1.0 Uvod
1.1 Arhitekta Ričard Mejer
Ričard Mejer jedan je od najuticajnijih američkih arhitekata poznat po svojim racionalnim rešenjima i upotrebi bele boje.
Rođen je 1934. u Njuarku (Newark, New Jersey), diplomirao je na univerzitetu Kornel 1957. a već 1963, nakon iskustva stečenog u nekoliko arhitektonskih biroa, započinje samostalan rad u struci.
Mejerovi prvi projekti su bili vezani za rezidencijalno stanovanje dok se u kasnijim fazama bavi objektima javnog karaktera, po čemu se često i naziva ‚‚arhitektom muzeja‚‚.
Navedimo neke od najpoznatijih: muzej Getty Center u Los Anđelesu, muzej dekorativne umetnosti u Frankfurtu, sedište televizije Kanal Plus u Parizu, muzej savremene umetnosti u Barseloni...
Dobitnik je mnogih nagrada, nacionalnih i internacionalnih, od kojih je najprestižnija Prickerova, koju je dobio 1984.godine.
1.2 Principi arhitektonskog projektovanja Ričarda Mejera
Oglas
Mejerov rad se razvija pod uticajem Le Korbizjea, naročito njegovih ranijih faza, zatim Mis van der Roa i Rajta. Stoga se kod njegovih objekata jasno uočavaju odlike moderne, sa prepletom estetskog konstruktivizma i principa vizuelne ekstenzije.
Prisustvo naglašenog konstruktivizma svakako se vezuje za uticaj Le Korbizjea, s tim što Mejer izrazito vodi računa o relacijama principa i elemenata forme. U prvom planu je princip usmerenosti, koji je u korelaciji sa linijom, površinom, bojom i pokretom u prostoru.
Drugi princip jeste vizuelna ekstenzija i vezuje se za uticaj Misa i Rajta. Princip vizuelne ekstenzije pretpostavlja prožimanje unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora i veoma je prisutan kod Misovih objekata staklenih fasada, dok se kod rajtove kuće na vodopadima jasno uočava prožimanje.
Međutim, Mejer odbacuje Rajtovo mišljenje o kontinualnoj, dvosmernoj ekstenziji prostora, jer smatra da unutrašnji prostor ne može delovati na spoljašnji onako kako spoljašnji deluje na unutrašnji. Stoga Mejer ponovo modifikuje principe velikih majstora moderne na suptilniji način, uvođenjem sopstvenog principa tj. koncepta ‚‚svetlost je bela; svetlost je život‚‚.
Na ovaj način Mejer koristi efekte dnevne svetlosti u belim prostorima, jer je bela boja komponenta svih ostalih i lako odražava promene u sopstvenom okruženju, bilo da je reč o refleksiji ili o difuziji. Uostalom, bela boja je i tradicionalni element arhitekture kolevke zapadne civilizacije - mediteranskog regiona. Crkve i naselja južne Španije, Italije i Grčke su već vekovima bele boje.
‚‚Ja ne uzimam Le Korbizjeove oblike. Za mene su njegovi principi i dalje bitni; ideja odvajanja strukture i obloge - da, ali specifični oblici ne. Neke njegove ideje su vredne, dok neke odbacujem i kreiram svoje. To jeste kreativni proces. Rad Korbizjea, Alta i Rajta posmatram na isti način kao i stvaralaštvo Borominija, Bramantea i Berninija. Ne gledam kako to izgleda već kakav prostor čini.‚‚ Ričard Mejer
2.0 Analiza projekta crkve Jubileja
Crkva Jubileja, zvanično Dio Padre Misericordioso (Crkva Svetog Oca), je projekat nastao sa ciljem obeležavanja 2000 godina hrišćanstva. Na konkursu su pored Ričarda Mejera, učestvovali i mnogi drugi velikani sveta arhitekture: Tadao Ando, Gintera Beniš, Santjago Kalatrava, Peter Ajzenman i Frenk Geri.
Crkva danas predstavlja jednu od ikona savremene arhitekture u jednom od najznačajnih istorijskih gradova i paradigmu internacionalnog arhitektonskog dizajna sakralnih objekata.
