Posle oko pola veka od prvih značajnijih planskih dokumenata za izgradnju autoputa Beograd - južni Jadran, ta moderna saobraćajnica bi, prema obećanjima nadležnih ministarstava, trebalo da bude završena 2015. Ako rokovi budu ispoštovani, Srbija će za pet godina dobiti najkraću i najbržu vezu centra sa svojim jugozapadnim delom, Rumunijom, Crnom Gorom, južnom Italijom i drugim lukama u Sredozemlju. Kako je planirano, autoput Beograd-južni Jadran će se od Boljara, na granici sa Crnom Gorom, nastaviti na modernu saobraćajnicu koja se gradi u Crnoj Gori i njome će se ići do Bara, a od Beograda krak budućeg autoputa i koridora 11 ići će kroz Vojvodinu do Vršca, i dalje, sve do Temišvara u Rumuniji.
Iako je gradnja svečano ozvanična 29. jula 2010, otvaranjem radova na deonici između Lajkovca i Uba, iz Nepričave su proteklog vikenda povučeni kamioni, bageri i ostala teška mehanizacija. Izvođači radova rekli su da je uzrok tome nezavršena eksproprijacija zemljišta na trasi budućeg autoputa. U opštinskim upravama Uba i Lajkovca, ranije je rečeno da je u tri lajkovačka sela završena eksproprijacija u dužini od jednog kilometra, dok su "nastavljeni" poslovi za još tri kilometra. Da podsetimo, plan je da u Nepričavi bude ukrštanje buduće obilaznice oko Lajkovca sa petljom za uključenje magistralnog puta Valjevo-Beograd na autoput Beograd-južni Jadran. Pripreme za izgradnju 12,5 kilometara autoputa trajali su mesec dana, a deo novca od 73 mil EUR, koliko košta ova deonica je obezbeđen iz budžeta (20%), dok ostatak finansiraju izvođači radova, konzorcijum domaćih firmi (Preduzeće za puteve „Beograd", beogradski „Planum" i „Putevi Užice").
Radovi na sledeće dve deonice - od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, trebalo je da, prema ranijim najavama ministra za infrastukturu Milutina Mrkonjića, počnu na proleće 2011, a "najverovatnije" će ih graditi finansijeri i izvođači iz Turske.
Mrkonjić je ranije kazao i da će deo do Čačka biti završen u naredne četiri godine, a još toliko vremena će, prema njegovoj proceni, biti potrebno za izgradnju autoputa do crnogorske granice.
I dok se u opštinama zapadne Srbije pregovora o ekproprijaciji zemljišta, čija cena se kreće od 100 do 300 EUR po aru, planeri u prestonici vode polemiku oko toga gde će se budući autoput uključiti u Beograd.
Zapetljano oko petlje
Za sada postoje dve mogućnosti o ulasku južnog Jadrana u Beograd, a prema poslednjoj izjavi ministarke za nacionalni investicioni plan Verice Kalanović, izgleda da će pobediti "struja" koja se zalaže za levu obalu Save.
- Tačno je da je generalnim projektom od Beograda do Obrenovca bila predviđena desna obala. Ali, zbog velikih osporavanja stručne javnosti, doneta je odluka da se uradi uporedno rešenje, koje uzima u obzir levu obalu. Državna reviziona komisija uporedila je oba rešenja i donela odluku da je bolje da trasa počne od Surčina, da se nastavlja levom obalom Save, na desnu stranu prelazi mostom kod Obrenovca, i da se nastavlja dalje prema Ubu - rekla je nedavno za "Novosti" ministarka Kalanović.
Miodrag Ferenček, poznati beogradski urbanista, podsetio je da bi prema usvojenom Prostornom planu infrastrukturnog koridora Beograd-južni Jadran, nova saobraćajnica trebalo je da se uključi na petlji Ostružnica, na desnoj obali Save i nastaviti na pravac Radnička ulica – Bulevar Vojvode Mišića – Kneza Miloša. Međutim, prema navedenoj izjavi ministarke Kalanović, sva je prilika da će biti prihvaćeno rešenje za levu obalu Save.
- Još sredinom prošlog veka radilo se na projektima trase autoputa, znatno drugačijim od današnjih planova, a moglo bi se slobodno reći, da su ta rešenja teorijski i bila bolja od onih koje su se u javnosti pojavljivala kasnije. Tada se govorilo o sremskoj tangenti, koja uslovno rečeno ide od Inđije preko Obrenovca, nastavlja ka jugu i ne dotiče Beograd, odnosno prolazi pored prestonice. Taj pravac je oko 23 km udaljen od aktuelnih rešenja i trase autoputa kroz Beograd. Posle toga je veza sa južnim Jadranom dugo tražena sa beogradske strane, a jedna od starih ideja je da se taj pravac izvede ispod Bežanijske kose i nastavi ka Obrenovcu - navodi Ferenček.
