Rajzelfeld, na primer, umesto porodičnih kuća, izgrađene su četvorospratnice i petospratnice i na taj način je omogućeno više zelenila i veća energetska efikasnost. (U naselju Rajselfeld, 240ha određeno je kao pejzažna površina, a samo 78ha za stanovanje.) Radnje i kancelarije smeštene su u prizemljima stambenih zgrada, omogućavajući žiteljima lak pristup, peške ili na biciklu, za njihove dnevne potrebe – tako da „nijedan supermarket ne bude izgrađen na zelenoj livadi“.

Urbanističko planiranje sprovodi se sa učešćem građana. Za novi Plan za korišćenje zemljišta 2020, građani su okupljeni u 19 radnih grupa kako bi razmotrili moguće oblasti za izgradnju i dali predloge gradskom veću.

ZELENA EKONOMIJA

Proizvodnja obnovljive energije podstiče se poreskim olakšicama koje daje savezna vlada i subvencijama regionalnih komunalnih službi (badenova obezbeđuje 200 € za solarne kolektore i 900 € za fotonaponske sisteme). Ali posebno treba istaći kao ekonomski model samonikle (grassroot) finansijske obrasce koji omogućavaju zaintersovanim građanima da investiraju direktno u obnovljive izvore energije. Na primer, putem jednog lokalnog udruženja za promovisanje obnovljive energije (fesa - Förderverein Energie und Solar Agentur e.V.), građani su investirali preko 6 miliona evra u 9 vetrenjača, 8 fotonaponskih sistema (uključujući i fudbalski stadion), 1 hidroelektrično postrojenje i u projekat modifikacije u Štaudinger (Staudinger) državnoj školi sa ciljem maksimalne uštede energije. Investitori dobiju povraćaj svojih sredstava i, u slučaju fudbalskog stadiona, besplatne ulaznice za sezonu. Pod nazivom „sa nama može se kupiti elektrana“, badenova (2009) opisuje 4 takva plana, od kojih najnoviji obuhvata aero, hidro i solarnu energiju zbog oskudice novih terena za korišćenje vetra.

Gradonačelnik Diter Salomon odaje priznanje samim građanima za uspeh Frajburga: „Frajburg se razvio od ekološke prestonice do vodećeg centra za alternativnu energiju. Mnoga gradska mala i velika postrojenja za alternativnu energiju postoje zahvaljujući posvećenosti građana – građana koji opremaju sopstvene kuće solarnim panelima, imaju deonice u komunalnim postrojenjima i naručuju struju koja se proizvodi u regionu iz obnovljive energije putem našeg lokalnog snabdevača energijom Badenova“ (Inspirenation 2008).

Frajburg je postao Solarna dolina Evropske unije slično kalifornijskoj Silikonskoj dolini. Ekonomska dobrobit naročito je vidljiva u oblastima proizvodnje, istraživanja i obrazovanja i turizma. Ukupno, ekološka ekonomija zapošljava skoro 10.000 ljudi u 1.500 kompanija, stvarajući oko 500 miliona evra godišnje. Frajburške kompanije proizvode ne samo vrhunske solarne ćelije nago i opremu koja je potrebna za proizvodnju ćelija. Preduzeća kao što su Solarfabrik, Concentrix Solar, SolarMarkt i Solarstrom uslužuje široka mreža snabdevača robe i usluga. Uzbudljiv nov razvoj predstavlja Concentrix-ovo stvaranje solarne ćelije koja udvostručuje efikasnost fotonaponske energije korišćenjem sočiva kako bi se koncentrovalo sunčevo zračenje. Ukupno oko 80 preduzeća zapošljava preko 1.000 ljudi u industriji solarne tehnologije.

SolarFabrik

Mreža prestižnih istraživačkih ustanova razvila se u Frajburgu, pre svega Fraunhofer-Instituts für Solare Energiesysteme (najveći evropski institut za istraživanje solarne energije) i Ökoinstitut. Međunarodno udruženje za solarnu energiju ima sedište u Frajburgu. Po podacima Grada Frajburga, privatni i državni centri za istraživanje obnovljivih izvora energije, kao što je Fraunhofer ISE, služe kao gravitacioni centri, oko kojih postoji stotine pratećih preduzeća i organizacija. Među ovakvim centrima su: od SolarFabrik do Regio Freiburg Energy Agency, od konsultantskih firmi do arhitekata specijalizovanih za solarnu arhitekturu, od hotela sa nultom emisijom do Radionice budućnosti pri Zanatskoj komori. Takođe, poljoprivrednici, šumari i uzgajivači organske hrane profitiraju od istraživanja koja se sprovode u regionu od strane ustanova kao što su Viticulture Institute, Forstliche Versuchs- und Forschungsanstalt i Albert Ludwigs.

Grad je često domaćin međunarodnim konferencijama koje služe razmeni naučnih i tehnoloških saznanja. Forum fotonaponske industrije održan je 2007. godine, a Intersolar konferencija se održavala svake godine u Frajburgu od 2000. do 2008. godine (sa 53.000 posetilaca poslednje godine). Intersolar je preseljen u Minhen, ali ga je zamenio sajam Gebäude-Energie-Technik (Gradnja-Energija-Tehnologija). Grad je takođe domaćin godišnjeg Solarnog samita Frajburga koji privlači ljude iz celog sveta.

Ekološko obrazovanje je još jedna delatnost u procvatu. Po podacima Grada Frajburga, samo u domenu ekološkog obrazovanja, 700 novih radnih mesta je otvoreno, među njima i mesto na katedri za ekološku ekonomiju. U okviru Solarnog univerziteta, koji je dobio status elitnog univerziteta 2007. godine, osnovan je Interdisciplinarni centar za obnovljive energije Zentrum für Erneuerbare Energien i internacionalni kurs na masters studijama Renewable Energy Management. Postoji i Solar Training Center za tehničare i instalatere. Ekološko obrazovanje u školama i na otvorenom podstiče ekološku svesnost kod mladih.

Pored svih istraživača, posetilaca konferencija i studenata koji dolaze u Frajburg iz celog sveta, zelena reputacija grada privlači i brojne eko-turiste. Čak iz Kine, Južne Koreje i Japana, eko-turisti opremljeni mapama solarnog grada i biciklima – uživaju u solarnim turama.