Beograd "leži" na jeftinim izvorima energije - Do kraja 2011. studija o potencijalima korišćenja geotermalnih izvora

08.03.2011. | Beta

Grad Beograd će do kraja godine završiti studiju o potencijalima korišćenja geotermalnih izvora na području grada za grejanje i hlađenje, najavio je direktor gradske Uprave za energetiku Marko Stojanović.

- Veliki deo Novog Beograda i druge lokacije u gradu leže na termalnim izvorima, na relativno malim dubinama od 30 do 50 metara gde se nalazi voda temperature od oko 15 stepeni, koja toplotnim pumpama sa malim utroškom energije može da obezbeđuje grejanje i hlađenje - kazao je Stojanović.

Beograd, kako je istakao, ima i oko 700.000 tona komunalnog otpada godišnje, koji sagoravanjem i recikliranjem može da se koristi za proizvodnju struje i toplote.

- Razmatraju se i tehnologije koje mogu omogućiti da se od komunalnog otpada proizvodi biodizel što bi bilo vrlo značajno za zadovoljavanje potreba Gradskog saobraćajnog preduzeća - kazao je Stojanović.

Najveći energetski potencijal Beograda i Srbije, prema njegovim rečima, leži u energetskoj efikasnosti, ali se poboljšanje u toj oblasti ne može očekivati "preko noći".

Kako je kazao, za povećanje energetske efikasnosti, osim sazrevanja svesti o tome, kvalitetnih ideja i projekata, potrebno je i vremena i novca, ali odmah je moguće raditi na obuci i animiranju građana, korišćenju štedljivih sijalica i definisanju kvalitetnijih standarda u izgradnji stanova.

- Beograd priprema postavljanje solarne rasvete na Savskom keju i Umci, a projekti korišćenja biomase za proizvodnju toplotne i električne energije u Padinskoj skeli (PKB) i na Ceraku su u poodmakloj fazi - rekao je Stojanović.

Direktor Uprave za energetiku u Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove Beograda kazao je da je pokrenuta inicijativa za formiranje komisije koja bi trebalo da definiše uslove za izradu nove studije isplativosti toplovoda od termoelektrana "Nikola Tesla" u Obrenovcu do Beograda.

- Radi se o vrlo značajnoj investiciji od 200 miliona evra. Izgradnja tog toplovoda-dalekovoda bi smanjila izdatke Beograda za prirodni gas i do 35% - kazao je Stojanović za Enerdžiobzerver.

Stojanović je naglasio da će Grad Beograd podržati svaki projekat koji će smanjiti uvoznu zavisnost, a povećati racionalnu i efikasnu potrošnju energije i energenata i omogućiti korišćenje obnovljivih izvora energije.

 
Share |

Komentari: 1

Predrag Preradovic 15.03.2011 16.04.28

A zašto niko neće da saopšti zašto je Grad Beograd prekinuo 2000 godine gradnju toplovoda od Obrenovca do Beograda. Da podsetim, toplovod je urađen u dužini od nekoliko km, napravljen je metalni most za toplovod i prevoz robe preko reke Save (sada su radovi u toku na polaganju podloge za saobraćaj i pristupne puteve), uknjiženo je zamljište na trasi, iskrčeno oko 40ha šume i urađen put pored trase toplovoda, generator u TENT-u bio pripremjen da proizvodi el.energiju i toplu vodu pumpama šalje do toplane N.Beograd.... A neko je izvadio cevi prešnika 1000mm (jedan metar) na potesu od toplane pa savskim kejom i zatrpao betonski rov za cevi. Imajuđi u vidu cenu energenata u prošloj deceniji taj "kako rekoše promaseni projekat" bi se do sada isplatio bar dva puta. Ovako TENT i dalje greje reku Savu za 3 stepana Celzijusa u dužini od jednog kilometra.
Gde ima tu se rasipa

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...