U želji da saznamo više o javnim zelenim površinama u Beogradu razgovarali smo sa gospođom Draganom Tucović Baranac, rukovodiocem Info-centra u javnom komunalnom preduzeću “Zelenilo Beograd”. Zanimljivo je to da je razgovor vođen u staroj zgradi ispod Kalemegdana, neposredno uz Beo Zoo vrt, na istom mestu gde je davne 1929. godine osnovan Odel za ozelenjavanje pri upravi Grada...
Zgrada JKP "Zelenilo Beograd" - od 1929. godine do danas
Na početku razgovora želeli smo da čujemo šta su to osnovne delatnosti Zelenila u okviru gradskih službi, da saznamo više o načinima finansiranja ali i ukupnoj delatnosti preduzeća…
– Radove koje obavlja JKP Zelenilo Beograd finansira Skupština grada u okviru koje je Sekretarijat za komunalne i stambene poslove koji je naš matični sekretarijat. Deo sredstava, usmerenih na održavanje prirodnih dobara, dobijamo od gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Osnovna delatnost Zelenila je održavanje, i to na površini od oko 3.000ha što je sedmi deo od ukupno 21.000ha zelenila na teritoriji grada Beograda - kaže Dragana Tucović Baranac.
|
JKP Zelenilo - nekad i sad Javno preduzeće zaduženo za održavanje zelenih površina u Beogradu osnovano je 1929. godine, i prošle godine slavilo je 80 godina postojanja. Prve kancelarije Odseka za ozelenjavanje pri upravi Grada bile su u istoj zgradi u kojoj smo i razgovarali sa gospođom Tucović-Baranac: Oglas
– Politika Zelenila okrenula se mnogo više neposredno ka građanima, u tom smislu što smo počeli da radimo na rekonstrukciji, sanaciji, obnovi i izgradnji blokovskog zelenila i novih dečijih igrališta. – Naime, veliki beogradski parkovi uglavnom su nastali pre Drugog svetskog rata, osim Tašmajdana, Čuburskog parka i Parka prijateljstva na Novom Beogradu (na primer, Topčider je nastao još 1830. godine), tako da, kada govorimo o parkovima i parkićima danas, uglavnom mislimo na to, blokovsko zelenilo, zelenilo između zgrada, itd. Jednostavno, Beograd se posle Drugog svetskog rata uglavnom razvijao po tom principu. Mnoge od tih površina ostale su nedorečene a mnoge su dotrajale pa ih je neophodno sanirati i modernizovati. Građani danas vide ulogu Zelenila u uređenju njihovog okruženja i na ovim, takoreći, mikro-primerima. |
Ona ističe da ne znači da sve što je zeleno spada pod ingerenciju i održavanje Zelenila. Ovo predstavlja čestu zabunu kod građana kada se obraćaju Zelenilu za rešavanje svojih problema:
– Kod nas, u Beogradu ali i u celoj Srbiji, call-centri, info-centri, i preduzeća koja na taj način izlaze u susret građanima relativno su novijeg datuma zbog čega je potrebno još neko vreme da se uskladi ova komunikacija. Tako se i Služba za informisanje Zelenila Beograd često sreće sa pitanjima koja možda i nisu za našu adresu, ali za budući uspeh zajedničkog rešavanja problema u Gradu potrebno je strpljenje i međusobno razumevanje. Mi smo javno komunalno preduzeće i nama građanin mora da bude na prvom mestu pa iz tih razloga, kad god je to moguće, izlazimo u susret i u tim slučajevima – podseća Tucović Baranac i dodaje:
– Zato želim da iskoristim i ovu priliku da naglasim da Zelenilo održava zapravo javne zelene površine. U njih ne spadaju dvorišta škola, obdaništa ili bolnica, unutrašnja dvorišta zgrada, groblja, crkvene porte, itd. To je sve zelenilo specijalne namene i nije pod ingerencijom Zelenila. Ipak, mi često odrađujemo poslove i na ovim površinama, za šta nam finansijska sredstva obezbeđuje Skupština Grada.
