„Plutajući“ termin kod temeljenja se koristi kada tlo ispod temelja ne prima nikakav dodatni teret, pošto je opterećenje strukture jednako ili manje od raspoređene zemlje. Plutajuće kuće su slične po konceptu i mogu da se definišu kao one kuće koje se grade na vodi na takav način da je opterećenje strukture jednako ili manje od podižuće snage vode koja pomaže u održavanju plovnosti kuće na vodi.
Tradicionalne kuće kao kuće na pontonima imaju mobilnost, dok se za plutajuće kuće smatraju one kuće koje se koriste kao životni prostori na vodi koje su minimalno mobilni osim što se pomeraju vertikalno sa nivoom vode. Za razliku od kuća na splavovima, plutajuće kuće nisu samohodne, mada neke manje plutajuće kuće mogu biti mobilne priključivanjem motora na njih. Holandija ima mnogo plutajućih kuća pošto su počeli da koriste vodu kao resurs na kome se grade kuće.
Tradicionalne plutajuće kuće, obično kuće na splavu, su građene u različitim zemljama u mestima koja su sklona poplavama, u blizni linija obala i na jezerama i rekama. U Australiji, posebno na reci Mari i sunčanoj obali Kvinslenda, postoje mnoge motorizovane pontonske kuće sa dve ili više spavaćih soba, a neke od njih imaju čak i više spratova. Plutajuće kuće se takođe mogu videti u jezeru Eldon u Viktoriji i reci Hoksberi u blizini Sidneja.
Slične plutajuće kuće se mogu videti u Kanadi, Nemačkoj, Hong Kongu, Laosu, Novom Zelendu, Srbiji, Velikoj Britaniji, Holandiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Tajlandu i Indiji. Plutajuće kuće su takođe veoma popularne za rekreativne aktivnosti za grupe ljudi svih godina, ali i za stambene potrebe, posebno u Holandiji gde se takve kuće naveliko grade.
Oglas
Plutajuće kuće se sada grade tako da plutaju samo tokom poplava. Dakle, postoje dve vrste plutajućih kuća, one koje stalno plutaju i one koje plutaju samo tokom naleta poplavnih voda, a inače su postavljene na tlu, posebno tokom sušnih sezona kada nema vode. Neke kuće koje su izgrađene na štulama ili stubovima zbog bezbednosnih razloga tokom poplava u mnogim delovima sveta, kao i u Srbiji, se ne mogu smatrati plutajućim kućama u pravom smislu.
Plutajuće kuće su one kuće koje ne zahtevaju temelje i zasnivaju se na principima plovnosti, pa se time takođe zovu i plovne kuće. Time osnova objekta mora biti takva da pomaže u plutanju, uz istovremenu mogućnost prihvatanja celokupnog opterećenja kuće, statičkog, dinamičkog i drugog opterećenja koje se može naći u kući. Stoga kuća može biti izgrađena na platformama, šupljim cevima, pontonima i drugim sličnim materijalima koji pomažu u održavanju plovnosti uz preuzimanje opterećenja.
Sistemi za plutanje koji se sada koriste uključuju plutajuća debla, čvrsti stiropor obložen gumom, čelični pontoni punjeni penom, pozitivni beton, betonski ferocementni pontoni, beton i penu, drvo i penu, polietilensku ljusku sa čvrstim jezgrom od polistirenskog bloka koji je liven unutra, fiberglas i dr.
Kuće koje se uzdižu tokom poplava i spuštaju u uslovima kada nema vode su vertikalno navođene, i to teleskopski uglavnom. Čelična konstrukcija koja drži sistem za plutanje je prikačena za donju stranu kuće. Postavljena su četiri stuba – „vertikalne vođice“ – nedaleko od uglova kuće (uzmimo za primer da kuća ima četiri ugla). Vrhovi stubova su prikačeni za čelični ram. Stubovi se teleskopski izdižu iz zemlje, omogućavajući kretanje celokupne kuće gore i dole sa rastom i opadanjem vode.
Potreba za plutajućim kućama
U zemljama kao što je Holandija, gde je većina teritorije ispod nivoa mora, planiranje je bilo fokusirano na razdvajanje i održavanje podele između zemlje i vode otimanjem tla od mora gradnjom brana i formiranjem nasipa. Ali potreba da se izgrade bezbedne i ekonomične kuće u situaciji gde dve trećine stanovništa živi ispod nivoa mora je bila velika, pa su holandski stručnjaci počeli da koriste vodu kao sam resurs na kome grade objekte.