2.1 Relacija forme i funkcije
Crkva se nalazi na ravnom, trouglastom prostoru u naselju Tor Tri Teste, na udaljenosti od desetak kilometara od centra Rima. Naselje je izgrađeno sedamdesetih godina prošlog veka i nalazi se na obodu javnog parka.
Osnova odgovara triangulisanoj površini i sastoji se iz četiri celine: crkvenog dela, mesne zajednice, rekreacionog dela i parkinga. Ove funkcije su objedinjene sa ciljem aktiviranja pjace u centru naselja i stvaranjem zajedničkog centra za socijalne, edukacione i rekreacione aktivnosti. Centar omogućava obavljanje službe, rekreaciju i edukaciju za oko 8000 lokalnih korisnika.
Proporcije kompleksa se baziraju na seriji dispozicioniranih kvadrata i četiri kruga, od kojih tri imaju jednake radijuse i stvaraju profile opni (jedra) koja diskretno simbolišu Sveto Trojstvo.
Crkveni deo je pozicioniran ka jugu. Naos je trobrodan a brodovi su podeljeni betonskim jedrima, dok je prostor crkve visokim uspravnim zidom odvojen od javnog prostora, pozicioniranog na severu.
Crkvi se pristupa sa istočne i zapadne strane, čiji je parter rešen u vidu dva dvorišta (sagrato), koja služe za meditaciju a podeljena šetnom stazom u cilju diskretnog odvajanja funkcija i težnje za trdicionalnim okupljanjem ljudi na pjaci ispred crkve.
Betonska jedra zatvaraju prostor naosa ka jugu, smanjujući temperaturu u objektu dok svetlost prodire u unutrašnji prostor odgore, pojačavajući utisak prostornosti a upadni sunčevi zraci predstavljaju mističnu metaforu prisustva Boga.
2.2 Konstrukcija
Projekat crkve Jubileja predstavlja unikatno rešenje, kako u smislu forme tako i u smislu tektonike.
Najinventivniji konstruktivni elementi crkve svakako su jedra od prefabrikovanih betonskih elemenata koji čine delove sfere čiji bi radius iznosio 38 m.
Prefabrikovani elementi su debljine 80 cm, visine 3 m i širine 2 m. Ideja potiče od tradicionalnog korišćenja blokova od strane Rimljana ali se zasniva i na istraživanjima poznatog inženjera Nervija.
Ali, ovi elementi nisu impresivni samo po svojoj formi već su takođe unikatni kada je reč o njihovoj hemijskoj strukturi, jer sadrže titanijum-dioksid, po kome je ovakva vrsta betona dobila naziv ‚‚TX Active‚‚. Prvobitni razlog za njegovu primenu bila je težnja da se obezbedi postojanost, čistoća i svetlina betona ali se prilikom istraživanja došlo do impresivnih otkrića.
TX Active postaje, naime, izuzetno reaktivan pri ultraviolentnom zračenju i u prisustvu zagađivača, poput ugljen-monoksida i nitrogen dioksida, ima sposobnost njihovog delimičnog razgrađivanja.
Stoga je, zahvaljujući primenjenim materijalima, crkva dobila značaj ne samo u aktiviranju prostora, već i ekološki značaj. Pored betonskih elemenata, u enterijeru dominira i čelična konstrukcija staklenog krova, koja daje izvesnu detaljnost pročišćenom prostoru crkve.
3.0 Zaključak
Crkva Jubileja nije tradicionalna crkva, iako je njena unutrašnja organizacija ostala takva, već je delo savremene arhitekture, značajna za naše vreme i za razliku od tradicionalnih, ona predstavlja savremeni odnos religije i savremenog čoveka. Pored toga ona pomera i granice urbane strukture Rima – grad koji odiše antikom i prošlošću dobio je pored istorijskog i svoje obeležje kontinuiteta u našem vremenu.
‚‚...bilo da raskidamo sa tradicijom ili je produžavamo, vezani smo za prošlost jer evoluiramo." Ričard Mejer
