Postavljanje dilatacija u građevinarstvu u nekim situacijama može biti ključno, naročito u smislu dugotrajnosti i pre svega funkcionalnosti konstrukcije. Dilatiraju se vertikalni i horizontalni elementi kako bi se sprečila pucanja i dozvolila pomeranja usled „rada“ konstrukcije. Kod betoniranja, izrade ploča i drugih podova prema pravilima struke potrebno je izvoditi dilatacije, formirajući polja određene kvadrature.
Vrsta dilatacije koja je tema ovog članka je novijeg datuma, odnosno nastala je s ciljem da se što je jednostavnije, brže, pa samim tim i ekonomičnije (kada se uzme u obzir vreme ugradnje), na gradilištu ugradi element koji će zadovoljiti zahteve dugotrajnosti poda u prostorima sa posebnim namenama.
Takav prefabrikat predstavlja gotovi element koji se ugrađuje „in situ“ u halama, proizvodnim pogonima, skladištima, proizvodnji metala, drvnoj industriji, skladištima sa posebnim namenama poput stovarišta opasnih hemikalija i zapaljivih smeša i sl. Prednost mu je laka ugradnja i dugovečnost kod eksploatacije, tj. korišćenja.
Kao i kod ostalih, ugradnja zahteva pripremu podloge koja podrazumeva obeležavanje a zatim rezanje ubodnom pilom-cirkularom.
Nakon što se obeleže (markerom ili kredom) dužina i širina panela, doda se otprilike 5mm na početku i na kraju dužine i širine. To služi kako bi se lakše i pravilnije ugradio element.
Rezanje podloge vrši se profesionalnim alatom jer je jednostavnije i preciznije izvođenje a reže se uz kombinaciju rada sa usisavačem kako bi se sprečilo zaprašivanje okoline.
Priprema podloge - preduslov kvalitetne ugradnje (foto: eu.fotolia.com)
Potrebno je voditi računa o oštrini odnosno kvalitetu dijamantske „šajbne“ i njenoj dotrajalosti i oštrini kako bi se osigurao što precizniji rez. To kasnije olakšava ugradnju.
Nakon rezanja, potrebno je „ištemovati“ sa „pick hammerom“ odgovarajuće jačine, celu površinu u koju se kasnije ugrađuje panel.
Vrlo je bitno paziti da se okolni beton odnosno površina ploče ne ošteti i da se zadrži mehanička nosivost, kako se ne bi na tom mestu pojavila „slaba tačka“ i došlo do oštećenja usled abrazije.
Dubina reza zavisi od vrste panela, koji se razlikuju od proizvođača do proizvođača. Eventualne metalne delove poput armature potrebno je propisno odstraniti (paziti na pojavu iskre). Svi slabi i nenosivi delovi moraju se odstraniti pre nanošenja lepka četkom ili usisivačem.
Nosivost podloge mora biti minimlane čvrstoće na pritisak 25N/mm² i zatezne čvrstoće 1,5N/mm² . Nakon toga se može krenuti sa postavljanjem panela gde se mora voditi računa vezano za dubinu i da li na svim mestima ravnomerno naleže.
U sredini se obavezno postavlja (u zavisnosti od proizvođača) traka (npr. od poliolefina) koja dopušta pomeranja između betonskih ploča samog panela i u koju se postavlja umetak ovalnog oblika koji tesno naleže u traku i služi za amortizaciju pomeranja.
Sve zajedno se zatvara sa posebnim materijalom koji obezbeđuje da se navedeni elementi ne oštete usled težine, pritom ostavljajući traku „slobodnom“. Preko svega se ugrađuje gotovi element koji po sredini ima talasasti PU dilatacioni razdelnik preko kojeg se odvija saobraćaj.
On ima karakteristike mehaničke nosivosti, dovoljno velike elongacije usled opterećenja, otpornost na abraziju, hemikalije i sve što se može očekivati unutar jedne proizvodne hale ili sl.
Primer dilatacije na asfaltnoj podlozi (foto: eu.fotolia.com)
Tako izveden element otporan je na stalno opterećenje teških točkova viljuškara ili teške mehanizacije koja se odvija unutar objekta ili izvan.
Sam panel lepi se posebnim lepkom velike čvrstoće uz ravnomerno nanošenje na celu donju površinu panela. Pritiskom se obezbeđuje da panel bude čvrsto stisnut na lepak pazeći pritom da ne dođe do pojave šupljina koje mogu uticati na nosivost. Gornja ploča se nakon stvrdnjavanja može dodatno izbrusiti kako bi se postigla potpuno ravna površina koja je vertikalno u preseku potpuno izjednačena sa postojećim podom. Višak lepka sa svih strana je potrebno odstraniti uz što manju upotrebu brusilice.
Naročito je potrebno obratiti veliku pažnju na sigurnost u izvođenju i korišćenje zaštitnih sredstava poput cipela sa „kapicom“, rukavica, prsluka visoke vidljivosti, zaštitnog odela i zaštite za uši, oči i nos.
Članak je napravljen u saradnji sa portalom Webgradnja.hr.