Stambeni krediti u dinarima, doskora samo utopija za koju se zalagala Narodna banka Srbije, ali koju niko od bankara nije nameravao da učini stvarnom sve dok "inflacija ne bude 1%" kako su često isticali, ove nedelje su ipak ugledali svetlost dana.
Societe Generale banka objavila je da će od sada građani moći da uzmu dinarski stambeni kredit bez valutne klauzule i sa rokom otplate do 25 godina i to i bez učešća, ako tako žele. Jedini problem - kamata od 17,63% godišnje. Toliko visoka cena, koja se približava kamatnoj stopi na potrošačke kredite, rezultat je zbira belibora (kamate po kojoj banke u Srbiji međusobno pozajmljuju dinare) i marže societe Generale banke od 5%.
U poređenju sa stambenim kreditima indeksiranim u evrima, koji se mogu dobiti sa kamatom od samo 5 ili 6%, cena dinarskog zajma deluje praktično astronomski, pa se postavlja pitanje kome je ovaj kredit uopšte namenjen. Stručnjaci se nadaju nikom, ali dodaju da verovatno postoji određeni broj ljudi koji računaju na veliki pad dinara u budućnosti po ugledu na osamdesete i devedesete godine, u kom slučaju bi im se ova kupovina i više nego isplatila.
Oglas
Bilo koji drugi scenario osim katastrofalnog posrtanja srpske ekonomije i valute ovakve zajmove čini neisplativim. Kako objašnjavaju stručnjaci, razlog za to je visoka inflacija u Srbiji koja će i u narednom periodu ostati viša nego u zemljama Evropske unije. Naime, jednomesečni belibor, koji Societe Generale primenjuje kao promenljivu komponentu za obračun kamatne stope kredita, trenutno iznosi 10,93%. Belibor je kamata koja u regularnim okolnostima ne odstupa mnogo od referentne kamatne stope Narodne banke Srbije, koja trenutno iznosi 10%, a referentna kamatna stopa u velikoj meri zavisi od inflacije, odnosno u regularnim uslovima se vrlo retko dešava da padne ispod stope inflacije. Usled toga, dokle god inflacija u Srbiji bude visoka, može se očekivati da će i kamata na dinarske stambene kredite ostati visoka.
S druge strane, iako je za očekivati da će inflacija u Srbiji vremenom padati, ekonomisti tvrde da će ona i dalje biti znatno viša od inflacije u zemljama EU, što znači da će i belibor biti viši od euribora, koji se koristi kao promenljiva komponenta kamatne stope za stambene kredite u evrima, odnosno da će dinarski krediti ubuduće ostati skuplji od evro kredita.
Ono što bi moglo da ide naruku dinarskim zajmovima jeste pad domaće valute u odnosu na evro, koji je moguć, a po mnogima i izgledan, jer bi u tom slučaju onima koji imaju kredite indeksirane u evrima rate koje se plaćaju u dinarskoj protivvrednosti znatno skočile, dok bi onima koji imaju dinarske kredite rate ostale iste. Ali, stručnjaci upozoravaju da pad dinara morao da bude ogroman, kako bi se na taj način ispeglala razlika u visini belibora i euribora, odnosno u visini inflacije u Srbiji i EU.
Saradnik Centra za novu politiku Goran Nikolić smatra da je ponuđeni dinarski kredit vrlo skup i da će takav i ostati tokom čitavog perioda otplate, jer je veoma mala šansa da dinar toliko mnogo oslabi u odnosu na evro da nadomesti to što će inflacija u budućem periodu u Srbiji ostati viša nego u zemljama okruženja, odnosno Evrope. "Već je i sama marža banke od 4,75 do 5% viša u odnosu na marže na kredite u evrima za oko jedan procenat, za šta ne vidim razlog, osim da banka želi da se i tako na dodatni način zaštiti. S druge strane, vezivanje za belibor je potpuno korektno, jer je uobičajena praksa da se kamate formiraju prema kretanju referentne stope centralne banke u zemlji u kojoj se posluje. Societe Generale banka je postupila sasvim iskreno i otvoreno u vezi s ovim kreditima, ali oni su skupi i nadam se da se građani neće prevariti i početi da ih uzimaju", kaže Nikolić.
Nikolić kaže da naravno postoji i mogućnost da neko ko uzme ovaj zajam i profitira u odnosu na nekog ko se zaduži u evrima, ali da do toga može da dođe samo ako dinar izgubi ogroman deo svoje vrednosti, što nije verovatno. Ovaj ekonomista podseća na to da su cene u Srbiji na nivou od 50% cena u Evropskoj uniji, što znači da će inflacija u budućem periodu biti viša kod nas nego u EU, jer je poznato da zemlje sa nižim stepenom razvoja u odnosu na okruženje imaju i višu inflaciju.
"Dobro što se i ovakav proizvod pojavio na tržištu, ali cena tog kredita je ipak visoka. U Turskoj je, recimo, zakonom zabranjeno odobravati stambene kredite u bilo kojoj drugoj valuti osim u liri, a godišnja kamata je oko 12%. Kamata je namerno tolika, jer se time daje jasan signal stanovništvu da ne treba da se zaleće s kupovinom. Dakle, sa stanovišta produbljivanja tržišta, razvoja novih instrumenata, upotrebe dinara i slično, pojavu ovih kredita treba pozdraviti, samo što nikome ne bih preporučio da ih uzme", kaže za danas Miroslav Zdravković, urednik portala makroekonomija.org.
Povezana vest:
