Od četiri hiljade registrovanih građevinskih firmi u Srbiji, većina se bavi izgradnjom stanova, a ne zna se koliko je onih koji samo investiraju u građevinu. Najvažnije im je da pronađu što povoljniju i atraktivniju lokaciju i da prodajom što više stanova ostvare bolji profit. Pored trke za novcem i ekonomske krize, plansku i kvalitetnu gradnju upropastila je, kažu stručnjaci, i korupcija u građevinarstvu, naročito u urbanizmu.
Vetar je pre par dana srušio krov jedne poslovne zgrade u Beogradu. da li je vetar bio toliko jak ili je ovo upozorenje da brza gradnja nije dobra. Na svu sreću povređenih nije bilo. Pitanje je, međutim, da li se sve gradi u skladu s propisanim standardima i u okvirima Generalnog urbanističkog plana.
Oglas
Zorica Đokić iz šabačke "Kolumbo gradnje" kaže da je malo teže dobiti projektnu dokumentaciju, pogotovo za veće zgrade.
- Ta procedura traje duže nego za manje objekte, samim tim, gradnja se završava brže nego što je potrebno da se dobije dokumentacija – objašnjava Đukićeva.
Struka smatra da se opštinske službe bave samo formalnim usvajanjem urbanističkih planova i pribavljanjem saglasnosti. Rezultat ovakog stanja je izgradnja stambenih objekata u gradovima na uskim parcelama, visoke spratnosti, i ulica bez obezbeđenih mesta i garaža, sa šarenim fasadama.
Arhitekta Dušan Soković upozorava da već postaje pravilo da se investitor, očekujući uštedu, prvo obraća lošem arhitekti, pa ne dobije kvalitet koji bi trebalo da dobije.
- Opet, s druge strane, država nije dovoljno organizovana da kaže: ne može da se radi objekat koji nema elementarne estetske vrednosti – ističe Soković.
Svi investitori bi trebalo da imaju izvod iz plana, zatim idejni projekat i na osnovu toga dobijaju odobrenje za gradnju, tvrde urbanisti.
- Međutim, u postupku izdavanja građevinske dozvole, često imamo nesuglasice, oko tumačenja planskih dokumenata, nekih odredbi zakona. Naravno, svako za sebe želi da dobije što više a da plati što manje – kaže načelnik "Odeljenja za Urbanizam" grada Šapca Đorđe Isaković.
Pet meseci je dovoljno da se sagradi kvalitetna zgrada, pod uslovom da se poštuje glavni projekat i svi učesnici u izgradnji.
Predsednik Skupštine "Inženjerske komore" Dragoslav Šumarac ukazuje da je glavni problem na strani investitora.
- Mi smo kroz Inženjersku komoru uspeli da uvedemo odgovornost za projektante i izvođače, odnosno tehničku kontrolu i nadzor. Investitore niko ne kontroliše – napominje Šumarac.
Rešenje je da država pojača nadzor i kontrolu kvaliteta izgrađenih objekata.
Predsednik "Inženjerske komore" Srbije Milovan Glavonjić ističe da se celokupna oblast može rešiti jednim dobrim zakonom, odnosno zakonima, jer zakoni koji izlaze iz Skupštine moraju biti sinhronizovani i uzajamno povezani.
- Nažalost, (iz Skupštine) izlaze zakoni koji su međusobno sa različitim zahtevima i jednostavno čak mi inženjeri teško se snalazimo u tome – kaže Glavonjić.
Nadležni se zalažu za oduzimanje licenci nesavesnim investitorima. O neophodnosti prave kontrole govori i podatak da gotovo 50 odsto nadzornih organa ne zna gde je objekat čiju gradnju kontrolišu.