Problem je postao još akutniji u poslednjih 15 godina zbog globalnog zagrevanja koji dovodi do porasta nivoa vode u kombinaciji sa nekoliko netipično suvih leta. Nivo mora je porastao za 20 centimetara u prošlom veku i očekuje se da će porasti tri puta više od tog iznosa u 21. veku. Zbog toga plutajuće kuće postaju nužnost u narednim godinama.
Jedna holandska građevinska kompanija je prepoznala rastuću oskudicu zemljišta u Holandiji, pa je počela da gradi kuće na vodi. Kompanija „Ooms Bouwmaatschappij“ je izgradila prvih desetak od planiranih 500 plutajućih kuća na obodima Amsterdama, glavnom gradu zemlje koja je treća na svetu po gustini naseljenosti. Kuće, koje su projektovane tako da izdrže bure, su izgrađene na plutajućim platformama. Frits Šoute, bivši profesor na Tehnološkom univerzitetu Delft, radi na stabilizaciji platforme koja bi omogućila čitavim zajednicama da žive usred okeana, bez obzira na oluje i talase. On očekuje da će se kolonizacija ovih plutajućih gradova desiti u narednih 20 godina.
Osnovni princip gradnje
Generalno postoje dva osnovna principa gradnje plutajućih kuća. Prvi je princip pontona gde se pravi čvrsta platforma, lakša od vode i drugi princip zasnovan na obliku broda gde se pravi šuplja betonska kutija sa otvorom na vrhu. Pontonski princip pruža koristi prilikom korišćenja u plitkim vodama, u odnosu na šuplju betonsku kutiju, dok betonska kutija ima koristi u smislu većeg korišćenja prostora unutar nje kao deo zgrade.
Oba tipa plutajućih kuća su povezane uz pomoć fleksibilne veze sa kejom, tako da kuće mogu da rastu sa vodom prilikom promene nivoa vode. Po potrebi plutajući sistem može da se pomera na drugo mesto u kratkom roku ne ostavljajući nikakav loš otisak na životnu sredinu. Na to mesto se bez problema može postaviti nova kuća, što je najviše održiv i trajan način gradnje.
Kuća je smeštena unutar mokrog doka koji se sastoji od potpornih zidova i temeljne ploče. Prilikom poplava, dok se puni vodom i kuće se podiže u skladu sa tim. Slično se dešava kada se voda povlači, s tim što se onda kuća polako spušta u svoju prvobitnu poziciju. Sve vodovodne i kanalizacione cevi, elektroinstalacije, gasni priključci itd. u takvoj „amfibijskoj“ kući su fleksibilni, projektovani da ostanu funkcionalni čak i kada se kuća izdigne i nekoliko metara od svog uobičajenog položaja. Amfibijske kuće koje se nalaze na tlu se takođe grade na isti način i zbog istih razloga. Holandski arhitektonski biro „Factor Architecten“ je projektovao kuće koje se prilikom poplava izdižu i do 5,5 metara iz svog standardnog položaja.
Obezbeđivanje svih komunalnih usluga poput dostavljanje vode, struje i gasa u plutajućoj kući je svakako izazovan problem. Stoga, koncepti zelene gradnje moraju biti korišćeni prilikom projektovanja plutajućih kuća koje koriste nekonvencionalne energetske resurse i korišćenje otpadnih proizvoda, kao i sisteme za reciklažu vode. Net-nula energetske zgrade su više korisnije jer ne zahtevaju dodatnu energiju iz spoljašnjih izvora i cela potražnja za energijom se ispunjava sa generacijom energije na licu mesta. Obično se solarni paneli koriste za generaciju električne energije. Zbog est-etskih razloga, kao i energetske efikasnosti, krovni vrtovi postaju takođe popularni. Druge mere, kao što su toaleti koji spaljuju fekalije, geotermalna energija, jedinica za filtriranje kišnice itd, se koriste takođe.
Život u plutajućim kućama
Ukoliko volite opuštajuću atmosferu, romantizam i život na vodi, postoji dosta razloga za život u plutajućem domu. Stalno rastuće cene struje i komunalija mogu biti smanj-ene kroz nekonvecionalne izvore energije i reciklažom vode. Umirujući efekti života na vodi pružaju vlasnicima takvih objekata smirenost od vreve gradskog života, ali glavna prednost je bezbednost tokom poplava, što je neophodnost u nekim oblastima, kao što je Holandija. Takođe, takve kuće mogu da se integrišu bez problema sa svojim lepim pejzažima i uslovima komfora sa smanjenim računima za struju i malim ugljeničnim otiskom. Ove kuće takođe mogu biti prefabirkovane sa visoko-kvalitetnom izradom, i dostavljene direktno na lokaciju gradnje sa kompletnim eksterijerom i enterijerom.
