Obnova tri fasade dvadesetosmospratnica "Ruda" 1, 2 i 3, sa kojih već godinama otpadaju i komadi teški desetine kilograma, koštala bi oko 4 miliona evra. Jedina šansa da se ta svota smanji jeste da resorno ministarstvo odobri da nove fasade ne moraju biti, kako novi propisi zahtevaju, energetski efikasne, kaže Milorad Sabljić, predsednik skupštine zgrade Rudo dva koja je pre godinu dana pokrenula akciju da žitelji Istočnih kapija Beograda na Konjarniku reše svoj najveći problem. Ali, čak i u tom slučaju, sanacija fasada sva tri objekta, površine oko 30.000 kvadratnih metara, ne bi stajala manje od dva miliona evra, grube su procene stručnjaka.
- Fasada se godinama kruni. I da kamen veličine pesnice sa 80 metara visine bacite poslao bi čoveka Bogu na istinu, a kamoli betonski delovi od po 50, 60 kilograma. Pre tri godine smo počeli da prikupljamo novac za popravku fasade i zato smo sve druge akcije u zgradi odložili. Četiri miliona evra stanari ne mogu da obezbede čak i da žive još 100 godina. A ne smem ni da pomislim šta bi se desilo da neko nastrada – zabrinut je Sabljić.
Oglas
Vlasnici stanova u "Rudom" dva obratili su se Građevinskom i Arhitektonskom fakultetu kako bi dobili stručno mišljenje sa predlogom mera sanacije spoljnjeg omotača zgrade. Sakupili su oko 10 miliona dinara što nije dovoljno ni za glavni projekat sanacije samo jedne zgrade, a opština Zvezdara izašla im je u susret i u budžetu za tu namenu obezbedila tri miliona dinara. Pisali su i Ministarstvu građevinarstva i urbanizma zahtevajući da ih oslobodi zakonske obaveze da nova fasada mora da bude energetski efikasna.
Odgovor od ministarstva još nisu dobili ali kada on stigne biće negativan. Jer, stav ministarstva je, kaže Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra za građevinarstvo i urbanizam, da ne može da donosi pojedinačne odluke koje su u suprotnosti sa zakonom.
- Prilikom svake adaptacije, rekonstrukcije ili sanacije objekat mora da pređe barem u jedan viši energetski razred. Ne možemo stanare tih solitera osloboditi primene zakona jer bismo ga u suprotnom mi kršili – izričita je pomoćnica Velimira Ilića.
Arhitektonski fakultet: samo za materijal 100 evra po kvadratu
Stručnjaci Arhitektonskog fakulteta koji izrađuje elaborate energetske efikasnosti zgrada snimili su objekat "Rudo" dva, bili na jednom sastanku sa predstavnicima stanara te zgrade, objasnili im koji su koraci za uštedu energije i na tome se stalo, kaže Dušan Ignjatović, docent na toj visokoj školi.
- Najpre treba uraditi energetski pasoš zgrade u sadašnjem stanju, ponuditi predlog energetskog unapređenja kako bi se ono poboljšalo za barem jedan energetski razred. Stanari bi manje plaćali grejanje ali problem je što kod nas nema ekonomskog modela po kojem bi žitelji tih višespratnica sami mogli da finansiraju popravku. Reč je o ogromnoj investiciji, a procene su da je samo za materijal potrebno 100 evra po kvadratu. I u tehničkom smislu posao je izuzetno zahtevan. Zamislite samo skelu od 80 metara – kaže Ignjatović.
Građevinski fakultet: obnova je neodložna
Profesor dr Dušan Najdanović, dekan Građevinskog fakulteta, kaže da je fasada "Ruda" dva u izuzetno lošem stanju i da je što pre treba sanirati.
- Za svaki objekat Istočne kapije Beograda mora se uraditi glavni projekat jer oštećenja nisu ista. Glavni projekat za jednu zgradu bez elaborata energetske efikasnosti koštao bi oko dva miliona dinara. Kod nas je energetsko unapređenje objekata tek započeto, zgrade na Konjarniku su po mnogo čemu specifične, a sa druge strane imate fasade čiji delovi padaju i mogli bi nekoga da ubiju – smatra Najdanović.
Opština Zvezdara: energetska efikasnost poskupljuje sanaciju
Kada ne bi moralo da se vodi računa o energetskoj efikasnosti fasade solitera na Konjarniku lakše bi mogao da se obezbedi novac za njenu obnovu, kaže Edip Šerifov, predsednik opštine Zvezdara.
- Obezbedili smo tri miliona dinara i za taj iznos Građevinski fakultet je spreman da uradi projekte sanacije ali bez elaborata energetske efikasnosti. Nije sporno da bi ona obezbedila uštede na računima za grejanje ali kako i kada obezbediti milione evra za obnovu koju poskupljuje energetska efikasnost. Ovde je pre reč o tome da na uštrb uštede energije moramo sprečiti da fasada ne povredi stanare – ističe Šerifov.
