Po drastičnom padu zaposlenih, metalska i elektroindustrija Srbije ne odskaču od "proseka" većine proizvodnih grana. U vremenu kada su kotlovi radili punom parom, posla je bilo za čak 373.974 građanina Srbije. Danas je taj broj spao na manje od trećine - 104.972 zaposlena. Ni učinak nije nešto čime bi se mogli pohvaliti.
Prošlogodišnji izvoz od 2,24 milijarde dolara jedva da je za koju desetinu hiljada dolara bolji od rezultata iz 1990. godine. Tada je srpska metalska i elektroindustrija na strana tržišta plasirala robu vrednu 2,38 milijardi dolara. Međutim, ono što ne valja jeste daleko veći uvoz. Pre više od dve decenije uvozili smo približno koliko smo i izvozili - u vrednosti 2,35 milijardi dolara. Danas je uvoz dupliran i iznosi 4,67 milijardi dolara.
"Metalski i elektro sektor u Srbiji je svoj ekonomski i tehnološki maksimum dostigao 1980. godine", kaže Ljubiša Obradović, sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS. "Posle toga dolazi prvo značajno usporavanje, a posle 1985. nastaju stagnacija i opadanje proizvodnje. Do takvog stanja su dovele sankcije, neefikasna privatizacija i restrukturiranje, tehnološka zastarelost, preuranjena liberalizacija, visoko učešće sive ekonomije... Ne mogu se prenebreći ni uticaj nestabilnosti valute, opterećenje dugovima, pa i izostanak stranih investicija."
Oglas
Takve okolnosti sa scene su "izbrisale" nekadašnje velike sisteme. Fabrike koje su povlačile ceo lanac za sobom, ”vezivale” veliki broj zaposlenih i kooperanata, ili su likvidirane ili rade sa svega 10-20% kapaciteta.
"Najveći problem je što većina fabrika nije privatizovana i sada je u blokadi zbog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda", dodaje Obradović. "Mišljenje se odnosi na naplatu novčanih potraživanja iz radnih odnosa. To mišljenje je stavilo van snage član Zakona o privatizaciji koji predviđa da se nad preduzećem u restrukturiranju ne može vršiti prinudna naplata po bilo kom osnovu. Naplata potraživanja ih tera u blokadu, pa je čak 129 firmi u restrukturiranju zbog toga blokirano, a najmanje njih 20 je iz metalskog sekotra. Problem dugovanja radnicima može se rešiti ili kao stara devizna štednja ili da se dugovi konvertuju u vlasnički kapital preduzeća."