Kako se generalni plan dosta puta menjao, navodi naš sagovornik, tako je i ova trasa, odnosno ulazak budućeg autoputa u Beograd imao više rešenja.
- Postojala je zamisao i o obrenovačko-ostružničkom ulazu južnog Jadrana u Beograd, što je, čak i za današnje vozače-neurbaniste logično-neprhivatljivo rešenje, jer taj pravac praktično ne može da primi ni jedno vozilo više nego danas. Zamislite da na taj pravac uvedete još i glavni ulaz jednog strategijski važnog autoputa zvanog južni Jadran i povežete ga na dno Makiša kod Ostružnice, pa taj sabrani saobraćaj usmerite pored Ade Ciganlije, bulevarom vojvode Mišića na Mostar, pa kroz Kneza Miloša !! Još pre nekolikoko godina planeri beogradskog Urbanističkog zavoda oštro su se branili od predloga na kome je insistirao tadašnji ministar za kapitalna ulaganja, Velimir Ilić. Naime, nasuprot njegovom, i rešenju njegovih saradnika, gradski planeri su predlagali da se kod Obrenovca pređe na levu obalu Save i onda uz nju dođe do obilaznice.
Međutim, taj pravac tada nije prihvatila Republička direkcija za puteve, što će se, sudeći po najavi ministarske Kalanović, promeniti, jer će priključak autoputa biti kod Surčina a ne na Ostužnici.
Jedan deo beogradskih stručnjaka kaže da je prestonici neophodan čvor na Surčinu, bez obzira da li će republički planeri dozvoliti njegovo vezivanje na obilaznicu.
- Našem glavnom gradu je neohodna novobeogradska magistrala koja će podno Surčina ići za Obrenovac i druge beogradske važne lokacije. Ona bi trebalo da bude u rangu masitrale i na sebe preuzme saobraćaj sa petlje Ostružnica, na petlju Surčin - zaključuje Ferenček.
Oživljavanje "zaboravljenog" autoputa
Naš sagovornik podseća da je u nekadašnjoj SFRJ priča o trasi Beograd-južni Jadran bila "skrajnuta" nakon kapitalnog, grandioznog projekta izgardnje pruge Beograd-Bar. Ta investicija iscrpila je ogromna sredstva, tako da je je autoput ostao u drugom planu. Međutim, ni Srbija ni Crna Gora, naglašava Ferenček, nikada u svojim panovima nisu demantovale južni Jadran.
Da će ova saobraćajnica, kojom ćemo do crnogorskog mora umesto za "nepodnošljivo mnogo" stizati za "podnošljivo malo" sati, jednoga dana biti sagrađena - nema sumnje, samo je, kao i za većinu kapitalnih projekata u našoj zemlji, pitanje kada ?
Političko-ekonomsko-zavičajno-saobraćajne dileme i trileme oko trase u zoni granice sa Crnom Gorom
Autoput Beograd - južni Jadran zapamćen je i po tome što nikada do sada stručna javnost nije bila toliko podeljena oko izbora trase. Trasa deonice autoputa Beograd - južni Jadran od Požege do Boljara definitivno ide preko Peštera, potvrdio je u maju ministar Mlađan Dinkić. Na višedecenijsku dilemu, da li će se šest traka graditi preko Duge poljane ili Zlatibora, Republička reviziona komisija stavila je tačku još u maju 2008. godine. Od ponuđene četiri varijante, Komisija je usvojila „istok 1" dužine 107 kilometara, koja od Požege, preko Arilja, Ivanjice i Peštera spaja Srbiju sa Crnom Gorom.
Najveći rival usvojenoj varijanti bilo je rešenje „zapad", koje kreće od Požege i od Gorobiljskog polja prelazi u dolinu reke Đetinje, prolazi pored Sevojna, zatim se penje prema Čajetini, prolazi pored sela Mačkat, Ljubiš, spušta se ka Kokinom Brodu i Novoj Varoši odakle se penje ka Sjenici i produžava do Boljara. Ova varijanta duga je 156,6 kilometara.
Kilometraža celog puta
Orijentaciona dužina trase od Beograda do Bara iznosi 420 kilometara i to Beograd - Požega 148 kilometara (Obrenovac - Ub - Lajkovac - Ljig - Čačak - Požega), zatim Požega - granica sa Crnom Gorom 107 km, a na teritoriji Crne Gore, od Boljara, trasa autoputa ide preko Berana, Andrijevice, Mataševa, Podgorice, tunela „Sozina", do Bara i duga je 165 km.