Najistaknutiji negativna strana života na vodi je drastična promena u načinu života. Postoji ograničen prostor posebno za skladištenje stvari, stoga imovina mora biti ograničena na minimum. Najveći problem je cena i neugodnost grejanja u zimskom periodu i održavanje i popravke, ukoliko su one potrebne.
Pokretne kuće
Postoji dosta mitoloških priča gde se pomi-nje pomeranje čitavih kuća sa jednog mesta na drugo. U čuvenom indijskom mitu Ramajani, hinduistički bog Hanuman premešta planinu kako bi premestio i kuću koja se nalazi na njoj. Postoje priče o Simbadu moreplovcu u kojima su kuće prenošene na letećem tepihu. Današnja tehnologija omogućava pomeranje čitavih konstrukcija kuća sa jedne lokacije na drugu, bilo zemlj-anim ili vodnim putem.
Pokretne kuće na vodi je relativno lako izgraditi. U jednom od primera, omotač plutajuće kuće je izgrađen u fabrici i odvučen oko 80 kilometara duž jezera, gde je postavljen i ankerisan. Dakle, postoji mogućnost u kojoj se spoljašnjost kuće prefabrikovano izradi, pokaže klijentima i transportuje do lokacije. Cela struktura mora biti ankerisana za temelje. U budućnosti, ako vlasnik kuće želi da je premesti, ona može biti demontirana i ponovo montirana na drugom mestu bez mnogo muke. Unutrašnjost se može opremiti prema zahtevima preko modularnih jedinica kao što su kuhinje, kupatila itd.
Ovakve strukture imaju značajno tržište pošto je moguće podići kuću za nekoliko dana i to po kataloškom izboru. Takve kuće mogu biti odlične za manja mesta ili čak i u gradovima. One takođe mogu biti spojene zajedno vrlo lako, formirajući veću zajednicu kuća. U stvari, ako je ponton na kome je kuća fiksirana dovoljno jak da preuzme teret kuće, relativno je lako prebaciti takvu strukturu do druge, željene lokacije. Ponton deluje kao tepih u pričama o Simbadu.
Potreba za plutajućim kućama u Srbiji
Srbija ima dosta rečnih obala koje su podložne poplavama, kao što smo nažalost imali prilike da vidimo u prošlogodišnjim katastrofalnim poplavama. Poplave su pojava koja će se dešavati sve češće zbog klimatskih promena, a nedostatak državnih intervencija po pitanju izgradnje obaloutvrda i zaštitnih elemenata od poplava, dovodi do činjenice da ljudi koji žive u ovim oblastima moraju sami osigurati svoju bezbednost, kao i bezbednost svoje imovine.
U principu, izgradnja plutajućih kuća je relativno jednostavna, a najviše usvojeni princip gradnje je gradnja onih kuća koje se izdižu tokom poplava i spuštaju sa opadanjem nivoa voda, čime se sprečavaju gubici života i štete po imovinu. Jednostavne tehnike zasnovane na teleskopskim konstrukcijama trebaju biti usvojene i projektovane prema uslovima na terenu. Stoga, analiza i istraživanje o poplavnim uslovima lokacije gde se gradi kuća je obavezan deo svakog projekta ovakvih kuća. Ove kuće će funkcionisati čak i u periodima kada ostaju odsečene zbog poplava i nemaju eksterno snabdevanje električnom energijom i vodom.
Plutajuće kuće takođe mogu biti izgrađene za turiste koji bi voleli da borave u takvim kućama na lepim srpskim rekama, a Srbija od toga može imati značajne prihode.
Zaključak
Plutajuće kuće mogu biti potreba sutrašnjice u priobalnim područjima i područjima podložnim poplavama u celom svetu, pa i u Srbiji, i zbog toga inženjeri, arhitekti i istraživači moraju imati kapacitete za projektovanje i izgradnju takvih kuća kako bi ispunili buduće potrebe stanovništva. Koncept prenosnih gotovih kuća bi takođe trebao biti istraživan i omogućen, posebno za kuće u nizu koje pružaju dodatne prednosti života na vodi. Vlade svih zemalja gde su prirodne katastrofe u vidu poplava česte bi morale da podrže ovakve projekte, a i u nekim slučajevima i pruže subvencije i regulatorne smernice kako bi se ovakav vid bezbednog stanovanja u poplavnim područjima ostvario.
