Iako postoji interesovanje stranih investitora za poslovanje u Srbiji, mnogi odustaju zbog birokratskog aparata. Potencijalni investitori traže veću pravnu sigurnost kroz proces restitucije i legalizacije, ali i jednostavnije i brže dobijanje dozvola. Možda će se novim zakonom promeniti neslavna statistika, jer je prema studiji Svetske banke Srbija na dnu lestvice po efikasnosti izdavanja građevinskih dozvola. Naša zemlja nalazi se na 179. mestu od ukupno 183 zemlje koje se nalaze na listi, ali uprkos tome Srbija je interesantna stranim investitorima. Kompanije članice Saveta stranih investitora, njih 130, uložile su više od 20 milijardi evra u Srbiji i zapošljavaju blizu 100.000 ljudi. Direktno učešće u BDP-u Srbije u 2012. godini bilo je 17,88 odsto.
Ana Grifild iz Saveta stranih investitora kaže da bi članice Saveta koje su već povećale svoje prisustvo na tržištu proširile proizvodne kapacitete i usluge ukoliko bi uslovi za poslovanje bili bolji.
Oglas
- To znači da bi vi u prvom talasu prema našim procenama imali povećanje investicija na domaćem terenu od kompanija koje su već ovde, a sigurno bi to povećalo i dolazak novih investitora – ističe Ana Grifild.
Za dobijanje građevinske dozvole, na primer u Velikoj Britaniji je potreban jedan papir. U Srbiji je za to potrebno 19 procedura, 20 različitih dozvola i 279 dana.
Potrebno poboljšanje procedure
Karoli Eker iz kompanije "Tebodin" objašnjava da je za početak nekog posla potrebno istraživanje vlasništva nad zemljištem, zakona, dozvola i državnih subvencija.
- Prednost Srbije su talentovani inženjeri, industrijska tradicija i položaj u centru regiona, ali državna procedura mora da se poboljša, jer na primer dužina čekanja na dozvole, dužina administrativnog postupka je duga u poređenju sa drugim zemljama regiona – naglašava Karoli Eker.
Prema njegovim rečima, jedan od osnovnih uslova za ulagače je pitanje imovine, a to nekada u Srbiji nije jasno, kao ni pravni okvir. Pravni okvir trenutno i ne postoji jer je Zakon o planiranju i izgradnji proglašen neustavnim i od 1. juna ne važi. Nacrt novog zakona je završen i time će, kako najavljuje resorni ministar, biti ubrzan proces dobijanja dozvola.
- Ništa se neće plaćati unapred, samo stvarni troškovi koje opštine i gradovi ulažu u infrastrukturu. Plaćaće se sukcesivno, kako radovi teku, do dobijanja upotrebne dozvole, znači ništa nema unapred da se plati da bi se dobila dozvola – ističe ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić.
Kako je istakao, neće moći da se uceni izvođač, jer se to smatralo kao osnovni vid korupcije.
- Ima samo jedno sporno pitanje sa dve ili tri varijante oko konverzije, i tu je ipak jedna politička odluka – kaže Ilić.
Kompletnija ponuda lokacija
Urbanisti predlažu da se investitorima izađe u susret sa kompletnijom ponudom lokacija.
- Mi nudimo banke lokacija, ne kao katalog lokacija, nego tačno izračunato koliko to može da vredi za bilo koga ko bi tu investirao – objašnjava Miodrag Ralevic iz Udruženja urbanista Srbije.
Prema njegovim rečima, potrbeno je aktivno delovanje, tako što ćemo tržišno da obradimo lokacije koje su definisane u planovima.
- Vršimo finansijsko vrednovanje za svaki sadržaj i namenu, da se zna i za zemljište koliko vredi, ko tu može da radi, koje aktivnosti, koliku dobit sve to donosi – ističe Ralevic.
Srbija je nepregledno polje resursa za razvoj i mogla bi lako da izađe na svetsko tržište. Međutim, potreban je izlazak na regionalno, evropsko i globalno tržište na način na koji ta tržišta zahtevaju. Pozitivan pomak je i to da je uz pomoć Svetske banke završen katastar nepokretnosti, a neke opštine su otvorile kancelarije za brze odgovore.
