Zaintrigirani građevinskim sposobnostima termita, istraživači su proučavali strujanje vetra kroz složenu strukturu njihovih humki. Ubeđeni su da bi ovakav način gradnje primenjen na zgrade doveo do polupasivnog regulisanja klime.
Humke termita mogu biti visoke i do 8m (Foto: David Andréen)
Humke izuzetne arhitekture kakve grade termiti u Africi, Australiji i Južnoj Americi mogu dostići visinu od 8m i prečnik od 30m. Ove građevine u pririodi su veoma izdržljive i dugovečne, pa se često događa da nadžive kolonije insekata koji u njima žive.
Istraživači su bili u prilici da izbliza pogledaju humku koja je dom više od milion namibijskih termita Macrotermes michaelseni. Naročito im je bio interesantan izlaz sačinjen od guste mreže tunela nalik rešetki. On je formiran tako da sakuplja vetar koji struji oko brežuljka čime se stvara turbulencija i reguliše klima unutar humke.
Oglas
Termiti prilikom izgradnje vode računa o unutrašnjim i spoljašnjim faktorima kako bi se omogućio neometan protok materija, energije i informacija.
Naučnici su utvrdili da se izlaz na severnoj strani humke uglavnom pojavljuje tokom kišne sezone kada humka raste. To je jedini otvor i veza humke sa okruženjem, a zahvaljujući njemu isparava višak vlage i cirkuliše vazduh.
Tunelska mreža omogućava ventilaciju (Foto: David Andréen)
Da bi bolje razumeli kako ovo funkcioniše, istraživači su sproveli eksperimente pomoću 3D štampanog fragmenta modela izlaznog kompleksa kroz koji su propuštali oscilujuću mešavinu ugljen-dioksida i vazduha. Pratili su vazduh pomoću senzora i utvrdili da se ventilacija unutar humke poboljšava zbog interakcije izlaznih tunela sa vetrom koji duva prema humki.
Primena ovakvih tunelskih struktura u izgradnji zgrada dovela bi do polupasivnog regulisanja njihove klime, uvereni su naučnici. Oni su svesni da će proći mnogo vremena pre nego što bude moguće dizajnirati ovakvu zgradu koja diše, ali ističu da su na ivici tranzicije ka gradnji nalik konstrukcijama u prirodi.
David Andreen, vodeći autor studije, veruje da će u budućnosti zidovi izgrađeni pomoću novih tehnologija sadržati mreže tunela slične ovom kompleksu izlaza. On smatra da će to omogućiti kretanje vazduha uz ugrađene senzore i aktuatore koji će zahtevati veoma male količine energije.
Studija o ovom istraživanju je objavljena u časopisu Frontiers in Materials.
