Sistemi za dovođenje prirodnog svetla u objekte

Ništa nije racionalnije od korišćenja prirodnog svetla koje je garant za poboljšanje prostornog kvaliteta zgrada, kao i uštedu energije. Svest o ograničenosti prirodnih resursa i zahtevima za smanjenje potrošnje energije umanjila je važnost veštačkih sistema osvetljenja, podstičući arhitekte da traže efikasnija rešenja za svoje projekte. Imajući ovo u vidu usvojeni su različiti sistemi koji pomažu da prirodno osvetljenje prodre u sve prostorije i delove objekata.

Ovi sistemi takođe mogu da garantuju izvrsna prostorna svojstva ako su pravilno projektovani. U nastavku su prikazani bitni sistemi za zenitno osvetljenje.

Svetlarnici

Slika 1. Svetlarnici (foto: Matheus Pereira)

Horizontalni otvori koji se strateški nalaze na krovovima zgrada su zapravo svetlarnici koji omogućavaju direktan ulaz prirodne svetlosti u unutrašnju oblast konstrukcije. Obično je u pitanju prozirno staklo postavljeno na gornjoj strani objekta, koje omogućava da veći procenat svetlosti uđe u prostor. Treba ih pažljivo koristiti jer imaju tendenciju da favorizuju povećanje toplotnog opterećenja u zgradi, tj. povećavaju temperaturu u unutrašnjosti. Stoga moraju biti strateški pozicionirani i projektovani tako da se vodi računa o dimenzijama i materijalima.

Slika 2. Svetlarnici - Vila de Carvão Sangdong (foto: Ryu In Keun)

Kao alternativa se može koristiti laminirano staklo ili polikarbonat koje će omogućiti da svetlost ulazi indirektno ali i da se smanji procenat količine svetlosti koja prodire u objekat. Predstavlja jedan od najčešće korišćenih zenitnih sistema osvetljenja i preporučuje se za  holove, hale ili kupatila.

Pored toga, ovi svetlarnici dolaze u velikom broju modela i variraju u dizajnu, dimenziji i materijalu, od tradicionalnih otvora na plafonu do složenijih modela.

Testerasti krov

Slika 3. Testerasti krov (foto: Matheus Pereira)

Ove vrste tavanskih krovnih prozora se uobičajeno koriste kod industrijskih zgrada i magacina koji imaju metalne krovove. Oni krovu daju testerasti izgled, a nagibi su strateški uređeni da bi se dobila određena količina svetlosti. Obično su postavljeni na fasadu gde je manje sunčeve svetlosti (južno na južnoj hemisferi i severno, na severnoj), omogućavajući prirodnom osvetljenju da prodre bez direktne sunčeve svetlosti. U nekim slučajevima oni podrazumevaju i otvore za ventilaciju.

Slika 4. Testerasti krov - Hospital Sarah Kubitschek Salvador (foto: Nelson Kon)

Njegove varijacije u pogledu dimenzija i nagiba su projektovane u zavisnosti  od toga u kom procentu treba da se omogući ulaz sunčeve svetlosti. U ovom sistemu neophodno je zastakljenje za okvirima kako bi se sprečio ulazak kiše.

Lanterne

Slika 5. Lanterne (foto: Matheus Pereira)

Lanterne predstavljaju male uzvišene krovove koji su sa dve strane zastakljeni i tako omogućavaju ulazak prirodnog svetla.

One su i veoma pogodne, uz korišćenje pokretnih ramova, za potrebe ventilacije i klimatizacije unutrašnjeg prostora.

Slika 6. Lanterne - Light Folds (foto: Svend Andersen)

Kupole

Slika 7. Kupole (foto: Matheus Pereira)

Kupole pružaju dalekosežniji efekat osvetljenja u poređenju sa prethodnim slučajevima. Međutim, zbog velikih dimenzija koje se pretpostavljaju, u većini slučajeva imaju tendenciju da generišu velika toplotna opterećenja unutar zgrada. Zbog toga se uglavnom koriste za holove, dvorišta i prostorije u kojima je veliki protok ljudi.  

Slika 8. Kupole - Panteão Romano (foto: Flickr user lysander07)

Atrijumi

Slika 9. Atrijumi (foto: Matheus Pereira)

Kao i svetlarnici i atrijumi direktno „otvaraju“ prostor na krovu i u većini slučajeva su piramidalnog oblika ili u formi zabata (trouglasti deo krova koji prekriva prednju i zadnju stranu tavana), izgrađeni od metalnih profilia i zastakljeni. Suprotno gorenavedenim slučajevima, ova tipologija se preporučuje za zgrade sa većim brojem spratova, omogućavajući da uđe veća količina svetlostii bez stvaranja visokih toplotnih opterećenja.

Slika 10. Atrijumi - Viviendo con la luz del sol (foto: Yousuke Harigane)

Svetlosni tuneli

Slika 11. Svetlosni tuneli (foto: Matheus Pereira)

Osim svetlarnika, u različite vrste krovova mogu biti ugrađeni i svetlosni tuneli, ravni ili nagnuti. Sa različitim dužinama i širinama, mogu biti fleksibilni ili kruti. Razlika je u tome što oni prenose svetlost kroz refleksiju u prostore kroz krovove, tamo gde nije moguće ugraditi sisteme kao što su gorenavedeni.

Slika 12. Svetlosni tuneli - Biblioteca Viipuri (foto: The Finnish Committee for the Restoration of Viipuri Library)

Cevi su u unutrašnjosti obložene reflektujućim materijalima stvarajući različite svetlosne intenzitete kao rezultat njihovih dimenzija i korišćenog materijala, i predstavljaju optimalno rešenje za industrijske i komercijalne projekte. Postoje i modeli od fiberglasa koji su izrađeni posebno za objekte gde su kratka rastojanja između spoljašnjosti i ploče.