Kažu da je reciklaža posao budućnosti, koja je već negde tamo u belom svetu odavno počela, a i kod nas se zapati poneki tehnološki zaperak. Mada do sada niko nije uspeo da osimisli iole funkcionalan sistem javne reciklaže. U privatnom, takozvanom realnom, sektoru, stvari, pak, stoje malo drugačije. Sve je podložno reciklaži, a u tom preterivanju često i nove stvari, pogotovo, javne završe u presi.
Gomilanje polovnog građevinskog materijala na placevima na ulazima u grad nagnala nas je da vidimo o čemu se tu radi, „Ima’l kupaca?“, što bi se reklo. A, u vreme krize, kako bi rekli i na bilo kom drugom stovarištu, posao ide, al’ ni blizu kako je to svojevremeno, u ono zlatno doba za građevinarstvo.
Međutim, prvo što primećujemo na placu, a da nisu gomiletine cigala svih fela, boja i starosti, jeste izvestan osećaj tajnovitosti. Prvo predstavljanje, pa topljenje atmosfere, pa odbrana tipa „ima nas na internetu“, a zatim i drugarski dogovor da ćemo se sekond hend građom baviti isključivo fenomenološki.
Uglavnom, momci s jednog od stovarišta polovne građe, bave se desetak godina poslom koji se sastoji iz ugovaranja rušenja kuća i odnošenja tog materijala. Uslovi pod kojima se poslovi sklapaju ostali su u domenu poslovne tajne, ali kažu da isključivo ovako nabavljaju svoje proizvode. Neki dnevni maksimum, iznosi: „A šta ja znam? Nekad bude tako-tako, a nekad srušimo i po šest kuća, odnosno 10 do 15 hiljada cigala“, kaže nam naš tajanstveni sagovornik.
Kada stigne isporuka, svi se bacaju na posao i čiste cigle od maltera. Posao nije ni jednostavan, ni zabavan, ali se ipak mora uraditi. Tako očišćene cigle sortiraju se i izlažu. Cene novih i polovnih cigala, kaže nam naš samouki građevinski ekspert, i ne razlikuju se previše, pošto je, izgleda, s njima slučaj kao i s vinom: što starije, to bolje. Pogotovo one velike žute s inicijalima. Ne klinker, ima i njega, po 30 dinara komad. Ove su 20 dinara, mada su najjeftinije osam dinara.
Ali, nisu samo cigle ono što čini kuću. Ima tu i lepih, debelih presušenih greda svih profila i mogućih namena, te ostale drvenarije, uključujući i prozore s roletnama. Crep se tu negde podrazumeva, a onaj „crveni“ kreće se od 17 do 25 dinara, u zavisnosti od stanja, dok je stari biber 10, a novi biber crep 20 dinara. Kubik drvene građe kreće se oko 120 evra za kubik, dok su daske 130 evra. Balkonska vrata, pak, mogu se naći i za 8.000 dinara. Fina vrata, nisu puno prešla, takoreći garažirana.
