Evropa se suočava sa mogućnošću da zaostane za konkurentima u svetu zbog nedostatka visokokvalifikovane radne snage, pre svega inženjera i naučnika, jer taj nedostatak utiče na smanjenje produktivnosti i stvara gubitke u domaćoj i međunarodnoj trgovini, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja koje će biti predstavljeno na ovogodišnjem Evropskom poslovnom samitu.
Prema istraživanju udruženja evropskih poslodavaca BiznisJurop (BusinessEurope), broj diplomiranih u oblasti nauke i tehnologije je širom Evrope u padu u odnosu na druge sektore, čak i u državama koje se oporavljaju nakon finansijske krize. Izveštaj će biti predstavljen na samitu na kome će se 18. i 19. maja u Briselu okupiti oko 2.000 predstavnika kompanija, kao i visoki evropski zvaničnici i zvaničnici više zemalja.
U Nemačkoj je tokom 2008. godine, pre početka krize, na tržištu rada nedostajalo od 114.000 kvalifikovanih radnika, da bi se tokom krize potražnja za njima smanjila. Prema izveštaju, nakon početka ekonomskog oporavka trend se promenio i u Nemačkoj od februara nedostaje 117.000 kvalifikovanih radnika.
Oglas
Slična situacija je i u Austriji, koja je takođe doživela oporavak nakon krize. U toj zemlji je tokom protekle godine 77% kompanija ukazalo na nedostatak kvalifikovane radne snage.
U izveštaju se ističe potreba da se podstaknu zaposleni u različitim kompanijama na usavršavanje, da se predavači uključe u rad kompanija i da se razvije tešnja saradnja između kompanija i istraživačkih institucija. Članice EU se pozivaju da unaprede naučnu nastavu, učine je atrktivnijom i da ulože veća sredstva u nju. U izveštaju se navodi i da Evropska komisija treba da dodatno podstakne razmenu istraživača među članicama.
Predsednik BiznisJuropa Jirgen Tuman (Jurgen Thumann) smatra da će glavnu prepreku ekonomskom razvoju u narednim godinama predstavljati nedostatak kvalifikovane radne snage u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike. Tuman upozorava i na odlučnost zemalja sa privredama u usponu, poput Brazila, Rusije, Indije i Kine, kao SAD i jugoistočne Azije, da preuzmu ulogu lidera u oblasti tehnologije.
Generalni direktor BiznisJuropa Filip de Buk (Philippe de Buck) rekao je da se Evropa suočava sa velikim izazovima i da je njen položaj u svetskoj ekonomiji izložen snažnom pritisku. On je rekao da Evropa mora da reaguje kako bi izbegla ekonomski pad i da sadašnji oporavak mora otvoriti put održivom rastu koji se mora zasnivati na znanju i inovacijama i konkurentnoj ekonomiji, sa visokom stopom zaposlenosti.
Na samitu u Briselu će se pored koraka koje treba preduzeti zbog sporog ekonomskog rasta, dužničkih kriza i sve starijeg stanovništa Evrope, raspravljati i o budućim odnosima EU sa Azijom, Brazilom, Bliskim istokom, Severnom Amerikom, Rusijom, Turskoj i Ukrajinom. Biće organizovane i sesije na temu internet komunikacija i položaja malih i srednjih preduzeća, kao i dve plenarne sesije o Evropi u svetu i mogućnostima za ekonomski rast.
Samitu će, pored predsednika Evropske komisije Žoze Manuel Baroza (Jose Barroso) i predsednika Evropskog saveta Hermana Van Rompeja (Herman Van Rompuy), prisustvovati i devet komesara EU, premijeri Mađarske, Belgije i Katara, kao i ambasadori EU u SAD, Indiji i Turskoj.
