Godinama smo priželjkivali da kamate na stambene kredite kod nas budu kao u Evropi. To smo i dočekali, ali je problem u tome što mi nemamo primanja da obezdimo krov nad glavom ni uz pomoć jeftinih zajmova.
O tome govore i podaci "Udruženja banka Srbije" za proteklu godinu. Suma zajmova u otplati smanjila se ceo procenat i sada iznosi 339,64 milijardi dinara. Teško je i onima što vraćaju rate za kvadrate. O tome govori podatak da su banke do sada aktivirale oko 600 hipoteka za kuće i stanove, a samo lane stotinu. Zato je sklapanje finansijske konstrukcije za kupovinu stana misija kojoj treba prići izuzetno pažljivo.
Osim čistog kredita, klijent mora da podmiri još niz troškova. To će ga koštati i novca i vremena, a kako se kod nas kaže, i živaca, jer mora da overi ugovore u sudu, tu su zatim podaci i potvrde koje treba da obezbedi iz Katastra. Sve to mora se uraditi u tačno određenim rokovima, a to kod nas nije lako.
Ukupna suma pomenutih dodatnih troškova nije mala u konačnom zbiru: za menicu treba odvojiti 0,40 evra, za Kreditni biro 2,20, procena nepokretnosti je sto evra, overa založne izjave pet a naknada obrade se kreće do 50 evra. Trošak osiguranja kod NKOSK-a iznosi od 1,5 do 2,5 odsto kredita.
U razvijenim zemljama kamate za stamebne kredite su pet posto. Otkako nema subvencija, one se kod nas kreću na tom nivou – od 4,5 do pet posto najčešće. Iskazane su u procentima na koje se dodaje šestomesečni euribor. Ta prosečna evropska kamatna stopa na polugodišnjem nivou je sada 0,34 posto. A evo i uslova za zajmove: banke uglavnom nude rokove otplate od 60 do 360 meseci, većina traži da rata ne prelazi polovinu zarade pa je većina klijenata prinuđena na to da se zaduži na duže rokove.
Među bankama ima dosta razlike pa i šansi za uštedu. Tako "OTP banka" ima u ponudi uz šestomesečni euribor stopu od 2,99 posto u prvoj godini plaćanja. Posle toga kamata raste na 4,49 procenata. Kod "Inteze" se uz polugodišnji euribor stopa kreće od 4,25 do šest posto. "Komercijalna banka" nudi zajam uz kamatu od 4,65 posto i, naravno, polugodišnju evropsku kamatu. "Nova ljubljanska banka" te zajmove plasira uz stopu od četri do 5,5 posto, plus euribor. Uz njega, kod "Sosijete ženeral" je kamata 4,75 procenata. "Unikredit banka" nudi stopu u rasponu od 4,95 do 5,79 posto. Uz te čiste kredite treba na sve to dodati i naknade za kredite. Oni su kod "OTP"-a i "Sosijete ženeral banke" jedan odsto. "Komercijalna banka" to zaračunava u rasponu od 0,5 do 1,5 odsto.Inteza 0,5 do čiste jedinice, u procentima naravno. Kod "NLB"-a je taj trošak od 0,7 do 1,05 odsto, a kod Unikredita od 1,5 do dva odsto.
Kada sve pogleda, klijent će se zapitati šta je za njega najpovoljnije. Treba prvo da sabere sve troškove koje plaća pri odobravanju kredita. Tome, naravno, treba dodati i učešće od 20 odsto. Ko ima taj novac, najbolje bi bilo da bira banku prema nižoj kamati. Ukoliko klijentu nedostaje novac za te troškove, onda je rešenje banka koja nudi dodatni zajam za te potrebe, ukoliko to može finansijski podneti. Ukoliko je to moguće, treba izabrati kredit s kraćim rokom vraćanja – onda je i ceo trošak na kraju niži. Ali ako je klijentu već pri prvom obračunu jasno da mu je rata previsoka pa i prilično visoka, najrazboritije je uzeti duži rok i nižu ratu jer će se tako obaveze svakog meseca lakše izmirivati pa makar kamata i bila viša .
Ko je kandidat za pazar?
Ko ovih dana u Srbiji razmišlja o kupovini stana? Taj kandidat rođen je 1976. godine, zarađuje oko 550 evra i svestan je da će polovinu zarađene sume davati banci svakog meseca gotovo do penzije.
