Rekonstrukcija takozvanog Oficirskog doma biće završena do Nove godine, a ne do 10. novembra, kako je prvobitno bilo planirano, saopštili su predsednik Skupštine grada Mile Ilić i izvršni direktor Direkcije za izgradnju grada Branislav Jovanović prilikom ovonedeljnog obilaska tog objekta.
Oni su precizirali da je na produžetak roka najviše uticala krovna konstrukcija koja će morati da bude u potpunosti srušena, što prvobitno nije bilo planirano. Krovna konstrukcija je napravljena od trske i izuzetno je dotrajala zbog starosti i "zuba vremena". Rekonstrukcija košta oko sto miliona dinara, koji su obezbeđeni iz Nacionalnog investicionog plana i gradskog budžeta.
Oglas
Ugovor o rekonstrukciji sredinom avgusta potpisali su Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave i grad Niš sa izvođačem radova, a rok za njihov završetak je 80 dana. Tada je rečeno da su sve dozvole obezbeđene i da je urađen projekat koji će obezbediti da ova ruinirana, a kulturno-istorijski izuzetno vredna zgrada postane višenamenski gradski prostor, u kojem će se održavati kulturne manifestacije, ali biti i kongresni centar, koji Niš nema.
Zgrada je sagrađena 1890. godine kao privatna kafana "Bulevar", u kojoj su nastupale i putujuće pozorišne družine, pevačka društva i vojni orkestri. Od 1903. do 1941. korišćena je kao Oficirski dom, jer je Komanda grada otkupila kafanu. Kasnije je služila za najrazličitije kulturne potrebe Nišlija, bila je ponovo i kafana, a u njoj su se pored ostalih okupljali glumci koji su dolazili na Filmske susrete. Na nju se "zaboravilo" nakon 1999, kada se ugasio Dom mladih "Josip Kolumbo", kojem je bilo ustupljena na korišćenje. Od tada je postala napušteno i delimično urušeno javno ruglo koje je uglavnom služilo kao "sklonište" skitnicama, vandalima ili narkomanima, kojima nije smetalo đubrište, šut, korov i smrad.
Oficirski dom je sedamdesetih godina stavljen pod zaštitu zakona i proglašen za kulturno dobro od velikog značaja. U istoriju se upisao tokom Prvog svetskog rata, kada su tu održavana ratna zasedanja Skupštine Srbije. Decembra 1914. u njoj je usvojena "Niška deklaracija", u kojoj se prvi put zvanično ističe da je osnovni ratni cilj Srbije – stvaranje Jugoslavije, a borba za oslobođenje i ujedinjenje „pripisuje“ i Hrvatima i Slovencima. U maju 1915. u toj zgradi održan je i Jugoslovenski kongres, na kojem je usvojena "Niška rezolucija", u kojoj se takođe naglašava borba za oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca.
