Ministarstvo transporta i turizma Japana razvija ambiciozan plan za povećanje efikasnosti logistike, smanjenje saobraćajnih gužvi i rešavanje sve ozbiljnije krize nedostatka radne snage. Plan podrazumeva izgradnju potpuno automatizovanog podzemnog transportnog sistema dužine skoro 500km, koji će povezivati Tokio i Osaku.
Za transport robe nedostaje radna snaga (Foto: Pexels)
Projekat je osmišljen kako bi se prevozili paketi između dva grada. Očekuje se da će se time smanjiti saobraćajne gužve na najprometnijim auto-putevima u zemlji. Ministarstvo procenjuje da će na ovaj način dnevno moći da se transportuje roba za koju bi inače bilo potrebno 25.000 kamiona.
Ministar Tetsuo Siago istakao je da će projekat rešiti logističku krizu i pomoći u smanjenju emisije gasova staklene bašte. Osim toga, rešiće se problem ogromnog nedostatak vozača kamiona. Prema najnovijim podacima japanske vlade, zemlja je izgubila 837.000 ljudi u periodu od oktobra 2022. do oktobra 2023, što predstavlja najveći godišnji pad od kada se vodi evidencija.
Oglas
Premijer Fumio Kišida izjavio je da se Japan nalazi na ivici nemogućnosti održavanja društvenih funkcija. Radno sposobna populacija u Japanu smanjena je sa vrhunca od 87 miliona u 1993. na 75,3 miliona u 2018. Ovakav trend se nastavlja i pretpostavka je da će ukupna populacija pasti sa 126 miliona u 2018. na 119 miliona do 2030. godine, što će dodatno pogoršati nedostatak radne snage.
Kupovina preko interneta udvostručila je broj malih paketa tokom poslednjih 30 godina i logistička infrastruktura gubi bitku sa ovim problemom. Procenjuje se da će 2030. godine čak 30% paketa kasniti jer neće imati ko da ih isporuči.
Kako bi se rešio problem nedostatka radne snage, plan je da se projekat Tokio-Osaka završi do 2034. godine.
Detalji projekta
Plan predviđa korišćenje potpuno automatizovanih, električnih paleta koje mogu nositi do jedne tone tereta. Prvobitno je planirano da ove palete putuju po šinama u sredini postojećih auto-puteva, ali sada se razmatra opcija tunela ispod ovih puteva.
Palete će prenositi raznovrsnu robu, uključujući pakete sa Amazona, poljoprivredne proizvode, svežu ribu i svakodnevne potrepštine. Vrednost projekta procenjena je na 26 milijardi dolara. Troškovi gradnje kretaće se od 48 miliona do 550 miliona dolara za svakih 10km tunela, u zavisnosti od lokacije.
Realizacija ovog projekta neće biti laka, a Ministarstvo predviđa uključivanje privatnog sektora u finansiranje projekta, kao i stvaranje posebne organizacije za izgradnju i upravljanje novim transportnim sistemom.
Slični projekti u drugim zemljama
Pored Japana, čiji je projekat najambiciozniji, o sličnim pokretnim trakama razmišljaju i Švajcarska, Kina i Holandija.
Švajcarski Cargo Sous Terrain (CST) projekat predviđa mrežu podzemnih tunela dužine 500km za transport tereta. Nju će činiti manji tuneli koji bi povezali sve velike švajcarskek gradove do 2045. godine.
Robu bi transportovala autonomna električna vozila, a vrednost projekta procenjena je na 33 do 38 milijardi dolara. Cilj nije rešavanje problema radne snage, već smanjenje gužvi i zagađenja.
Kina takođe razvija urbane podzemne logističke sisteme (ULS) u nekoliko većih gradova.Oni koriste automatizovana vođena vozila i transportne trake za prevoz robe putem mreže tunela. Očekuje se da će sistem početi da se koristi 2025. godine uz širenje mreže do 2035. godine.
Troškovi ovog skromnijeg projekta se kreću između 3 i 4,5 milijardi dolara, a cilj je poboljšanje efikasnosti logistike i smanjenje saobraćajnih gužvi i zagađenja.
Holandija se takođe fokusira na podzemni transport robe, ali kroz tunele velikog prečnika koji povezuju gradske distributivne centre sa ključnim transportnim čvorištima poput aerodroma i morskih luka. I ovde su predviđena autonomna vozila i transportne trake. Troškovi se kreću između 11 i 16 milijardi dolara, a prvi pilot projekti se očekuju do 2030. godine, dok bi ceo projekat trebalo da bude završen do 2040. godine.
Svi ovi projekti imaju smisla, ali ostaje da se vidi da li će se pretvoriti u revoluciju transporta ili završiti kao mrtvo slovo na papiru.