Pored primera kada Zelenilo izlazi u susret građanima i van osnovnih obaveza, postoje i primeri kada je pozvano da uradi slične poslove za lokalne samouprave. Međutim, opštine su sada mnogo samostalnije u radu pa i u izboru Izvođača radova pa i kad su zelene površine u pitanju.
|
Seča drveća u Beogradu Dragana Tucović Baranac želela je posebno da izdvoji još jednu temu iz oblasti odgovornosti Zelenila, a vezana je za seču drveća: E sad… Veoma je teško objasniti građanima da ne mogu tek tako da poseku nešto što je na njihovom vlasništvu, ali, ako ih tuži komšija, platiće visoku kaznu – kaže Tucović Baranac i pojašnjava: Ona je za Build pojasnila da za odobrene radove građani ne moraju da koriste usluge Zelenila, već mogu sami da ih obave ili da plate nekoga. Taj neko može biti Zelenilo ali i neko drugi. Ovo važi i za drvo koje se nalazi na privatnoj parceli, ali i kada je drvo, na primer, na parceli stambene zgrade i nema samo jednog vlasnika. |
Konkurentnost Zelenilo na tenderima
Želeli smo da saznamo i ulogu Zelenila na tržištu, naročito u vezi sa tenderima za uređenje zelenih površina:
– JKP Zelenilo Beograd redovno se prijavljuje na tendere i tu smo veoma konkurentni. Naš biro za projektovanje bio je najveći na Balkanu, a u samom preduzeću danas ima oko 100 pejzažnih arhitekata, od ukupno 1.200 radnika JKP Zelenila. Ovo predstavlja značajan ljudski resurs koji je garant kvaliteta projekta. JKP Zelenilo je karakteristično, u odnosu na druga javna komunalna preduzeća, i po tome što pokriva ceo ciklus realizacije jednog projekta: od proizvodnje sadnog materijala, preko projektovanja i izvođenja, do održavanja, naravno, uz obavljanje kompletnog transporta. Takoreći ponuda ključ u ruke za zelene površine...
O javnin konkursima za površine u nadležnosti Zelenila, Tucović Baranac kaže:
– Na površinama za koje smo nadležni nema konkursa, i sve realizacije završavamo sopstvenim resursima. Izuzetak su površine od posebnog značaja, pa Grad nekada raspiše konkurs na kome mogu da učestvuju svi zainteresovani koji ispunjavaju propisane uslove konkursa.
|
Pejzažna arhitektura kod nas i u svetu U razgovoru smo želeli da čujemo više i o saradnjama Zelenila u smislu poslovanja i stručnog usavršavanja zaposlenih, ali i o saradnji na lokalnom nivou: – Saradnja Zelenila sa inostranstvom praktično je obavezna, pre svega kada je reč o sadnom materijalu. Imamo veoma izraženu saradnju sa Mađarskom, Češkom, Nemačkom, Holadijom, itd, što je sasvim prirodno jer moramo da pratimo trend koji postoji u svetu. Sa druge strane, i kod nas se organizuju brojni sajmovi cveća itd, i Zelenilo je na njima najčešće prisutno. Ponekad se naši stručnjaci šalju u inostranstvo zbog usavršavanja – kaže Tucović Baranac i dodaje: – Moram da naglasim da su naše pejzažne arhitekte u svetu veoma cenjene. Znam na primer, koleginicu koja radi u Parizu, gde pejzažni arhitekti imaju titulu koja jednostavno glasi – pejzažista, i oni se bave isključivo projektovanjem. Sa druge strane, kod nas na fakultetu imate i crtanje i slikanje, i mnogo projektovanja tokom svih godina studija, pored izučavanja botaničkih i drugih nauka. Ovo je jedan od pokazatelja da mi još uvek nemamo standard na tom stupnju da razumemo koliko je zelenilo važno. Kada uzmete, na primer, da zgradu možete da sagradite za šest meseci, a da zelena površina dostiže hortikulturnu zrelost za 15 godina, postaje sve jasno. Tucović Baranac dodaje da je i naša građevinska praksa nekada poznavala i uvažavala princip da prilikom izrade sinhron-plana prednost ima projektovanje pejzaža, određivanje položaja saobraćajnica i zgrada u odnosu na zelene površine. Neretko je dolazilo i do izmene urbanističkog plana u želji da se omogući pravilan razvoj zelenila. |
P.S. Razgovor smo vodili pred sezonu novogodišnjih praznika, pa smo pitali da li će i ove godine biti preuzimanja jelki sa busenom – akcija koju Zelenilo sprovodi nekoliko godina unazad:
– Tu se često pojavljuje problem što građani žele da znaju gde je tačno zasađeno njihovo drvo a to je praktično nemoguće pratiti u akciji tih razmera. Glavna ideja jeste da drvo nastavi da živi, a mi odredimo jednu ili više lokacija gde će imati priliku da se razvije – zaključuje Tucović Baranac.
Linkovi:
- JKP Zelenilo Beograd: Javne zelene površine - tipovi i nadležnosti - link
