Američka privredna komora i kompanija GE organizovale su konferenciju pod nazivom "The Golden Age of Gas" u Beogradu, 22. maja. Na okruglom stolu učestvovali su i specijalni savetnik ministra energetike Ljubomir Aksentijević, predstavnici Američke privredne komore i predstavnici kompanije GE među kojima su bili Gaetano Massara, generalni direktor GE Global Growth & Operations za jugoistočnu Evropu, Daniel Minev, viši menadžer prodaje za centralnu i istočnu Evropu, sektor Aeroderivativne gasne turbine i Alfons Klausner, direktor prodaje za region istočne Evrope. Tema o kojoj se razgovaralo je rastuća uloga rezervi prirodnog gasa – goriva 21. veka – kao i o bolja upotreba rezervi i lokalna, decentralizovana proizvodnja energije od prirodnog gasa.
Prirodni gas – gorivo 21. veka u skladu sa tri "E": energija, ekonomija i ekologija
Oglas
"Nova ekonomija energije" u potpunosti prepoznaje povećanje troškova energije i samim tim je fokusirana na efikasnu i održivu proizvodnju, distribuciju i korišćenje.
Podržana je političkom voljom da se smanji zavisnost od uvoza energenata, da se redukuje emisija ugljen-dioksida, osnaži lokalna industrija, kao i da se prihvati činjenica da su prirodni resursi oskudni i da promene ka novoj energetskoj privredi imaju svoju cenu. Pored toga, primetni su i snažni otpori lokalnog stanovništva ka velikim infrastrukturalnim projektima.
Sve ovo vodi ka značajnom rastu obnovljive energije (vetar, solarna energija, biogas...), boljem iskorišćenju resursa (kogeneracija, kuće/zgrade sa neznatnim korišćenjem energije, smanjenje gubitaka na mreži...) i lokalnoj, decentralizovanoj proizvodnji energije, pa zahteva napredne mogućnosti upravljanja, skladištenja i balansiranja kako bi električna mreža nesmetano funkcionisala.
Najznačajnije pitanje je kako uravnotežiti potražnju za dovoljnom i pouzdanom električnom energijom sa pitanjima energetske bezbednosti, smanjenjem upotrebe uglja i ekonomskim razvojem. Svakako će vetar, solarna energija i ostali izvori nastaviti da igraju važnu ulogu, ali oni nisu jedino rešenje. Potrebno je istražiti sve opcije, uključujući čistije i efikasnije načine sagorevanja fosilnog goriva.
Ključna stvar ovog novog modela mora biti ideja fleksibilne i efikasne proizvodnje gasa. Povećano korišćenje prirodnog gasa kao izvora energije ima značajan uticaj na konkurentnost industrije, stimulišući tako investicije i rast. Emisija ugljenika je upola manja u odnosu na ugalj, pa bi to doprinelo sveukupnom smanjenju efekta staklene bašte i olakšalo razvoj i upotrebu održivog energetskog miksa.
Prirodni gas je fleksibilno gorivo čija proizvedena energija ima brojne primene: industrijsku primenu, oblasno grejanje, kogeneraciju. Izvori prirodnog gasa su brojni i dobro raspoređeni u mnogim regijama u svetu.
Prirodni gas takođe obezbeđuje najpogodniji rezervni kapacitet za intermitentnost obnovljivih izvora energije, podržavajući integraciju obnovljivih izvora energije u moderne energetske sisteme. Njegove prednosti su već uočene u SAD, a postoji potencijal da se slično uradi i u Evropi.
Aktuelni trendovi na globalnom energetskom tržištu ukazuju na rastuću ulogu i važnost rezervi prirodnog gasa. Skladan razvoj tri "E" (energija, ekonomija, ekologija) daje prednost prirodnom gasu nad konvencionalnim vrstama goriva. Stoga se prirodni gas smatra energetskim bogatstvom u ekspanziji, dakle gorivom 21. veka.
Odgovara potrebama proizvodnje energije u Srbiji
U Srbiji se skoro celokupna količina energije dobija iz fosilnih goriva. Zemlji su potrebni različiti izvori energije da bi se zadovoljile rastuće energetske potrebe, kao i da bi se postigao cilj da 27 odsto od ukupne energije bude proizvodeno od obnovljivih izvora energije do 2020. godine.
Srbija je jedna od zemalja jugoistočne Evrope koju je Evropska komisija prepoznala kao primarni strateški koridor za buduće isporuke gasa ka Evropi i moraće da bude spremna da ispuni ova očekivanja. Ovo je razlog zbog kojeg je Srbija isplanirala svoju dugoročnu razvojnu strategiju za period do 2020. godine, sa perspektivom do 2050. godine, koja se fokusira na prirodni gas, u skladu sa svetskim trendovima.
Zajedno sa rastom izvora obnovljive energije, prirodni gas doživeće ekspanziju usled prolaska Južnog toka kroz Srbiju. Ovaj projekat obuhvata i deo od oko 400 km gasovoda i oko 180 km gasovoda za izvoz gasa, kojim će se snabdevati Republika Srpska i Hrvatska. Krak Južnog toka omogućiće protok ruskog prirodnog gasa preko Crnog mora do Bugarske i Srbije. Nove zalihe gasa biće na raspolaganju – u planu je izgradnja velikog terminala za skladištenje u Banatu, a ostali delovi Srbije će na taj način imati pristup zalihama prirodnog gasa.
Ove nove zalihe omogućiće izgradnju novih gasnih elektrana. Kada se prirodni gas koristi za proizvodnju električne energije, oslobađa se 50 odsto manje ugljen-dioksida u odnosu na ugalj čime se doprinosi smanjenju emisije gasova i efekta staklene bašte i omogućava razvoj i korišćenje održivog energetskog miksa. Kao rezultat, gasovodi Južnog toka omogućiće Srbiji da eksploatiše različite izvore energije, kao i to da ima ekonomske i ekološke benefite.
